Подунавка Београд

66

Изђ свега досада реченога видиги е, да намЂ двЈј главие дужности предстое, а те су: устроеше школа , и распрострац-кше нвродноез кншжества^ школа , да се народв у нмиа обучава и за отечествепике изображава; кншжества , да нвиме народт. оно сћме науне, кое су пшоле у нћга усадиле , нћгуе , подрашое , до цвћта и развитка доведе. Овако само поступагоћи, ове дужности изпуннвашћи дићићемо величанствено здан^е народногљ благостанн. То пакт> иште одт. наст. потомство, народЂ, отечество; потомство, ерт> ће тимђ душевне свое силе успћшно развити ; народЂ, ерћ ће одђ туда просвћта и честитостг. душевна слћдовати; отечество, ерћћемому крћпостне сшнове одранити. Крећимо се дакле , браћо Србска! за благо рода и отечества нашегЂ, крећимо се охотно и ревностно цћлогЂ Јкивота , да намЂ се роди ново Србско сунце и озари слободну Србад1Н), крећимо се подобно Апостолу, наоружани мудросћу, и опасани мачемЂ свете правде. Лгобимо народЂ и драгоцћно отечеСтво наше, те на жертву нћговогЂ просвћштешн ништа неуштеђуимо принети. Богђ свеблаг1И, кои и невидимогЂ црвића у праху цвћта незаборавлн, благословитће труде наше! Р о д о А ГО б ђ.

Н1МАЧКА С В В 3 А. (Продужен1в) У одношен1К> на инострана дћла скупштиаа е обшт10 органЂ свезе. Скупштина пази да се мирЂ обдриш и пр1ателг .ска сношен1и са иносгранимЂ државама; она прнма посланике туђи сила , и ове наименуе тамо, гдћ находи да су нужни; она руководи договаранн, заклгочава уговоре у име свезе, и обраћа се кђ иностранои власти за свое саедннћне членовр, кои су нћнога ходатаКства тражили , као такођерЂ и 1№ саедшгћнммЂ областима, кадЂ нностране власти нћно посредничтво ишту. У внутреиости свезе у обште неповредимо садржанћ мира главнни е предметЂ нћногЂ саединћнјн. Кђ достижен1ГО ове цћли скупштина украћуе сваке дрзости ; она свима онимђ членовџма долазн у

помоћв, Ч1е су области у опасности; брине се о томђ, да се препирке путемЂ поравнателногЂ суда рћше, и наипосле о томђ бди, да се пресуда, кого е поравнателнми судЂ изрекао, у дћло прнведе. У внутрености поединв! саединћнм држава дужно е само правителство поредакЂ и мирЂ уздржати. Свеза у овои цћли садћиствуе '[само оида , кадЂ го правителство занемари, или кадЂ су опаспа кретанд , коа заедно више ив^ го еднои држави опасносћу грозе. Правителство, кое е подобну помоћћ добмло, мора скупП1тицу о узроку немира извћстити и кђ укрћплћнно опетљ повраћеногЂ законогЂ поредка у Ј зете прописе означити. У случаго кадЂ се правда неиздае у коши саединћнои држави, скупштина тужбе прима, и правителство до то« га доведе , да судеискимЂ и законвшЂ путемт. правду издае. Требало бм у свима саединћ-1 нимђ државама да има скупштине чииова; али владаоцу пристои, ову стварв унутрашнћгЂ законодавства по интерессима свои односителнм земалн уредити. Налазеће се уредбе чинова могу се само уставнвшЂ путемЂ промћнути; али будући, по основнимђ началима свезе, да све силе суверенства у наивншои глави правителства саединћне бнти мораго, то суверенЂ само по уставу допустити може, да и чииови у извршиванго посебно онредћлћин права садћиствуго. Никака†осо6итбш уста†неможе суверенске сагозне владаоце нити укинути нити ш ограничити у изпуннванго дуЈКност1И, кое 1 имђ саединћн1е свезе налаже. Никаква скупштина чинова неможе свомђ владаоцу одрећи иовчана средства , коа су на изпунћнЈе нћговн сагознм дужностш и на сходно земалЋСкимЂ законима унравланћ држав< потребита. О зависимомЂ буџету у скупштинама чинова говорити се несме. Внутренћ законодавство саединћнн дрлгава несме столти у противословлго са цћлЈго свезе. У землнма, гдћ е обавлБиванћ савћтованн уставолгћ припознато, мора се о томђ старати , да се нити у претресаиго, нити у време обнародованн средствомђ штампе, мирЂ землћ у опасноств доведе, нити да се сполншностб свезе ровреди. Иабпосле у случаго, гдћ се између владао-