Подунавка Београд

178

лити", и наше градове коначно разорити ; одђ сребрнБ1 зидова направитће си накитт> за атове; растуритће златнми кровЋ , и коватће одт> нћга ђердане кадунама, а бисерЂ ће своимђ кћерима на врат^ нанизати; дра!пи каменЂ ће повадити, и ударитће га своимђ саблама у балчаке (драЈке) и кадуиама у прстенК. Него чуи славнии кнеа!е Лазаре ! болћ заповћдаи , да се темелв цркве гради одђ гранита - камена, зидови одђ мермера, а иро†одђ печене циглћ, да, кадЂ памЂ Турци землго освое, натаа црква више столћтја Богу на славу слунш, ербо одђ камена никомђјш камена." Чувши то кнезЂ ЛазарЂ захвали му, и по савћту нћговомЂ учини, ерЂ и данЂ данашнши постои у Србји Раваница, у СрбскимЂ пћсмама славна. —• После овогђ одломка, кои жалостно предчувствоваић будући иесрећнв! догађан изран:ава, мого 6б1 се другЈи слумаи навестн , кадт> се СултанЂ Л1уратЂ сђ воискомђ већЂ приближуе, и Лазара позмва, или да се преда или на Косово дође. „СултанЂ МуратЂ дође на полћ Косово, и тамо дошавши пише писмо цару Лазару, и шилћ га цару на колћно." „О Лазаре ! тм царе Србге! нити е бмло, иити ће икада б&1тн, да една землн има два господара, и една ран плаћа два арача. Мм обое заедно владати неможемо, већЂ пош.ши ми клгочеве и арачЂ, погплђи златне клгочеве свјго град(1ва твои , и арачЂ одђ седамЂ година. Ако ли нећешЂ то учинити , а тб 1 дођи на полћ Косово, да саблвомЂ землго подћлимо." „КадЂ е Лазартз Султаново писмо прочитао, заплаче се горко , онђ плаче и лгото проклинћ : ко недође на полћ Косово, нигда неимао среће, неродила му у полго пшеница, у брду в«1нова лоза." Овде треба остало , што намЂ позориште представлл, придодати. А то е посланћ сокода одђ пресвете Богородице изђ брусалима, да запБ1та Лазара: шта воли? небесно ли царство или земно? Подетјо соко тица снва Одт. светинћ одђ брусалима , И он " б носи тицу ластавицу, То небш соко тица снва, Веће бјо оветнтелћ Ил1н;

Онт, неноси тнце ластавице , Веће кнћигу одћ Богородице, Однесе е цару на Косово, Спушта кнћигу цару на колено, Са>1а кнћнга цару беседила: „Царе Лазо , чеетито К!>леноГ Коме ћеш& се приволеги царсгву? Илн волишћ царству небескоме , Или војишђ царству земалвскоме ? Ако волншб царетеу земалвекоме, Седлан кон ћ, прнтежи колане , Витезови саблк припасуите, Иа у Турке мрвип. учиннте, Сва ће Турска изгннути вонска; Ако л' волишћ царству небескоме, А ти сакрон на Косову цркву, Неводн 1он темелк одђ иермера, Већт. одт> чисте свиле н скерлета, ГГа прнчести и нареди вонску ; Сва ће твон нзгинути вонска, Тб1 ћешЋ, кнеже, ш'НБОме погинути." А кад -б царе саслушао речн, Мб1слн царе мбкми сваконке: „Милбп ! Боже, што ћу н како ћу? Коме ћу се приволети царству? Да Ј1ли ћу царству небескоме? Да или ћу царотву земалвскоме? Ако ћу се приволети царству, Прнволети царству земалБскоме, ЗемалБско е за малено царство, А небеско у вект. н до века." ЦарБ воледе царству небескоме, А него ли царству земалБскоме. Нигди се хриет1ннска помвхсао, нову стихотворства стазу почшпоћи, тако исно и разговетно изражена непонвлгое , као у овои Славллнскои п1.сми. Као што е познато, стари гонаци бмли су лгоди срећни, богати, здрави и лки. ОмирЂ свагда држи богате и силне за сбјиове н лгобимце Богова; а напроти†бћду и несрећу сматра онђ као знакЂ немилости и гнћва БоииегЂ. Ово поннт1 - е служи за основђ епопее, и гоначка пћсма онде се свршуе, гди несрећни догађаи гонака починго. — Кодђ христ1лнски поета , лго 6 овнб 1 пћсника , и трубадура,*) премда они у моралномЂ погледу ВБппе стое, и у кнБижевности су савршенјн одђ Славллна, опетЂ се оваково Еванђел1го сходно описанје иеволћ и патнћ неналази. Нарочито поздн1И стихотворци, кои су кнвижевно изображени 6 б 1 ли, и помоћу старБ1, кадкадЂ и самбг *) Поете средн^г* в&ка у «>жнин • Французкон.