Подунавка Београд

0

№ 16.

У Суботу 17. Априла

18 5 3.

С П 0 М Е Н Ђ. Лћпе бое, раиске знакт> врлине, Маискш цв^те, сномен-цвћте, ст. Б огомђ ! КадЂ блаженства дикомђ дан-Б засине, Б бш н^жномђ Милке сатртљ ногомћ. Радљ бн и самт. тадт. на твое место Стао, ал' 6 бј задоволБство веће Д остигнјо, кадт. 6 б 1 у махт. несто, У спомену тражећ' изворт, среће. У спомену славе се зарт, друзн, Миди души, ннчимђ нераздвоини, Ст. уздисаи, ил 1 при бнсер-сузи, Ст> даномт. разстанка, па докћ траго дни. Б о ж и д а р ђ .

ШКОЛЕ И КНБИЖЕСТВО. (Конацт.) Кадљ в на овб 1 и начинтз народт. у шкоиама за кнћижество приуготовлћнЂ , кадЂ е побуђена у нћму волн кђ читанго , онда му валн волн) и заситити, а то ће рећи, кнљиге по народу разпрострети, и тако народно кн&ижество осиовати. Мш народно кнвижество имати молсемо — имати морамо — и иматкемо. Нмаги момсемо , ерт. народа нашегЂ (СрбскогЂ), кое у Сербш и Турскиих. осталимЂ покраинама, кое пакЋ у ћесарш и Русс1и има до 6,000.000, па намт. доста голема публика предстои за свестрано кнвижество; имати морамо, ерв безт> свога изображен!*н у Европи остати неможемо, а туђимт. се езикомљ богме неизобразисмо ; иматћемо , ерв све силе, сва средства, околности, в!.к-б то одђ насЂ иште, та-

ко, да на будућностг. безг. кнвижества ии поМБ1Слити немоЈкемо. — Свакш дакле СрблБИНЂ, поданнкЂ оиђ бмо ма кое владе, ако се народолгобацЂ звати жели, несме сђ прекрштенимЂ рукама на обали рћке столти, па давити се, како лађа кнљижества нашегЂ усилћнБШЂ напрезаи ^мЂ нћколицине мужева , кои су се за благо рода жертвовали, између набуренм таласа напредЂ дере : него сваши нека у лађу уђе и посла сеприхвати, да 6 бх лађа у обЈ .товаиу землго срећно одбродила, гдћ ће златио руно просвГ.те, душевногЂ и матер1алногЂ блага бшти прекрасна одмЕна теигке бродитбе. Но да непоммсли ткогодђ, да д — ово говорећи — велимђ, да се свакш пера лати. Сви неможемо списателБи 6 б 1 ти ; али подупирателБ, разпространителБ народногЂ образованн свакш моЈке, и валн да буде. Нека пише само онаи, тко на то у себи позвана ос!.ћа , или кога кђ томе осо 6 итбш нагонЂ вуче! КадЂ 6 б 1 сви у лађу нагрнули , свакш се весла ухват1о и возити хтЈ.о — родила бш се смутнн , и ласно 6 б 1 путЂ изпредБ оч1ГО изгубити могли: — зато нека едни веслаго , други воду, коа се у лађу залила, на полћ грабе, трећи рану работницима сготовлаваго , и тако свакш нека себи друг1и посао избере, свакш по сво1оИ снаги и вћштиии. НароднБ1и езшкЂ лгобити, кнБиге куповати, о своме и снародника свои образованго старати се — то су дужности, коима сваши задоста учинити може. О со 6 б 1 то пакЂ онш, коима е Богђ моћи и средства дао , света е дужностБ о томђ радити, да кнБижевна наша лађа, коа се сад|. ггџт* одђ брега отискуе, иа чисту и тиху воду ступи. —