Подунавка Београд

ОДТВ СВАЧЕГА ПО НИШТО. Нћкш отацЂ своме по свћту путугоћему снну писаше: „Ние ти нужно око вароши обилазити, да видишљ, ели варошв велика или малена, такођерЂ и ние ти нунгно тога ради на торонт. се пенлти. Погледаи само крозљ прозор-Б на улицу 5> дал' се лтди прилћишо поздравллго. Што су капе и шешири одђ скиданн више поабани, тимђ е варошћ манл." Шта е ново иа свћту? Ово пмта свак1и човекЂ, кои много времена, а мало посла има. На ово пнтанћ свагда се двонко одговара, ерт> као што е познато ништа се новога подђ сунцемЋ недогађа, а све, што се за ново др:ки, и за таково издае, у ствари већт> се давно збмло , па само се текЂ у Форми измћне. Онаи великји познавателв свћта и лгод^и ШакспнрЂ одговорш е на ово пштанћ у свое доба, као да е у нашемЂ вћку живјо, овако : „Ништа новога нема, осимђ то , да е поштенћ тако нку грозницу добшло, да га разтериванћмЂ ове лћчити морамо. Само се види што е ново , и тако е исто опасно у ма коме обхођени начину старЂ бшти, као што е добродћтелно, у ма коемЂ предусетку сталанљ остати. бдва шштб има толико добродћтелБи међу лгодма , да е дружтво доста постоано; али постолнства е доста , да се дружине и побратимства изопаче." — Ова загонетка понаивише занима мудростБ свћта; ова е новостб доста стара, али е ипакЂ новостб свакова дана.

С М И Ш И Ц А. КадЂ е Ное посад10 лозу винову, — говоре Раввини — да е десившш се онде Сатана КурбанЂ четири животинћ заклао: нгнћ, лава, маимуна и свишо. Животинл ова представлаго различите степене П1ннства. КадЂ ко почиић пити , по смирености и простоти своши приличи на лгнћ. КадЂ се мало понап1е , буде усудлБивЂ и храбарБ као лав7>; кадЂ мало више, храбростБ нћгова преобрће се у лу- ц достб маимуна ; а кадЂ мало шштб више , си-

рћчБ кадЂ претера, онда се као свинл по бла ту валн. Т. ПетровићЂ.

ОБЗИРЂ Н А ПРОШЛОСТћ. 17 Априла 1809 , по славодобмтномЂ ослобођенго Тиролске, бмла е разгледана народна инсурекфн Тиролска. У предћлу едномЂ, гдћ се наиваиапи споменици земалБСке истор1в паходе , гдћ светми палладјумЂ драгаве, стара тврдина ТиролЂ на горовитимЂ стћиама узвишена стои, столли су у три реда лгоди изђ сусћдНБ1 мћста у сликовнои ношнби свои гора. 1оштб очекиваху ХоФера са нћговимЂ Пассаима. НаеданпутЂ обнви изђ нруга Нассаиске долине подижућ1и се прахЂ долазакЂ очекиванм. ХоФерЂ аши предЂ НБима. Одћло га неиздаваше за вођу чете, коа му е слћдовала. На глави е имао црнЂ , округао шеширЂ, тетребовимЂ перомЂ и црномЂ и зеленомЂ пантлбикомђ накићенми. Подђ краткимЂ, свћтлозеленнмЂ ТиролскимЂ капутомЂ покривао муе црвенни прслукЂ нћгово вћрно , поштено срце ; на широкимЂ, зеленимЂ раменицима одђ чакшира носш е коситернни образЂ светога Ј )орђа. Црне , кратке чакшире одђ диво« козћ коже , црвене чаране и нћгове тежке АлП1иске ципеле заклгочаваху му одћло, а цргњш, кожнми понсђ, сђ уплетенимЂ писменима нћгова имена, опасаваху му колосалнми стасЂ, Али нћгово у очи падагоће понвлћше, нћгово тврдо , витежко држанћ, и нћгова дуга брада, кон му е на прси падала, покаже воиводу. Сђ неописанБ1МЂ веселћмЂ домаћинЂ буде примлћнЂ. Радостно се овде суочи онђ и нћгова чета са скуплћнимЂ ратницима. Саин1е , него што су се надали , планЂ 1 имђ за рукомЂ изпадне, и побћдоносно ступе у варошБ МеранЂ, 1гдћ торжествено благодареше Богу учине, сђ едногласномЂ одпћвкомЂ псалма: „Тебе Бога хвалимо!" (Бечк1и ЗрителБЛ