Пијемонт

Број 258.

Стр. 3.

„П И Ј Е М 0 Н Т“

војна Болница у Веограду У Војној Болницн у Београду, чији је управник санитетски пуковник г. д-р Радовановић, до садајелечено и излечено преко 5.000 рашеника. Сада се на лечењу налази још 242 рањеника. Председник у Вишеграду Јављају нам из Вишеграда, да је за председника тамошње опгатине постављен г. Милисав Тајсић, војни обвезник и бивши народни посланик. Нова мапа Изишла је врло прецизно и чисто израђена мапа „0сновни Пројект Нове Европе“, коју је, према политичком сгању и националним тежњама саставио Божидар Никашиновић, а цртао инжињер Славко Смрекар. У мапи су тачно означене будуће границе европских држава и протумачене су опширним тек стом. ј- Светолнк Милетић Г1ре десет дана у Вишеграду је умро од тифуса мајор Светолик Милетић, командапт муниционе колоне шумадијске дивизије II. позива. Несввесни продавци Суд општине београдске у току последњих дана казнио је ове несавесне продавце животних иамирпица: Михаила Здравковића, хлебара са 30 дин., Данила Стефановића, хлебара, са 60 дин., Тому Лазаревића, хлебара са 32 дин., Арсу Димитријевића, млекаџију, са 26 дин., Илију Павловића, млекаџију, са 26 дин., Ђуру Павловића, месара са 32 дин. и Косту Гинића, месара са 32 дин. жртва алкохола За Миоковића, детектива, чији је леш пре неколико дана нађен, скоро у распадању, утврђено је да је умро природном смрћу. Смрт је наступила услед превелике употребе алкохола. -/- Властимир Пантелић Породица активног пешадиског поручника Властимира Пантелића, храбро палог при јуришу на „Мачков Камеи“ 9. сеп гембра, даваће му гаесто недељни помен у Крагујевачкој Новој Цркви. Поручник Пантелић свршио је нижу школу Воше

тер, јунашт.во и лепота биле су твоје одлике; и заиста си у јуначкој дружини увек био: ,,По обраау, међу иајчаснима, ,,По јунаштву, међ.у најбољима, „По љегтоти, међу нај.љепшима! Уввк весео кзо славуј, чио и окретан као змај, леп и мио као приморска зора; прав као копље, здрав као кремен а снажан кго време. Син којим се поносила мајка, брат којим се динила сестра а друг којим се хва1лила дружина. Ако ти потражим слине у нашој славној прошлост.и, не знам са киме бих те пре упорадио по јуначном лкку и облику: да ли са Сењанин Тадијом, да ли са Милошем Војиновићем, да ли са Дели Радивојем?... Да си живео у доба сењских и которских витезова, пожелела би те срца и Косе Смиљанића и Х>г(Ј!ке ОтлатиКа! А да ои живео у времену нада је Иван Црнојевић

Академије као први у рангу. Ооликовао ее својом храброшћу на Једрену и Говедарнику, због чега је и одликоваи сребрном и златном медаљом и бугарским војним орденом за храброст.

(л№ бојнвта ИЗ НЕМАЧКИХ ЗАБЕЛЕЖАКА Код већине немачких заробљеника нађене су, поред њихових вој Н 1 И 1 ЧКИ 1 Х кшижица, нарочите свеске, где требз да бележе своја

— Наши грађани интернирзни у Аустрнји јављају се својим сродницима. —

Г-ђице Јелвна и Ружица Мирковић траже новац од г-ђе Марије Пајевић. Г-ђица Зорка МанојловиЉ моли за новац своју мајку, Беотрадска ул. 21. Г. Самуило Моисиловић јавља да је здрав својој жени Катарини и оину у Београду и г-ђи Олги ХаРар у Нишу. Г-ђа Милева Церовић јавља се г-ђи Цани Протић, Ниш и мрЛ!И за новац. Тако ието моле да им пошљу новац истим путем: Г. Мита Стојковић — Јелу Јовановић. > Г-ђР Милева Костиђ — свог мужа Николу у Обреновцу и Катарину Обреновић, Београд, М.илетииа ул. 70. Г. Драгут.ин Илић, судија Д|И!МИтрија Ђорђевића, Зајечар. Г. Петар Снвић — своју жену Спасен 1 И!Ју, Крагујевац. Г. Петзр Бан апотекар и Мила Благојевић, обоје из Неготина.

