Подунавка Београд

Н Б О И. .!а јп , већЂ раиска да м' изчезне сенка, ЈЛјпћ образацт. давнашнћга сна ; И да ЧЈВства безт. свакогт. споменка Мме.ш о нбои душа ми прогна? ! ХаГ- и жића зашт' да гледимт. зраке , ДражестБ безЂ нћ к'им' е манн зарЂ ; Не; — заедне, едне шштђ рођаке, За матернБш езБ1КЋ штеди жар~Б.

Таи у борби нек' те снажи , крепи , Таи у б1;ди крстоносцу штитт.; Ст. нбим-б се т-ћши сужант, у процепи , Ст. нБиме ктевшн народт. избавит* К. С. Поповићт..

[ СРБН И НБИОВЕ НЛРОДНЕ ИЂСМЕ. ^Продужен1в.) То счо већх, примКтили, да сагласна писмена, илнти гласт. нб1овђ сачиннва оснутакЂ тћла у езмку, и што се тога тиче, сва су нћгова нарћч!н еднака , све н&10ве; рћчи састое изт. истм сагласнн писмена, само што су другч1е расположена, а самогласна даго 1имт. животђ и душу. У Србскомт, езБшу система е сагласнв! писмена подпуна и савргаена, него самогласнБ! Јопјтђ е слаба и недостаточна. Система сагласнБ! писмена у сравнБиванго са другимЂ СлавлннскимЂ езБ1цнма наисавршен1'н е у Полнка и Чеха. Полнци осимђ тога, што су са чистимђ сагласнимЂ писменима врло богати, имаго шштђ нћка, кол крозЂ носђ изговараго. Бб1ло садЂ како му драго, кодђ толике користи, и кодђ толике наклоности народа кђ поезш и урођеногЂ му кђ томе дара, поредЂ толики предашн народнБ! и тако лепогт, за пое-

зх м езБша, шта мора 6 б1ти узрокЂ, да оваи народЂ 10 штђ досадЂ савршене епопее нема? и да се одломцн нћни у едно органично цћло сакупити немогу? Нћки ученн лгоди питаго се надеждомЂ, да ће то кад-тадЂ изићи на свћтЂ, шта више и страни учени, као ФатерЂ н ГримЂ, очекуго Славланску епопего; но кадЂ погледимо истор!го кнБижества овбх држава, налазимо доВОЛХ.НО узрока посумннти се, да ће се икада таково дћло издати. — ДогадЂ таково што народЂ ше створш , а те^кко ће у томђ и учени срећнји 6 б1ти. Мб1 смо казали, да Србска доезЈн никакве митолог1е нема , Славлнни нису никадЂ митологЈе ни имали. Кадт. су доцше христ1ннск1и законђ примиш, створили су они изђ различитм н несагласнБ1 о закону понат!л нешто Грчкои митологш подобно, но то се развити н1в могло. старои Грчкои за Оиирово време бно е закоиЂ затворенЂ у цркви и кодђ свештеника, а народЂе сасвимЂ суевћранЂ 6 б 1 о, шта више суевћр1б е сполашиостЂ закона сачиннвало. Изображеш "и лгоди , стихотворци и умћлци подигли су у народу митолопго и развили су 6 поучен1нма и умћлимЂ своимђ дћлима. И тако пћвачи ОмировБ1 пћсама, кадЂ су у паилћпшемЂ цвћту бмли, и за време Писнстрата, кадЂ су одломке епопее у едно сакуплнти почели, нису више слћпци 6 б 1 ли , него су 6 б 1 ли умћлци, угледни лгоди, учителг.н , и воспитателБи народни. Ова се класса кодђ Срба никадЂ гпе могла изобразити ; христ1анску митолопго , кошмђ су они Грчкш Олимпђ замћнили, н !е могао нико рађе примити одђ простогЂ човека. брбо сђ едне стране ше се могао христ1'лнск1н, кодђ сусћднБ1 народа владаГОћш законЂ , кои е на путу знанн и умћлости далћ корачјо, са понлт1Лма Србски стихотвораца согласити; сђ друге стране униш-