Подунавка Београд

180

тарЈе (будаде) Турску строгостг. болћ избегао и голу истину говорш. У н1 >говимх. пословицама и анекдотама . коима е онђ много пута благодћтелн свогљ спасавао, налазимо сђ великимђ удивл1)К1емЂ непоколебимБнг ду\Ђ, башЂ и у онакимЂ обстонтелвствама , у коима бм и наинеустрашимћш шнпкђ среднКгЂ или старогЂ вћка поклизнуо и очаннјш се предати морао. Тако се прича, да е еданпутЂ царЂ Труск1и патрјлрха дозвао и наионпо му, ду му за 24. сата каже : колико има одђ землћ до неба; да му каже: гди е средина зем.г!.; и што е (оштђ наитеже, да погоди: шта онђ — царЂ — ммсли. Како е бмло патр1арху, кадЂ е ово чуо, свакш лако себи представити може. Отиде снуђенЂ и невесео у дворЂ, увћренЂ у себи, да онђ то иикако пронаћи неможе , али пакЂ и то е знао, шта га очекуе, ако непогоди, колацЂ или конопацЂ. Дошавши у дворЂ патрјнрхЂ. ночео е МБ1Слити о томђ , ио никако ше могао пронаћи, а и како ће? Та то се свакомЂ, комђ е годђ казао, немогуће чинило. Само еданЂ Калкалера му смћло рекне: „Небои се , н ћу му на то све одговорити, даи ми само едну 1000. гроша." „Оћу сђ драге волћ," одговори патр1лрхЂ, „и 2000 гроша, само ме беде курта.шши." Како Калкалера добје 2000 гроша, оде, пакЂ покупуе све конопце по Цариграду, навеже еданЂ за друг1и, натовари ји све на кола и потера , обукавши се у алвине патр^лрха. у сараи царевЂ. Дошавиш у нугра за\ стави кола у нредвор^е, а себе прЈнви, да га цару пусте. Како у ђе у собу, гди царЂ седи , рекне му оваи: ,.Еи море патрјлрше, нађе ли , колико има одђ землћ до неба, гди е средина землћ и шта н ммслимђ?" „бсамв одговори весело мнимбш патр*1нрхЂ, „ено у предворјго мере." Изишавши царЂ на полћ внди множество кола , натоваренБ! са конопцима, окрене се кђ патрјнрху и рекне: „6 л' башЂ уиравЂ толико?" „всте да како," одговори смћло оваи, „ако сумннте, а оио молимђ измерите самЂ, пакЂ ћете видити, да е управЂ толико." „Но добро, то си погодш," разлгоћенЂ рече царЂ: „али гди е средина землћ?" „ Бзшђ ту, гди стоите," одговорЂ е бшо Калкалере. „6 да управо овде?" срдито и строго погледавши

га настави далћ царЂ. „вете ту, па се можете и вм самЂ, измеравши землго сђ сдногђ краа на другш, уверити." СавЂ одђ муке поцрвени царЂ као паприка, и рече: .,И то си погодјо, али одговори и на треће пштапћ, шта л ммслимђ ?" „Т!>1 мбјслингђ оадЂ у оваи парЂ," продужи Калкалера, ,. г 1 г а самв а патјтфчЂ , али ниеамБ, него самБ. обученЂ у н!>гове алвине, шалћивчина Калкалера." „ЗнамЂ те! знамЂте!" пошавши у собу узвикне ЦарЂ, „да си тбт онаи велшпи досетлвивацЂ , кои 6 б 1 и самЂ џеинемЂ СпакаоЈ) преварити могао : ево ти на дарЂ прстенЂ , прими га као знакЂ могђ кђ теби паивећеп> благоволћтн." — Ето тако избави се патр1.чрхЂ одђ неволћ безЂ свакогЂ труда. Штета, што се леше о овомђ другомЂ Артеловасу незна, гди е рођенЂ и когђ е поколћн1л. Св. 1оваиовићЂ.

II С К Р II Ц Е. XVII. НародЂ жалостнши повћств (истор1го) свого или ништа или мало знаде ; као што сбшђ незаконнБш незна ни име ни дћла отаца свои. Какова му е прошастоств, какова му е и будућностђ •—- празна. — Н^е ова жалоств само нашегЂ народа : мало више, мало манћ по свему свћту сиромахЂ остае, као горостаснБШ слћпацЂ , кои се труди и спава , те се подигне и наше. Учеии лгоди чнтаго кш.иге у другимЂ езшцима, у туђимЂ езБгцима ппшу, иностране новћсти лгобе и славе. Домовина нбиова да.ш 1 имђ е одђ срца него Арапска и Вавилонска. Обштинска е ово кривина, и моа прев; ће. Али у лгодскимђ столећама пов) стђ и вћра едно е 6 б 1 ло; изћ олтара изиђоше, као писма овета , гласи народнш дика или срамота: —• свештеникЂ тада бБ1аше пћсникЂ и писателв почитованБ1и. Будимо сви свештеници истине и лћпоте; у прошаста времена трчимо сђ рћчи врућомЂ и жаркомЂ као за лгобовномЂ свћтлости. БезЂ охолости и безЂ страсти говоримо о животу иарода нашега. II срамота в наука.

Издаио и вечатано

УчредникТ) Иијош! П о п о в и ћ т> у Правнтелственои КиЈ»игопечатннн у БеоградЈ