бег.овић и тобом би се поносио Дужде од Млетака! Али какав Дужде и какви Млечићи?! Тобом се данас поноси твоја уједињена Велика Србија, за коју си се родио, за коју си јуиачки живео и за коју си славно и одушевљено пао! Ж 1 Ико витеже! Кад будеш стиПсО у небеске дворе, потражи тамо српске змајеве: Аранђеловића, Глишића, Паштровића, Маринковића, Рздивојевића, Здравновића, Јове(новића, Соколовића и остале и кажи им: да је пропало срамотно и лупешко царство аустријско; да су Срби витешки освојипи своје земље; да је створена Велика Србија и да су руски Козв)ци од хабзбуршке круне направили коњоке потковице! Пбо!ч>м, брате Завиишћу Живко Блкптало ти игме међ Србима. Ко даница међу зпијездама! Никац од Ровинз.

У једној ов'|квој свесци, између немачког текста, налазе се и ове француске речи:"!,Много јела, доброп вина, добар кревет, иначе стрељање." Слова су пиоан 1 а полако. Поред саа.ке француске речи налази се одговарајућа немачка, што показује, да сопстееН1ИК није знао добро француск 1 И. 0 ва|ј је текст напиоан, д.а би ое употребио прили.ком упадања у француске куће. То ј,е једини реквизициони бон КОЈИ1М су пла1ћали. Некад су друмсни ргзбој н ици оео простије изговарали речима: ,,Паре, И1ли живот!"

Г. рабин Игњат Шланг здрав је и' ради на томе да му допусте повратг к у Београд.

ЗА ЦРВЕНИ КРСТ Приложили су у новцу: г-ђа Анка Др. Милутииа Поповића д. 50-—, г-ђа Јованка Херцег 2•—, г, Петар Мандарић 100—, г-ђа Зорка Арсенијееић д. 20'—, г-ђа Бранка Толмачева 10'—, г-ђа Марија Ползовић 10*-, Дунавска Дивизијска Област 366-—, г-ђа Стана Здујић преко уредништва „Политнке“ 100-—, г-ђа Ида Коиша 10'—, I Позицијска батерија Дунавске Дивизије 150'—, г. Душам Ст. Марковић чиновиик 10 - г-ца Полексија Ст. Марковић 10'г-ђа Катарииа Свилокосић 20г. Рада Јанковић главни кројач Официрске Задруге 100 г. Серафим Т. Шуменковић млскар 30'—, г. Љуб. Марјановић, ревизор новина дин. 10- г-ђа Софија А. Деретић дии. 10'— Ап дреја Деретић кафеџија днн. 20, Трајко Јовановић бзкалин дин. 30. — Дивннца кћи Јелисавете Николић круна у зл. 10. Приложили су у стварима: г. Урош Предић, академски сликар: 14 кошул>а, 4 зимских кошуља, 4 пара гаћа, 5 јастучних навлака 4 чаршава, 6 пешкг.ра,. 11 пари чарапа, 5 марамице, 1, свилена марама за врат 1. пар собних ципела и 1. планелско ћебе. Г-ђа Јованка Херцег: 1. ћебе, 1. чупавтц, 3. кошуље, 2, пара гаћа, 2, пара чараца, и 2. мзрамице. Г. Коста Недељковић, трг.: 2. огртача, пар рубља, 2. собие капе, Г-ђа Јелисавета Стојковић: 2. пара чарапа. Г. г. Марко Вулегић и Гавриловић, трг. 6. ком. платна за кошуље. „Коло Београдских Милосрд> их Сестара": 25. кошуља, 25 гаћа, 2. кошуље од оксфорта, 6. унгерцигера, 2 пара чарапа, 2. грудњака. Женско Друштво: 78 ком. гвоздених кревета, 200. ком, чаршава, 220 ком. јастучница, 35. пуних јасгука, 83. ком, вунених ћебади у боји, 243. ком. вукених и памучних ћебади, 39. ком. пуких сламњача, 50. ком. празних сламњача и 215 ком. дасака за кревеге. Г. Адолф Штерн, трг. 5. кома да платга.

Претилата аа „Лијемонт отаје Једам дннар нееечно.

