Подунавка Београд

124

ћи, а сђ нбомђ ћемо као ст> варалицомЋ и лудоглавомЂ поступати ! " Одтудт. то долази, што голубови и проче птице на совуллгу нападаго и нго хватаго, и совулнга се само зато усуђуе ноћу излетати ; ербо бм е иначе птице убити могле. Тако исто говори већа частв великаша, кадт> се сиромаси збогљ нанешене шмћ увреде кодђ нљи потуже, да шмђ право суде: „Мм ћемо вамЂ помоћи." Они говоре само „клокђ , " и опетЂ нечине нигда ништа. Тако исто и несигурни лгоди, кон обећаваго, свагда казку: „ клокђ , клокђ то ест& н ћу дати , и опетЂ никомђ ништа недаду, докђ 1 и лгоди наипосле неиознаду, да су лудоглави и варалице, те 1и онда оставлаго. Д. АвраамовићЂ. И С К Р II Ц Е. III. Хотћо бм н, да ми се покаже до дна, гогославенскш народе, духЋ твои непозиатми; хотћо 6б1 сваку рћчв разумКтн твога знаменлта гласа, и сђ то 6 омђ говорити , како говори чоВеКЂ СЂ МИЛОМЂ ЛГОбОМЂ св010мђ. Нитко те добро 1ошђ непознае одђ онм , кои ти говоре; нитко немћрн упра†слабости ни крћпостн твое; — а како ћемо ти помоћи. непознавагоћи те ? Гдћ ти се починћ и свршуе рана, невидимо, а како ћемо го дакле лћчити ? Велико ее хоће срце, пуно лгобави, да ове ране разгледа и лћчи. Вала 1И преметати брзо и лагаио сђ милосрд!емЂ, валн почнтовати болестннка као Исусово тћло. Ниси тм кри†народе бћднми, ако ти животђ пролази у незнанству и смраду. Достоини бм бмли силни удови твои, народе лћпми, да чисТ1е одћло обучешЂ; али бм валнло да непромћнншђ сђ одћломЂ и чувствованћ твое , и лћпша кошулд да ти несаггрива нечнсту' душу.

туге и н^волћ твое, али 1и неоплакуемЂ онако, како 6 б 1 дужанЂ бмо; нису меш све ране твое предЂ очима, нисамв ни удЂ живми тћла твогаДаи ми, о Боже. да све жалости човеческе учине у души мо1ои велш.ш складЂ, да већу дублћ чуемЂ, манго ласше, те да се у овомђ великоиђ мору суза сузе мое изгубе, и да се сђ братинскима мило помешаго!

0 Т М В И А Г 0 С П А. бдна врло прнстоино обучена Госпа, украј шена сђ великимЂ перомЂ на шеширу и свиленимђ алЂинама , ступн у едну Берлинску отмћI ну продавницу моде и други украснм ствар1и, I учини поклонђ , и проговорн у дућану палазеј ћ? 1 мђ се калФИ : „Господару, н погребуемЂ едно мало угождеЈие" ; „ сђ драге волћ," одговори о! ваи. „Опростите ми : една ми се пантлљика на I ципели одшила , и будући ми е сђ тимђ ходђ [ врло несиосанЂ, јоштђ при томђ самљ удалћна ; одђ обмталишта, а у овои части вароши сђ никимђ познанство немамЂ, то виднмђ себе принуђену, кодђ васЂ помоћв потражити; и н васв молимђ , да мм иглу и конацЂ Дате, да бм го прешити могла." „ С ђ драге волћ," бмо е опетв I одговорЂ. — КалФа отиде одма у близку собу, и дође сћ потребнима натрагЋ. Госпоа замоли, да бм го за бо.по угодностЋ сђ едномЂ собомЂ послужили. С ђ великнмЂ вмсоиопочитанЈемЂ бмла е молба уважена. После неколико часака бмла е штета намирена. Госпа се препоручи I 1оштЋ еданпутЂ, благодари за указану 10И честв и остапи дућанЂ. ТекЂ што е неколнко часака прошло, тштЂ нико небЈаше у дућанЂ стушо, примћти калФа, да е едне скупе спаваће капе, кон е не I едномЂ столу лежала, нестало. •— Сва истраживанл, да се ова отмћна Госпа пронађе, бмла су суетна. СветозарЂ 1овановићЂ, С .Јуш. I. год. Ф нлозофт.

Н 0 В А К Н Б И Г А. Лумана Мушицкоги Стихотвореигн. Кнт>ига трећа (Славенска). Скуто и издао Георгт МушиЦ' мп, МедГцине Докторт> и СултанскогЂ НишанЂ -Ифтихара КаваЉрЂ. Н Иоволг Саду писмени Јоанна Д. Каулицгп ц. к. тгривил. Типографа г. 1844. На 8 - ку, стр. XII. 243.

И да бм те добро !!Ознавао, народе драпи. небм л могао све оно изрећи, што виднмђ , небм тм мого све ни чути. Небм л могао, а нисамв ни достоннђ да кажемЂ толикимђ душама истину спасоносну. н ммслнмђ кад-кадЂ на

Издано и печатано

Учредникт. Милошђ ПоповићЂ у Правитедственои Кнвигоаечатнвн у Београду