Подунавка Београд

123

а не и тираноубице. Кад' на руци стои способЂ , протерати тиранина изђ землћ, кол п одћ нћнме стенћ, свагда е и праведше и болћ „збирати за нћга изгнаше извант, круга мучимога одђ и1 |га народа, него муутомљ кругу смртљ наносити. ПраеедиГе е ово за то, што тиранинг. само онда подноси сразмћрну своима злнма дКиима казнБ, кад' онђ изванв отечества сћдећи, сећа се своихћ д!>ла, па ако има иоле савћсти, гризе се, и самЂ се за нби уб^и , а ако ове не,, а , онђ опетЂ и отуда чезне за свошмђ силомђ и славомЂ, (ако тиранству приетои слава! ) те опетЂ у Јкелнма тае и мори се. А бол-6 е за то, што народЂ остае сасвимЂ опранЂ предЂ светомЂ и чистђ предЂ Боголхђ , кад е тиранина свога предао на судв и смртв самоме своме тиранину, и н !б ктео н!.говомђ крвлго умилостивлнвати лице свое землћ , нит' у ову после пршмати нћгово тЈјЛО , па тако нехотице давати му недостоино опроштенћ и оправдан!), а на себе зазорЂ навлачити. Похвале е вредно гоначство, ко уб\н само тиракство! •—

А Д А Н У !. . ? СРБСКЕ ФАВРИКЕ И УШТЕДДЕ. У свакои Србскои кући сеоскои предесе куделл, и тка се одђ нћ платно, а тако се преде и вуна , и тка се одђ нћ сукно, и то све за свого домаћу потребу и ношиво. Наша ова обадва рукодћлјн и едра су и нка , и бБ1ла бм доиста за наше солдате млого бола и потраиН1Н, пакЂ и ефтиша, одђ иностранскога подобнога Фабриката, кое мб ! досадЂ за нби купл г емо и набавлимо, а имагоћи при томе и свое добре бонџ!б у своме отечеству. Преко свега ) ошђ тога и ово е неодспорна н не маловажна полза ? што бм за то све издаваннми новацЂ остало у нашему народу, и што бм се одђ годђ до годђ издћл1 - л овога вћштина, доброта и лћпота према препоруцћ' и траженго дизала и напредовала. Ето намЂ данле и ту приличне уштедде, ако бм башЂ и сами оФицнрм танко и Фабрично сукно и платпо употреблавати непрестанлн; а кад' 6 б 1 10 шђ не само свн оФицирм, него и сви наши чиновннцм ове об!> домаћега издћ .па струкке непремћнно предузели употреблнвати, бмло 6 б 1 доиста и млого знатнјн полза и уштедда отечеству и народу СрбскомЂ — и прочаа —.

КадЂ е землвотресЂ 1755. г. у Португал1и столичнми градЂ ЛиссабонЂ тако страшно разор1о, да е отуда н сва дрл:ава штету опазила. онда е кралБ Португалск1и, па накнадити ту свеобшту штету, а н за пробудити и процвћтати отечествепна рукодћ .ма, начишо самЂ себи одђ простога сукна и платна потребне му хаЛБине, и такове начимлти и носнти заповћдјо свима званичницима своима и свему воинству, пакЂ е тако до мало времена не само постигао што е агелЈо , вего е и обучјо и обогат !о свои народЂ. Кђ томе !ошђ еданЂ причћрЂ ево: предостоинми свога рода и мћста царЂ Аустр1е 1осифђ вторБШ често е особитима лицама дике ради показивао свпе ха.шине, да су то све одђ Аустрјискога и производа и рукодћлца правлћне. Си м е о н ђ М и л у тиновићЂ С а р аи л I н. ГОЛУБОВИ И СОВУЛЛГА. (Баспа, ст> н&мачкогЂ.) КобацЂ еданЂ путЂ ухвати едногЂ голуба и изеде га. Други голубови држау скупштину, да се договоре , кодђ кога 6 б 1 се за то потујкили, сви рекоше : „Кодђ совулнге," Совулага е пакЂ птица сђ великомЂ глзвомђ и већа е одђ орла. И тако голубови кодђ нћ тужише кобца ; зато, да 1 имђ она право суди, ербо е онђ едногЂ одђ НБтве браће уб^о. КадЂ е совулнга бБ1ла НБГову тужбу саслушала, онда јнмб она сђ дубокимЂ гласомЂ и са здраво отворенммЂ клгономђ одговори: „Клокђ." На то голубови међу со 6 омђ говорише: „ Ахђ, како лепо говори! Она ће заиста кобца на еданЂ мах-Б прогутати." КобацЂ се опетЂ залети и уграби 10 штђ едногЂ голуба, Голубови одоше кђ совулнги говорећи: „Судп намЂ по правди! " Она 1 имђ одговори: „Клокђ." Голубови међу собомЂ рекоше: „О како му страшно прети : она ће врло добру пресуду изрећи." КобацЂ украде и трећегЂ голуба. Голубови одоше и трећш путЂ кђ совулаги, молећи е , да кобца казни, она 1 имђ опетЂ одговори: „Клокђ." Кздђ су они ово чули , рекоше : „Шта ће то рећи, да свагда „ клокђ" говори, а нама нигда нравнцу неда '? Мм ће,\1о се нћне^ власти одре-