Подунавка Београд

187

крвава воина, збогЂ граница обостранм меиалл. Они се наиоолКдку тммђ иоравнаго. да едно готро, како изћ Картагене, тако и изћ Цирене нћки лгоди иођу и гди се сукобе , ту да буде граиица оба народа. Картагиннни, кои су ранхе пошли (то су бмла два брата, кои се Филени зваше), тако су и више землћ прешли него Цириннни, и тако е дакле првенство на НБ10вои страни бмло. Збогљ тогт. се подигне опетЂ кавга. Но Цириннни се изаснише, да ће они ову границу оборити , ако се Картагиндни склоне, да себе на истои граници живе закопати даду. Одма на то оба брата саизволе, и своимг. животомг. задобБ1ГО свомђ отечеству веЛИК1И добћ1такЂ. У Риму е еданпутЂ куга бшла , и наскоро затммЂ бмла е ова варопш устрашена землћтресен1емЂ , после когђ е на шнци велика пукотина у земл &и остала. У страху запмтаго Аугуре за совћтЂ, и ови 1 имђ казаше: ова се рупетина нигда затрпати неће, ако Римђ свое наидрагоцћн1е ствари унутра непобаца. Одма се лви М. КуртјусЂ, римск1И витезЂ, и запнта А У г УРе 3 Да л' Римђ што драгоцћнје има , него што е лгобавв и гоначка храброств за отечество. ЗатммЂ се онђ у наиснин1е одћло обуче и - аоружа, и усћдне на накићеногЂ кона , и заедно сђ нбимђ доле у пропастБ скочи, кон се см1>ста за нбимђ заспе. МозартЂ , славнми художникЂ музике , до свое старости н5е постонну плату одђ свое државе имао ■, несматрагоћи на то, поредЂ свн предложена свои прјитела, и поредЂ умолнванд Фридриха Вилхелма II., крала прускогЂ, прама 3.000. талира годишнћ илате, да управителБ нКгове капеле буде , ше га нншта приволети могло , да свогђ цара 1осиФа II., и свое мило отечество остави , и онђ е сђ платомг, одђ 800. Фор., кого му е 1осифђ годишнћ опред1.Л1о, подпуно задоволанЂ 6 бјо. Д. АврамовићЂ.

-П риповисти. КОВАРСТВО бДНОГ-Б СЕ.1ИНИНА. СелннинЂ носећи едно бреме дрва на продаго , ако е и викао често , уклоните се, опетЂ еданЂ бездћлникЂ Н1е се ХОТ10 уклонитн , запео е за нћ га селннииЂ и раздере му кабаницу •, хотћвши после, да му е селннинЂ плати , поведе

га на судЂ , судји чувтии случаи одђ тужителн, пмтао е селанина , е ли то истина? Онђ на то ништа н1б одговарао, и тако суд!н обазресе оному, у иогђ е кабаница раздерана, казавши му: шта хоћешЂ да учинимЂ сђ немммЂ. Како е немЂ? одговори тужитеЛБ; онђ н1е немЂ, зашто мало часЂ викао е са свимђ гласомЂ: уклоните се, уклоните се. Када е онђ викао , то си ш бмо дужанЂ уклонити се, пакв бм кабаница ткон бмла читава.

НЕЧАННБШ СИУЧАИ. вданЂ зидарЂ неогице падне сђ некога високога крова , гдћ е радјо , а по несрећи падне на човека, кои е сћдш доле, и тако, неучинивши себи много зла , уб!е еднога бћднога човека. Смнђ убЈенога позове на судЂ зидара тужећи га, да е онђ смртоуб1иство сдћлао. Онда зидарЂ одговорјо е себе овб1мђ образомЂ, говорећн: Друже! ако самБ л согрћш10, то ћу учинити и покаанше: попни се тбј на оно исто мћсто, одкуда самБ н пао, а а ћу с1.сти гди е сћдјо твои отацЂ, и тако омакии се доле и у би ме, ако узможешЂ, а самБ задоволннЂ. В л а д м и р ђ М. В а с и ћ ђ, ПрактикантЂ Началничества КрагуевачкогЂ.

КРАЛБ II СТИХОТВОРАЦТ ј. Славнми стихотворацЂ Карло М. БеллманЂ бмо е у великои милости кодђ ГустаФа III., крала шведскогЂ. Онђ е морао много за крала радити. вдан -цутЂ е у такову немилоств кодђ кралл пао, да му оваи запрети, више да се усуд1о н!е кђ нћму ступити ; но зато е онђ опетЂ морао , као и пре за крала радити , ал и то у свогљ обмталиштз'. Б^лманЂ е дознао, да ће кралБ нћк1и данЂ у опредћл 1.нми часЂ поредЂ нј.говогђ обмталишта на конго проћи. Не мало се кралБ зачуди, кздђ е на прозорЂ Беллмаиове собе лћствице усправлћне вид10. На лћсгвица е стоно бр^нчЂ БеллмановЂ, и крозЂ прозорЂ промол ћногЂ Беллмана бр1ао. КралБ заустави конии проговорн: „Беллмане! а шта то значи'?" «Г - ':