Подунавка Београд

200

НемилоетсвЋ ко в тако , ЈЈЗто нам б кра г» земнмК чаог, Да напрасно н за крагко, Нестаемо ко пут глаот.? Ио непмтамт», иомоа' еама, Да нзнвимч, мојо (корбћ, П отокђ горкн <'_уза тамо , НекБ пол!б друга; гробт,! На еве стране тужнн гласи Нек' нвлиго тугу , ,чд г., Да ми суза лице квасн, Та м' нект. буде другиЈ сидб. брт, онога, Мннерва ком ј. , Украсила бнше грудБ, Кон у дружтву бнше свакомт* Ко одбранми сђ цвћћемт. суде>, Чувства она, што дисаше Лгобовно искреномЂ, Дћиствовати већв престаше, Вратскомт. лгобвомт. ватреномт.. О ногћ велимЂ, кои бнше СбЈНТ . покорнми, В -ћрНБЈИ другт., Срдце лгобвомт. когт. куцаше, Лишава се већт. нашт. кругг. Ахт. на жалостБ нашу већу , У цв-ћтућу свогт. века , Угаси му жнзни свећу Горке судбе смртв прека! У наил^пше свое време, Кадт. да краси ован свћтт,, Ахт. жалости! у гроб' вене, Ко прес-ћчент. полбск!и цвћтт.! Зато м' Музо садт. помажн , Нект. изпуни кругт. туга, И Марковомт. дружтву кажн, Да већт. скрива гробт, друга. Све у црно нект, с' обуче, И у гори зна птица , Какве маику ране муче, Кадт. гробт, гледи единца. Ал' не тако, н!е туда, Тамо мора цћо евћтт.,

Слуш. 1, г. Фнлос <)Ф1е.

II С К Р И Ц Е. XXIV*. О младци. кои ндете у туђе землћ искати знанК, кое на-.п. землн ваша недае , будите надежда и радостг., а не гкалостБ и страхтз отачбине б!'»дне. Споммнлите се вавКкт. па шо, уздржнте ишдскји нј.зинт. езмкв; учите и друге, али да вамЂ туђш неизтисне материногЂ изђ срца, да небуде ратт, и дубина у мбјслимз вашимђ . Ни владанК ни душа раздружена неможе да јкиви . Иностранскји ћете духт. бол 1» осећати, кадЂ будете Славлани прави. Б олби сте него многи одт> онбт, кои васт, сматраго као изметт. народа. Браните, молимђ вас ,ђ , посвудз браните домородно поштенћ; будите у одлукама становити, слободни у рћчма, бистри и сидни на време, али чешће тихи, вавћкЂ лгобезни. Лгобите истину више него злато , а браћу више него животђ . ДругЈи народа обмчае гледаите и поштуите , безЂ да ји слћпо слћдуете или погрдите. Браћа нвиова будите, а не робови. НАРОДНЕ СРБСКЕ ПОСЛОВИЦЕ. (Скуп10 Тодорт. Влавћт..) Ко непоснае кукавицу, онђ мисли да в астребЂ. Пусти свинго предЂ кућу, она ће и у кућу. Нава.по ко 6 осђ у трнћ. Твое мига, мое се сећа. Пусти кусонго подђ пластЂ, онђ ће га и оборити. II О В Д К Н Б II Г Л. Велимирт, и Босилг>ка одг Милована Видаковића. На ново препечатана Стефаномт, ЛазаревићемЋ, КтиговезцемЂ. !Ј Београду, при правителћственноп пнЂиголечатнЂи 1844. — На 8-ку, стр. X., 248.

Там' нешкоди злоћа худа , Там' т1 -к" правде цвћта цвћтт,! Ранко I'. I о в о п о в и ћ б ,

И з д а и о и печатано

Учредиикт, Милошт, Поповићт, у Правителственон К н б и г о п е ч а т и б н у ВеоградЈГ