Подунавка Београд

122

ПРИМФЧЛП'1Н НА ОВУ ПОХВАЛУ. 1) Ариодје и АрнстогитонЂ бмли су два поштена и правдолгобнва Атинсиа грађанина, два присна друга, иои су у вреие, над' е тиранство по граду имђ бћснило, задалн едант> другоме тврду вћру, да свану неправду, буди номе одћ нби двоице учинћну, сматраго као обшту и собствену, и да се сло-.кно за ову освећуго, као што су заиста то и радили. 2) Кад' су Елини праздновали тако —званми свои старии свенароднћЈИ праздникт. //«натинел, обредћ е праздника изискивао, да сваК1И у руци носи за оно време по едну грану одђ мекацкога и зеленога мирта. Какву е нослугу учинила ова грана Армодно и Аристогитону, то ће разаснити слћдугоће поду-.ке прнмћчан^е. 3) ТиранииЂ е ован бмо ХиппархЂ , братЂ свога наслћдиика ХиппЈе, а сбшђ великога и политичнога Пис.истрата. Докле ние ХшшархЂ погинуо, оба су ова брата кралћва^и у Атини по наслћдству свога отца. ОсамнаистЂ година 6 б 1Л и су они прилични подраагателБи у свему свога предходника. Но еданЂ путЂ ХипиархЂ ночне различна беззаконјл чинити, изато два вћрна другаАрмод!е и АристогитонЂ зак.поче међу со6 омђ Хиппархову смртБ, за кого накупе и други помагача. Кад' да!:ле о праздинку Панатинеа и ХиппархЂ на лвно торжество овога дође едномЂ међу народЂ , и почне се већа у храму приносити нразднична жертва , онда два заклета брата свакји у свонш густои миртовои грани понесу по еданЂ оштарЂ мачп, те ту тнрану зададу смртв, и повикавши народу: „Жив'те одсад' у слободи , мили саграђани!" одмах и сами падну жертвама за правду и слободу. Братт. ХиппархоаЂ Хишпа дмшући духомЂ освете надЂ свима онмма, кое е предпоставлло за участнике сазаклетве на свога брата , увати међу овмма и неку жену , ииеномЂ Леену, кое шначтво вреди спомена. Кад' ш е Хипп1н дао свакоако мучити, да бм одђ нћ докучјо све редомђ сазаклетнике, она онда, немогавпш в^ћв одолћти последнБиаа наижешћима.. мукама , и побоавши се, да одђ овб ! приморана нензда штогодђ , прегризе сама себи сзмкђ и отплгоне га у дице тираннна. За сиомент. овога нтачтва Атиннни подигну у Атини чгумирЂ, представлнн)ћ!и Леену безЂ езмка. Хипшд по томђ у стра-

ху, Да и самЂ непрође братовммЂ трагомЂ, нау=. ми утврднти се помоћу иностранм сагоза , а особито свезомЂ са Шпартанцнма. Но у томе поквари му посао породица Алкиеонида, кон истерани изђ Атине пинтђ одђ отца му Писистрата, обнове и украсе ДелФшск1и чрамЂ бога Ааоллонна, те тако добмвд пророчицу овога Пит110 на свого страиу. Молившима 1ои се дакле Шпартанцима за савћтЂ у еднои ибинои тескобн, обећа она заштиту, ал' ако ослободе Атнну одђ Хипиарха. На таи предлогЂ по маломђ времену истераго Шпартаици тиранина изђ Атине управо оне године, кад' су протерани и кралћви изђ Рнма. Види се дакле, да су прпо и наиглавше орудје ове свћтле у Атинн премћне бмли Алнмеониди, но народЂ простЂ, коме е скорашнљостБ одђ веће цћне, вол10 е за ослободителћ свое сматрати Армодјн и Аристогитоиа, коима е у то име подиго на тржишту и ан-< др^асе (штатуе). 4) Ован законг 6 бјо е грађанск!и УставЂ, пунЂ духа правде, слободе и еднакости свакога грађанина предЂ лицсмђ законика. 5) ГрадЂ овде особено значн Атину, а уобште сву Атинску областп и грађанство. 6) Оетрови блажепи есу тако звана у Мнтолопи Елисеисна полл, у кон су долазили и ијивили само они духови лгодш, кои су у свћту овомђ лгобили истину и творнли правду, Па есу ли могли изђ овм испасти и Армодје и Аристогнтонђ ? ! 7) Ко е Ахиллђ , о тоие ОмирЂ у Ил1ади пространо учи, а о ДГомиду читаи у Омир. Одиссеи п. 181. 8) Читаи треће прим1>чаше , у комђ е ово ићсто већв изнвл1>но. 9) Љоди овде значи лтдипи , и еств един. дател. падежЂ одђ ииен. лгода. 10) Ариод1в и АристогитонЂ у оно време морали су бмти тираноубице; ерЂ тнранинЂ нвиногђ отечества бмо е тако утврђенЂ, да га се прогнашемЂ нису могли отрести. Н билјз е дакле у правди спћвана и ова похвала н андрЈаси подђ вКицима уздигнути. Али данашнвш политисамЂ Европе упраздн10 е, како млого друго коешта одђ старм времена, тако п древнми обшчан, увћнчавати тираноубице. ДанасЂ се вћнаца достоинмма суде само еднн тиранствоуби-