Подунавка Београд

8 5 5.

У Н 0 ћ и. Горду главу снина луна С ђ ведрог' неба пружниа, И свћтдоети раиске пуна Лшбке зраке спустнла, Сву површностћ озарила Лучам' днвне зрачности, СЉнћ и сваку одгоннла, Преуа:асне мрачиости. * * » Тих1и зеФнрт, сладко пирн, Свудтћ несташно облеће, Лакокретна крилца шири УмнлатО на цвеће. Огрпуто у тишнну Све почнва естеетво, Влагог' санка ер!. мнлнну Вћчно стере божество. » У поком н тм спавашљ, Ннмфо мол, сладостномЂ, Руменв зорну ожидавашт, Санку сод - б у радостномЂ; Ал' на мое плачне очн ЖелБНћш дремежт. неслазн, Горка суза нзб нбп с * точи, Сва м' ут4ха одлазн. * # * Тб1, о луно среброснина, Неба днчна царнце ! Чувства менн одкрн танаа ЈВиткостасне блице;

Нбон а опет-Б тугу мок> ТБ1 изтолкуи ЗСФИру, ЧуветвнтелноетБ носнмђ кок> Сад-Б у ЛЈобве немнру ! ђ. М. Д еспотовнћ*. Ц О и* Л А АРМОДПО И АРИСТОГИТОНУ 1). (Сч> Еллннсногт. слободанЂ преводг.) (Изћ артјл поконнога Вукашина Радншнћа.) Грани у миртовои 2) брнтка ћу носити мача, Ка'но Армод!в, АрнстогнтонЋ н славни, Кад' смртБ тнрану з) зададоше, Подћ раванЂ закопЂ (ј) градЂ 5) поднеше. Драгш АрмодЈе, нисн 10 штђ умЂро, ннси ! Кажу те, да сн у огров'ма блажени б) жвтедл, Там', гдћ Г и брзв1 ногу Ахнллђ, И СЂ НБНМЂ ТнДИДОВЂ СБ1НЂ ДШМНДЂ Т). * * * Грани у ниртовон брнтка ћу носнтн мача, Ка'но Армод '|е, АристогнтонЂ и славнн Минерве кад' на жертвам' 8) крвнов Хнппарху ЛМД11 9) смртБ нанеше. Вћчно, гонаци, вамЂ нме ће 6 б 1 тп на землвп, Драг1и Армод*ш, Арнстогнтоне милбпЧ ! Тнрану, куд ' сте смртБ задалп 10), Подђ раванЂ законЂ градЂ поднели !