Подунавка Београд

198

тожавао е ИсламЋ ову поез1К). и учинЈо, да е народЂ свои закоић све више преображавао. Тако су Славлнни одма сђ почетка оно , што основљ и стубљ епопее сачиннва, изгубили. КадЂ су Срблви свом политичну самосталноств изгубили, и езмкЂ се е нбјовђ промћшо, будући су многе Турске р1.чи у свои езмш. примили. СусТ .детво Ураиски народа иокварило е 10штђ изђ да-вна Славланскш езмкЂ, нрго опетЂ се примћтлло, да оваи еЗБ1КЂ, примашћи страпе р1,чи, никадЂ глаголе , но само самоставна (суштествителиа) имеиа прима. То е знаменита примћтба. брбо у свакомЂ савршен1емЂ и достаточшемЂ езмку темелв е глаголЂ , онђ е н!>гова бнтна , и тако рећи б«пкествена частх., а самоставна су текЂ матерјллне части. Има народа, кои стране глаголе у свои сзмкђ примаш, и т &1мђ га упропашћуш. Таковн су Бретонци у саданћои Енглезкои Они су у свои сзбкјђ поглавиту ову частв говора одђ Иормана нримили, чрезЂ то е нг >10 вђ езмкЂ истина разговетн!и , дсн1И и савршегпи постао , али е свош првобмтностћ сасвимЂ изгубЈо. Исту су судбу искусили и многи Целтички езмци. У овима се многе ВБ1Спреп1е ммсли и чукствбнанн немогу изразити. ЗбогЂ тога на Целтичии- -езикЂ источна стихотворен!и те.кко бм се превести могла, шта више ни гдикои ирпизвпди НКмачке поез*1е. Славллнс1пи езмкЂ, премда мнои;ину страим нарицателнм имена у себи има, онетЂ ш по начину свои собственм рћч!и Иесилана, иити 1и уводи у внутренвш свои организамЂ , као што ни глаголе одђ н1 >и непроизводи, па тако остае у свомђ темелш ненокретанЂ, и бмтну свош частв. т. е. глаголЂ, кои му душу сачинава, свагда задрзкава чистђ и невредимЂ. Но при свему томе нити ће СлавлннскЈи, пи остали езмци икада у станш бмти, другу Ил1лду илн ги Одиссеш сачинити. Поетичпи одломци, о коима смо мб 1 садЂ говорили, равни су у нћчему сти\отворен !лма ОмировогЂ времена, они су на истми начинЂ иостали , и вредно 1и е испмтатн , будући намЂ они иу самои исторш Грчке кш.ижевности гди1Пто бол1> изисниваш ; но нетреба се варати , и можда номмслити , да ће се сбирч. овб 1 одломака са великомЂ и до удивл1 ,и1и лћпомЂ поез1омђ ГрчкомЂ сравнити , или да ће изђ иг>и кадгодђ тако савршено дЈ.ло, као што е Грчка ИЛ1нда, произићи моћи. (Продужеи1е друпи пјтћ.) л и.

НЕШТО 0 ДУВРОВНИКУ, ^Прод^шенЈб.;

Али наипогибелн1и непрјнтелБИ Дубровника V оно време бБ1ла су два СБ1на Деше, праотца гласовите породице Неманића, кои е надЂ СрбЈомЂ кралћвала. вданЂ одђ ти сбшовз Нчмани I. бмо е оодђ еданЂ жезалЂ скупЈо Срб^го, Босну, Херцеговину и неколико градова Бугарске, побКД10 Неретване, и радјо, да сву нриморску Далмац1ш и Хрватску својои власти подвргне. Онђ в 6 б 10 наум10, слити све речеие дрисаве у едну снажну кралћвину . ко'к>мђ 6 б 1 могао ум! равати силу источнога царства. Да се е ова крал!.вииа саставила и утврдила, нема сумн1>, да 6 б 1 садан1> разположенћ сталежно и политична система у Европи сасвимт! другч!и бБ1ла. него што е. Немани Дакле тражећи узрока, да закини Д\бровчан<*. почне захтћвати одђ пби , да се одрекну старога права одђ нрвенгтва, по комђ су све римокатоличке цркве у Босни завнсиле одђ Дубровачке. Дубровчани, нехотећи се тогђ преимућства лишити, кое е собомЂ не малвш политичнб1и иптересСЂ иоспло, а знашћи сђ друге стране , да ш Грчк'и царЂ зоојђ реченм намКрени кралн Неман К мора нротивЂ н!>га са свомђ силомђ помагатн, одговоре после дугогЂ отнмана, да нћгова захт!.пај,л иемогу пикако одобрити. РатЂ шмђ буде обнвлћнЂ. Тадашнш царЂ Маномло у истину нриступи на нБиову страпу, и принуди крала да учини мнрЂ. — Мало времена носле тога ИирославЂ, кралКвЂ братЂ, почне нападати границе републике, кои се сђ ночетка неодзове, али доцн!е ползуе се ед11б1мђ лодоонб1мђ случаемђ . Те ПрОТИВЂ 1|1>га силну воиску дигие , кои га и па мору н па суку сасвимЂ иобКди. Слћдмоће године |\1ирославЂ опетЂ сђ 20.000 лшд!и започне неирјдтелвство, но и таи путт> 6 бк > е присилћнЂ. да побћђенЂ уступн, ге већЂ у напр^дакЂ мируе. И зоставлигоћи неке друге ратове , срећно свршене, немогу да неозначимЂ едну черту, коа ОДЛНЧН16 може бмтн карактеризнра истор !ГО Дубровчана, неголи икакву другу, а то е да оваи малмн народЂ, кои е толико лгоб !о мирЂ, да е н1>му честно свое наивеће интерессе жертвовао . свагда се на ратЂ окренуо, и ше иикада гледао . што ће нечали, ратомЂ скопчане, на себе притегнути, кадгодЂ какавЂ великЈи моралнБШ узрокЂ то 6 б 1 зактевао. У таковимЂ случаима еднммЂ 6 дннбшђ чувствомЂ днсао бм