Подунавка Београд

ца и чинова препирке родити могу о толкованш управителства илиограиицама чиновногђ садћиствованш у извршиванш опредћлћнм права владаоца , кт> удал1 >н1Ш ови г. 1834 основанЂ е разправителн1>ш суда. На оваи конацт> 13 гласова мале скупштине мораго свакш, одћ три на три године, по два суд^е, едногљ изђ правдословне, а другогљ изђ правителствене струке, одредити , изђ кои 34 суд1н онда, ако се разправителна пресуда одђ скупштине иште, шестг. разправителнм суд1н, три правителство, а три чинови изберу. Нвиова пресуда има силу поравнателногЂ узнанн. Нћмачка свеза представлн намЂ готово све начине правителства, одђ демократ^е до аутократ1е. У нго спадаго 38 држава, кое го саставлнго. Ове се могу на двћ главне классе раздћлити: I. На МонархГе, гдћ разликовати треба: 1) Аутократге безЂ др}кавнБ1 и провинцјнлнБ! чинова , куда спадаго: велика херцеговина ОлденбургЂ, Кнажество Шварцбург - СондерсхаузенЂ и земалг»ско грофство Хессен-ХомбургЂ. 2) Оеранигене лшнархге , и то : а) 1 '1стинитил1б држсавнилш гиновилш ограникене лгонархге, куда принадлеже : кралћвине Баварска, Виртембержка, Саксонска и Хановеранска, КурхессенЂ, велике херцеговине Хес| сенЂ , БаденЂ , ЛуксембургЂ , Саксен- ВаимарЋ, херцеговине Нассау, БрауншваигЂ , Саксен-Ко| бургв, Саксен-МаинингенЂ и Саксен-АлтенбургЂ, кнажества ВалдекЂ , Липпе - ДетмолдЂ, Шаумбург-Лшше, Хохенцоллерн-ХехингенЂ и Хохенцоллерн - СигмарингенЂ , Шварценбург - РудолштатЂ и ЛихтенштаинЂ. б) 0Д5 гасти иредстанистволш или провинцГллнилгг* гиновилса оеранигене лшнархГе, | као што су Аустр1иске и Пруске покраине, велике херцеговине МекленбЈрг - ШверинЂ и СтрелицЂ, кннЈкества ХолштаинЂ, Анхалт-Дессау, БернбургЂ и КетенЂ и Раисска кнлжества. * II. На Републике , кош классу само слободне вароши Лгобека, ФранкФуртЂ, БременЂ и ХамбургЂ заклгочаваго. (Конацт. с.Адуе.)

АРАПСКЕ ПОСЛОВИЦЕ. 6 змкђ кадшто одсћца главу. Ако ти е пр1ателБ медЂ, гледаи да га с!вега непоедешЂ. КадЂ су мишђ н мачка у лгобави, страдаго жита. КадЂ ти сннђ пусти браду, т&1 твого од_ ма бр!и. Ако по несрећи имао будешЂ пр1нтелн лудогђ, буди тм паметанЂ. Рћчи, кое си изговор1<>, тобомЂ владаш, а кое ниси, тм нг.и||а владашЂ. Време учи оногђ, кои учитела иема. Минару прави, а градЂ квари. Алг>ине одђ другог -ђ узете незгреваго човека. Маика уб^бногЂ спава, а убице бди. Пр1лтелБИ они су добри, кои еданЂ другогђ на добро уиућуго. Ухвати лопова, докђ оиђ тебе ние ухватш. Неаши на комшшскомђ седлу. Двћ године како е отишао, а сђ двћ жуте чизме дошао. Шннство младости превосходи п1ннство вина. Т. ПетровићЂ. ОДПУШТЕИН И КУРЛКЂ. „Што ти тако лдикуешЂ?" запБ1та лисица курака, когђ изђ иенада сретне. „Што ме неправедна судба гони", рекнеоваи; „шеств година самв лаву вћрно служш , бмо самв у великомЂ достоинству, а садЂ самв у немилоств пао! БезЂ да знамЂ зашто, отерао ме е гологђ и иагогЂ." „Пакв зато се ти тужишЂ. ШестЂ година си бмо кодђ нћга у служби, па си садв у немилостб пао. Заиста е морао лавЂ добре волћ бмти, те е само сђ изгнашемЂ задоволннЂ бмо; добро те ние, по обмчаго силеџ1л, едно уво или ногу за споменЂ одђ тако вћрногЂ слуге задржао. А. Ч.... СЂ.