ТЕЛЕГРАМИ Вабрањен извоз Г1ЕТРОГРАД, 12. окЈобра. Аустрија је забранила извоз вуне. Уништен музеј ПЕТРОГРАД, 12. окгобра. Јављају из Француске, да су многа уметничка дела у муз?ју лепих вештина у Ј1илу унишгена ватром коју су изазвали Немци, Рш шнце Јуче после ручка у међуна|родНИ 1 М водама, између Накеховедз и Кулена, једна подводнд лађа, која је п(ре гога примећена са куло свешље, лусшла је два торпеда на данску подводну лађу ) ,Х)с 1 Е'манден", али није нанела никакве штете. Није познато, којој је држави припадала та лађа. + „Кореспонденц биро" јавља из Трста да су нелозната лица запалила радионицу бродова Монфалкон. Пожар је уништио грађу сморо готовог п)а|роброда бр. 39. Ватра је сем тога уништила и неколико бјродова који су били на оправци. Штета је веома велика. Власти су ухапоиле неколико Тн|Л 1 ИЈана на које се сумња да имају учешћа у паљевини. & Трећа свеска „Бизмаркових Ме!Моа|р 1 а", чије је обј 1 Евљива'ње забранио Виљем Други, налази се на чувању у Ентлеској Банци. Сгд се Немци боје да Енглези не конфискују ту скупоцену књигу. ❖ Крунисање новог румунског к|р!Е 1 ља Фердиманда извршиће се 10. маја идуће године. Познати бисскопски умегник, Маке Линдер нифе потинуо, као што је то р 12 )н 1 И!Је јављено, него је само рањсн. Линдер је пореклом руски Је-

У Еиглеској се вежба око 750 хиљада добровољаца, који ће ускоро бити испослани иа бој|иште. Кроз беогрод — Репортерске белешке. —

ЖУРИМ НА ТРАМВАЈ... Састала се код „Балкана” два пријатеља на по чашу пива. Један је од њих остао за све време бомбардовања у Београду, други тен што је дошао из Ресника. — Ето тако, брате, жељан оам ти друштва и разговора, — јада I е с,нај путник — у Ресиику је до зла Бога суморно и досздно. И тек што су сели, а чу се од Земуна отегнуто — дум... — Чини ми се пуцају! претрну онај што је жељан друштва и разговора, и поскочи на ноге лагане, те се дочепа свог капута... У том се разлеже још једаред — дум... — Пуцају, брате. То је монитор. Не бој се, седи да разговарамо! — умирује гз онај Аруги. — Не могу, веруј, журим за трамвај! — рече у страху онај што је жељан разговора и што је држао патриотске говоре на митинзиш 1 и дуну на врата. — ДР- —

Од редакције Г. Ж. М. Горњи Милановац Примили смо. И поред најбоље воље не можемо шгампати. Раловаћемо се ако нам се, јавите с прилозима друге сааржине. Ротнуоштв *чУ којим се болницалга налазе Раднвој Терзић, Милован Николић и Исајло Ковачевић рањени поднаредници III чеге II бат. VI пеш. пука. Да се јаве Драгутину О. Вучићевићу рањенику, Касарна X! пука соба бр. 6 у Крагујевцу.

вреЈин.

оследње вести Аустријски порази на Сану Петроград, 12. јоктобра Огорчеие борбе иоде се иа реци. Сану, /ужно од Пшемисла. Покушај Аусшри/аиаца, да одбаце леао руско крило на југ од Пшемисла аропао је. Аусшријанци су имали великих губмпака. Један ау стриски одред, који је био арешао Карааше арема варо ши Домина, растеран је и аошучен. Немци се повлаче Петроград, 10. октобра. Службено. Руси су у више махова потукли немачку позадину, која је покушавала да се одржи на позицијама дуж реке Равка, Екерневка и Румка. Вароши Ловиц, Скерневиц и Рава узете су на бајонет. Аустријанци. који су се повлачили с Немцима ка Радомиру, добивши појачања и користећи се шумовитим пределима и таласастим земљиштем, увалуд су се одупирали нашој офанзиви, која напредује. Борба је узела знатне размере; много смо војника варобили, запленили смо доста митраљеза и топова. С француског бојишта Париз, 10. октобра. Бванично. Од севернога мора до иредела јужно од Араса свуда су одбијени жесгоки непријатељски напади. На западу од Аргоне заузели смо село Мелзикур, које доминира путовима што воде из Варена у долииу Ена. — На осталом делу фронта није се догодило ништа значдјније. Париски листови изјављују, да Немци, видећи да им из руку измиче победа чине последњи огорчени покушај на северу Француске.

сабљу оковзну и са поносом но- женио сина Максима, иопред тесио име српског официра. Каргк- бе би се уклонио Мипош Обрен-

Јунаштаа.

Нонитар Темеш — Како је ивглеггао потопљени аустријски мони • ор (Извештај Врховне Команде) Ваљево, 13. октобра Аусшриски монитор, који је 10. овог мсДца потоа љен код Орашачне Аде, био је саграђен 1904. године, звао се „Темеш.“ Његово се наоружање сасшојало: из два брзометна топа калибра од 12 см., једне хаубице калибра такође од 12 см, два обична мтараљеза и два револверска тоаа. Осим тога, имао је и рефле^шор, а кљун му је био окован за разбчјање мостова. Посада му [е била од 70 људи.

Из ш иирннраннх