Подунавка Београд

НЕВЂРНОИ ДРАГИ. Срцу негда мила, Души пожелана Тбт сн, драга, бвтла 11ј)е даиашнћгг, дана; Ал' од-& данас-Б лкпа Крн се одт. мог' гнћва, .1гобомојЈСТва слћпа Мач -б осветомћ сћва. Зашг' се кр1ешт. злато У то лгодство често, Ахб! кад-ћ тн е дато У дну срца место? —. К. С. Поповнћт..

СРБИ И НБНОВЕ НАРОДНБ ПЂСМЕ. 1,П[<одужено нзт. ј\'/ 34 Подуиавке г. 1843.)

Да се у поедине поетичне одломке, кон славилпск1и народнми епосЂ сачиннваго, ипстолнђ редЂ уведе , нуасдно е почети одђ повћсти о постанку цркве Раваничке. Царљ ЛазарЂ, онаи благороднми младићљ, кои е кнегинго себи за супругу узео, и на престолт, Србсши ступ!о, овде се на крху свое силе и славе показуе; овде онђ великол 1, ино слави свое крстно име, торжественћш кодђ Славлнна данЂ. Позвана сва Господа цКле драгаве сКде за царскомЂ трпезомЂ, и часте се. ТрагоћеиЂ обкду иримакне му се супруга н1.гова царица Милица, оногђ времена наилЈ.пша госпођа, у сиинои одћћи , кого пћсникЂ обстоателно одђ главе до ногу описуе, и премда е необично бмло у то доба мужу се приблиашти, а !оштђ манћ сђ Нћиме што говорити, изнсни се, да она далћ таити неможе, шта јои« бмло на умђ дошло: па

казБ1вагоћи , како су преодници нћгови одђ НеманвиногЂ поколћн1н , нештедећи блага , цркве и монастшре дизали, почне задушбине ншове редомђ изчисливати. Ово е излоагеше за Славлннску истор1'го одђ велике важности, исто тако као напомене у Илјлди о постанку нћки градова, на кое се доцн1е Грчки исторшписци често позмваго. ЦпрЂ ЛазарЂ рћчима свое супруге побуђенЂ обећа , да ће онђ у Ресави на рћки Равану цркву сазмдати, какве јоштђ нигда ше бмло. Темелв ће 1ои одђ олова дубоко у землго ударити , зидове ће одђ сребра градити, златомЂ ће го покрнти и бисеромЋ подннзати, а изнутра сву ће драгимЂ кзмсномђ накитити. Сва господа устану на ноге , поклоне му се и похвалгого нћгову намћру . сами еданЂ Милошђ ОбилнћЂ , онаи дстмн , К1И е доцше Мурата уб|'о, недиже се са свога сгола, но сћдећп чита кнбигу цароставну , кол у СлавллнскомЂ стихотворству заступа Грчкогн Калхаса*) и мророчица е при свакомЂ важномЂ преднр1нт го, и при свакои пресуднои битки. ЛазарЂ то видећи напуни чашу и наздрави е Милошу, говорећи: „У твое здравлћ в'»иводо \1илоше! ал' намЂ кажи и тм твое мнћше, да ли ћу цркву зидати?" — Милошђ скочи на ноге, и са самур-калпакомђ у руци поклони му се , узме пеарЂ , али вино непје, већт> овако му одговара: „Хвала теби, кнеа;е, на твоти здравици! Тбх ме пбјтзшђ,. валл ли цркву градити? Шв тому сада време! ВећЂ узми кнЂиге цароставне, па гледаи шта нзмђ оне каа:у: настало е опасно за насЂ време, отети ће намЂ Турци царство. Турци ће скорбшђ овде господари 6б 1 ти , ониће наше монастБ1ре порушити , цркве ће намЂ оборнти, и твого Раваницу са землвомЂ сравиити. Они ће тел1ел1. одђ олова ископатп, у ђулетаће га са-

*) Грчкш пророкЂ у Троанскомт. рату.