Подунавка Београд

нбиовомђ отечеотву едну народностБ у животћ довести, коа е чрезг> сто година вниуиа , и трулежомЂ близу уништогкенји доведена бмиа, то ће ово свакш правоммслећи з • врло почитан1н и похвале достоино наћи ; и зато удивителномљ почитан1ГО , кое се онима на вр 'у овогђ двшкен1н стоећимЂ мужевима, и нбиовои како особито снажнои, тако исто благороднои, и безкористнои као и опаснои (мм небм она позор^н заборавили, кои су Мађари д«садв чешће противђ оии наводи.ш, кои су се нбиовомљ слепомљ Фанатизму на супротљ стави.ш) д 1 ,ате .шости сђ правомљ отдати мора, има се приписати, зашто су управо наиблагороднш, наиучен1и , и наиош-. троумн1и мужеви грдни недостатакЂ превидили, или поне внимашл неудостоили, кои у И .шризму по природи своши ленш ! КадЂ е еданђ старми родЂ столћт1нма еданЂ народЂ сачинлвао, у нћговимђ постоннимђ сћднштама подђ разновиднимђ обстодтелБствама кђ све вмшемЂ степену образоваша народногЂ благостоанјл и силе себе подигао, кздђ е онђ едну постоибину, едно отечество себи осво1о , и ово проти†свакогђ насртагоћегЂ непр1нтелл са свомђ сво 10 мђ снагомЂ до последнћ кани крви брант; то е онђ постепенно до познаванн самогЂ себе дошао, и потоме образовало се узвБ1шавашће мувство свое собственне цћне, горда свест^ свое величине и свое славе , кое све едномЂ роду тако скоро пасти неда. Такову свестЂ самогЂ себе има свакш сасвимЂ не поднрмени народЂ у Европи, и на колико нигкемЂ степену образован1 - н такови стои (кадЂ е већћ едаредЂ станћ суровогђ варварства надвладао), у толико горд1е и мужествеше обвхчествуе са свошмђ народношћу поавлБивати се. Наиманћ се пакЂ овака свеств може оним!. народима отрећи, кои велику Илирхн) обмтаваго (у онимђ границама , кого нвои млади Илири даго, и као што е она на примћрЂ у кнђиги Драгутина Селнна о Илирскои литератури, Загребћ г. 1840., сдногђ одушевлћногЂ описателд нашла). Но са†поносђ едногЂ народа, сва нћгова узвмшавагоћа одушевлћностБ скопчава се са природнимЂ нћму свокственимЂ народнимЂ именомЂ ; сђ овимђ е иародност& и родЂ самЂ престао; нћгова сниноств дае му сниностб , нћгово паденЈе бац& га неизбавимо у пропастБ, Народно име еств наивећеблаго, драгоцћнни бисерЂ, вдинствено велико наслћд1е, кое еданЂ народЂ изђ сваке бурћ светски догађаа спасти може, и спасти мора , ако морално, дакле и Физически упропашћенЂ бмти нежели. И то су Илири пре-

видили, или поне врло мало на то цћне положили , и сотимђ ногрћшку учини.ш , кол имђ већБ с ^ дђ препнтств1н на ирепнтств!« на путЂ нагомилава , и коа ће имђ на вћки очекивани пло дђ нбипви тако благородни , тако истинито почитанјн достоини усиливанн огорчити, ако не сасвммЂ осуетити. Како се може одђ едногЂ народа захтевати, да ће онђ наивБпие, наивеће, наивеличествг н1в, свого народностБ , свое старо почитанја достоино име, сђ коимђ су сва велика сноминаша, сва сила, цео поносђ вдногђ народа скопчана , одђ себе одбацити , и сђ другимђ заменути? И какво е то име И л и р ђ? О дђ странногЂ едногЂ насилногЂ господара дато зем.ши, кого е онђ освојо . сиоменик ћ срама и пониженји народа, кое е Р имлннпнђ, и доцше тако исто безчувствителни ФранцузЂ заробт, едно претеће страшило нзђ стари , жалостни, страшни времена , една аветЂ, кол духове споменомЂ крвави дана застрашава, кадЂ су гожни Славени одђ странни тирнна у пра' прегнути, и презрителномЂ иогомђ у блато погажени бмли; — како може таково име какво велико воспоминанЈе, каково вмше поносно одушевлеше побуднти за снавагоћји духЂ едногЂ народа, кои сђ нБиме идеу свачегЂ страовитогЂ , грозногЂ, упропашћавагоћегЂ неразлучно согожава? И сђ овимђ да ХорваћаџинЂ , да СрблБинