Подунавка Београд

Грка писали, често су предашн сКвернв! и Н1.мачки народа слћдовали. Ммсао о пожертвованк> саиогћ себе принадлежи посве Србскои епопеи ; она ништа друго н1б, него саио една приповћдка велики порагкен^н и несрећнм догађаа. ТрЈуиФЂ опредћлнва на небу , а на земл1>и само славу свои витезова тражи . а напротивЋ поез1л нов 'егЂ времена, и нћсме опетЂ у нзБ1чество повративши се нароДа понанвише тћлесну моћт, хвале. Опо почитованћ снаге и тћлесне моћи, кое се у почетку државне истор!е старопз в 1.ка полвило, свршуе овде дћла народа. (Продужеше сл&дуб.)

НКШТО 0 ДУБРОВНИКУ.*) Од|, Матш Бана.

Дубровннкв е постао сђ разрушенћмЂ Епидаура, свћтлога града, коега старина изђ времена Моисеовм изтиче, н землв бмнше една одђ првм у Европи, гди е АзЈнтичка изображеностб бацила жиле. КадамЂ,**) са - својомђ супругомЂ ЕрмшномЂ , и сђ другима свога порекла, бћжећи одђ неблагодарнм грађана Тебански, склони се у оваи гостолгобивми градЂ, гди нашавши народЂ у рату са еусћдима , за воиводу представи му се, поведе га ка побћду, па одђ нћга буде кралћмЂ учинћнЂ. Тоште се види на романтичкимЂ клисурама. кое са стране одђ мора склапан) прекрасно лолћ Канавоско, еданЂ написЂ са ФеничкимЂ словима, кога досада шштђ нитко 1пе могао разабрати. ЕпидаурЂ , после Феничана, населћнЂ одђ Партена, пакЂ одђ Римлана , 6 б 10 е нападанЂ више пута одђ Гота, донђ наипосле побћдоносне чете Славлана шеетога вКна дођоше, сасвимЂ га оборити, и изчистити у свима онима^ државама првашнћ племе сакрвнм себи И.шр1ана. Неколико породица одђ разбитјл утекавши, склонише се на велике гребени, кое не да-

•) На молбу едногг. списатела Шзиачкогт., путовавшега по Србш и Славон1Н, састави Французкн нешто краткн прим&тба о полнтичнои и кнћижевнои повјјсти Дубровника. Будућн да е оваи градЂ средиште гого-славллнске кнбнжевности, н сђ тога узрока, што е у Евроии , а и у овимт> странаиа слабо познатг, преводимЂ речене прии !;тбе у нангБ народнвш езмкт., ц-ђнећи, да то неКе бшти безполезно Србскои младежи. Неки кажу, да е Кадамљ првми измб 1 СЛ10 слова, а некн опетћ, да ш в онт, саио изб Феннше доноо у Квропу.

леко дизау се надЂ моремЂ , и међу нвима заклонћне живећи, сачуваго свого везависимоств. Тимђ е начиномЂ постало прво основанћ саданћ Рагузе. Ово име долази одђ Лаос-а, старо-грчке рћчи, код зиачи гребенг., и одђ кое учинћно е покварено ЛаусЂ, Лауса, Рауса, Р а гу з а. Ту се народЂ силно умножи на концу седмога вћка ,. у кое доба бмо е градЂ СолунЂ (Римска 3 \1аг1Ја ЛиПа) сасвимЂ разоренЂ, па зато многе племените породице изђ опогђ престолногђ града давнм Далматннеки кралћва потрааге себи склониште кодђ свое браће Епидаурићана. У почетку осмога вКка градЂ е већЂ бмо доста вкђ , да се е могао опрети Славллнима, кои, присвонвагоћи сву околну др;каву, немога'у трпити, да се последнви остатци РимланауДалмац1и купе на ономђ м!.сту, и склапаго живалв (е!егпеп1) едне ннокрвне народности. Године 867 Дубровчани одбише навале Араба, читаву годину дана трагоће, кои, пошто су бмли отели Будву, Розе, РисанЂ и КоторЂ (АбспуЈит), заЛ УДУ се намучише подђ ДубровникомЂ; зашто градЂ, укрћплћнЂ одђ природе , утврђенЂ одђ художества , бранила е и мудро управлана храбростЂ. Како гласЂ пукне, да му се у помоћв приближуе бродба (Г1о11е), послана одђ цара Васил!н Маћедонскога, непрЈнтелБи дигоше се сђ обсћда, и на супротну кранну одђ Итал!е упутише/ Онда Дубровчани у сагозу са Славллнипа привезу се на своимђ лађама на оиу страну, и подпомажући воиску Грчку, прогнаше Арабе све до Беневента. (Продужен1в сл&дув.)

КАЛКАЈЕРА. Оваи шалБивчина живт е , кажу, у Цариграду у двору некогЂ патр ^нрха, кои га е као сироту свимђ потребама снабдћвао. Но премда се онђ као сулудастЂ у народу приповеда, опетЂ е онђ — ако е истина, да е жив^о — своимђ краснимЂ и поучителнимЂ одговорима иизречешлма велико оштроуте показБЈвао, и особитми разумЂ. слободиБ1и духЂ , трезвеностБ и неустрашимоств , одважно и гоначно срце при-. тнжавао. Можда е онђ изђ нужде а .шину лудости н шале на себе обукао, да бм тако ув!ену истину болћ и слободше свету представлн" ти могао, или да 6 бг овако подђ именомЂ сои-