Подунавка Београд

109

сат> сов1.гћ, сама една одлука учинила бм сеу онои племенитои скушлтини , и та бм бвтла, да отечество у сваке аогибели удари, али да се иенонизи укорителнБшљ д^ломђ. Чрезт. то вмсоко морално чувство, толи непознато политики новб1 времена, слабашнн република смћло е одрицала предати Маргариту, удову СтКпана Далматинскога кралн, склонћну у Дубровнику, у руке Богославу, кралго Хрватскомб , кои е бмо дошао са д; сет'1. тисућа лгод|и, нбои осветити се, говорећи о нккои учинћнои му увреди. Совћтв и збогг. свога признана прача покоиномђ кралго*) и збогЂ свогђ крћпкогЂ начала гостолгобногЂ вол10 е претрпити , да му се сва землн одере и опусти, волЈо е ! оштђ и платити Хрваћапину едну сумму новаца , само да одустане одђ свогђ зактевана, али се н:е одђ ноштеногЂ свогђ одрицапа одмакнуо. И другји путЂ ова претврда вКрностБ на р1»'ш нанела е на Дубровчане већи и дужи зала. Три братучеда кралл Бодина , боећи се, и то не безЂ узрока, да ш Дундо искаше ;кивота лишити , за очастити одђ свакогЂ заточника Србскш престолЂ своимђ СБшовима, утекоше иа землћ републике. Б одинђ појито то дозла , и безЂ користи запмта ш , градЂ обсћдне. Та обсГ.да седамЂ година продужи се: на. сртана, немоћи, воени труди бмли оу преполовили народЂ, али онђ н16 одђ тога устао, доклеГОД1» Н16 ВИД10 ОКрунГ.НО ПОДПунБЈМЂ уСМ 1 .ЧОМЂ свое витежко ност.оннство. Ж ивотђ е бмо сачуванЂ Бановича, а неир^нтелг, удалћиЂ. Али наивБ1ше томђ при.шкомЂ Дубровни :;ђ показао е едну чудновату крКпостБ на обрани свои гостпо. кадЂ Србск1и деспоттз 1>урађЂ Бранковићћ, лишенЂ евое др;каве , и бежећи изпредЂ Турака, кои су га хот!.ли или гкива или мртва у руке добмти, добћже у гостолго 6 ивб 1 и градЂ, кои га на прикорЂ св!го несрећа, кое е предвиђао, да ће деспотова притомосЂ на нћга навућн, н:е одђ себе отерао, но лгобко га пришо, и ув>.р10, да ће онђ моћи остати закопанЂ подђ развалинама Дубровника, али да неће ни онђ, ни нико одђ н 1. говб 1, кои су сђ НБиме дошли, у Турске руке запасти. Мало времена прође, и ето ти поклисара Амурата II., кои е у име свога господара покланно републики сву Србску Арбашго, и неке друге градове са великимЂ деСПОТИНБ1МЂ благомЂ, само да му нћга преда; а

*) Ово е онаи кра.ч. , о комђ е речено, да в даровао Дубровчанима ЈКугп-, Затош. и т. д.

претјо 6, ако то неучини, да ће царЂ главомЂ доћи са едномЂ вонскоиђ , узети ши сву землго и градЂ у ирахЂ обратити. Али совћтЂ одговори му , да опђ више цћни свом в1. ру , неголи могућство, Јкивотт> Деспота у оиому случаго, неголи свои јкивотђ . АмуратЂ, кои е 6б10 напраситђ , али не безЂ великодудхпн , како му прође првБ1и махЂ ирости, којомђ га е так !и одговорЂ бмо узпал !0, размћрагоћи самЂ у себи вмсокостб оногђ добродћтсл1.ногЂ поступка Дубровчана, ш'е могао уздржати се, да нерекне околостоећимЂ дворннима: „НародЂ, кои толико цКии и држи поштенћ и вКру , неможе заисто никада погинути." (П род_\ н:ен1е сл&дуе.) ПРИЈОГЂ ЗА ИСТОРНО СРБ16. Господару Радовпну Грбивику, мому ри^ану! Прим!о самБ ваше писмо и сва разумћо што намЂ пишете ; мм вамЂ данасЂ тамо неможемо доћи, будући да очекуеио обраве одђ Турака, кое смо лгоде послали, да разберу; и дошо намЂ е гласЂ за цћло, да е везирЂ дошао у ЗворникЂ, и поаро све агинске конаке, и за то е се Али Паша и врапо у ЗворникЂ, међу ноима е кавга ве.шка. — За џебану самБ послао, како Дође послаћу вамЂ. II весма измђ е драго, што сте дошли, и већв еданпутЂ да буде цћ.па Најн у гомили; поздравлимо васЂ и воиводу Л1и.швоа. У логору Црнилћву 30 Шн'а 1813. Синл НЕИЛДОИИћ!,. 1о»ицл К шктлп-б. Б.;а1 ородному Госаодару Радовану Грбовићу воиводи У Осећну.

НА СМРТБ МАРКЛ ИАНТЕЛИћА.*) Каква горка судба Музе, Као мунн какав -б гласв, Што натера оку сузе , Шта .ш разн тако насћ? *) СвршившегЂ дру'у годнну права текуће 1844 год у Београд)-, кои е м-ћсеца Септембра, на путу у Крушевацт., гди е бмо за Нисара опред^лент. вапрасио одт. вру ћвц у 20 свог.и а;ивота годипи умро.