Подгорац

“

СПТодсораи,

Кад свирам срца

на зови пролистају

Што ће из костију нићи, хоће ли се руке ваше на свирали додирнути.

ж

Клупко се звука из мене одмотава звука што је жал и што је осмех невидљив.

Шум крила

птице са Кавказа

крај уха се

стишава

док срца

врата тешка

отвара

и чујем

како певам

дошапнуту песму. ж

Камен темељац

за ледином

заплака.

Из сузе хоће ли радост

у саксије на прозоруг Хоће ли саксије

под прозор:

Хоће ли бетон у небо

Љубинка Стевановић

Ликовна колонија " Подгорина 98"

ОСЕЧИНА УМИВЕНА ЛЕПОТОМ

Јавно комунално предузеће Осечина, поред прања улица и духовно умива простор на коме делује. Умни људи Осечине ведре духовно небо.

РИ би ноћ. А земља бјеше без обличја и пуста. И бјеше тама над безданом“.

Састаше се умни људи Подгорине и рекоше: Нека буде светлост! И би светлост. Би јутро, дан први, година друга живота Ликовне колоније "Подгорина :08/Осечина умивена лепотом. Уобличена и заробљена уљаним бојама и ораховим дрветом још једном потврђује релативност појмова "културна метропола“ и "културна провинција".

ЈКП "Осечина" домаћин је „већ другу годину, сликарима и вајарима из Руме, Београда, Пећинаца, Платичева, Ирига, Лознице и Осечине, који уљем на платну и резбарењеем дрвета, овековечују простор и машту за нека будућа времена и нараштаје. Једна скромна средина "Богу иза ногу“, отргла се од таме и сиромаштва својом вољом за бољим и лешшим а поносним освртањем на прошлост. Колико се увећало материјално богатство овим уметничким дружењем можда и није битно, али се духовно богатство муњевито увећава. А то је величина којој се морају дивити поштени посматрачи промена. Аутор ових редова, учесник Колоније, у разговору са осталим уметницима дошао је од закључка да ЈКП "Осечина" не пере само улице већ и духовно умива простор свога деловања.

Двадесетак уметника, рачунајући и оне најмлађе из Осечине, који се први пут срећу са уљаним бојама, сликарском палетом, терпентином итд. дружили су се ин стварали од јутра до јутра у радионици ЈКП-а. Баш тако, јер рад није прекидан ни у ноћним сатима. Настајање уметничких дела пратио је велики број мештана Осечине, такође од јутра до јутра. И би дружење, радост, лепота песма. Дан други, трећи, -. седми. У радионици ЈКП-а нон-стоп је била јединствена галерија јер су слике ту настајале, развијале се, добијале коначну форму и садржај. Сада чекају неке друге изложбе, каталоге. А одушевљен радом Колоније, а поврх свега насталим експонатима написа песму "Ода сликару“ и одушеви сликаре и публику.

Без обзирра на то какве ће бити оцене стручњака о насталим експонатима 'преко 40 слика и скулштура/, сама идеја о организовању Ликовне колоније у Осечини јесте револуционаран чин, а њено остварење више од тога. Једна мала, скромна средина, у области ликовне уметности, стала је раме уз раме са већим и богатијим срединама. Заслуге за то припадају ЈКП "Осечина": руководству, управи и, посебно, технологу - сликару Нади, раднику овог предузећа и спонзорима, наравно.

И нека буде опет дан први. Година трећа, четврта, десата... И нека буде светлост, радост, рвање са формом и материјалом. Нова уметничка дела и Осечина оплемењена лепотом.

галерије, један лознички песник, родом из Подгорине,

Олга Ивановић

Подгора, Маи

Карађорђева 114/23 Осечина тел.: 51-190

ЛАХОР ВЛАШИЋА

Понесе живот низ камењаре,

дах суве земље сузом оплакује,

расцвета ливаде, изђика голети и честаре, прошета сенокосима, пољима лудује.

Излети птица што још птица није,

траг пута земље у роси брисане,

под небеске скуте олујом сакрије,

дан у ноћ претвори - ноћ у ноћи бесане.

И крстаче старе у налету шкрипе, на звонику звоно шапуће од студи, поносе собом дах леда и мирис липе, помеша урлик звери у нему ћуд људи. Милан Ивановић /Из истоимене Збирке песама објављене 1988. год./

–осссесессовсссоссоссссссвеосвессовсоссвсовсссвовевесовсосо

Писац о себи; равдив вал ее у Сврњет рниљећу, 80 Овечина, 7948. содине и. џ њету гешћев. 29. завршетка оетаолтодишње школе и вепталиг порожа. Жраће сат заетав, ећета 27 гвдина у Та зниаи.

СТиштет: Пегеље, жхашку Песеље, пееље за дешу, афоризље и епиграље, врашку причу и припобетке. Рави лљ ге пи наћинаретвбот.

Стварна ли је Прафевита елек. 3

: ; % ;

трбштеснишка и радилт у профевсита, тада дбдеша вретена пдроводил код ваја ф Сврњемш рниљећу, Таћђећи ве пвљо. приђредот.

у

ђ ШЕ ||

Тилан Фбћановић | Ба: (Предлаже: Марина Миловановић)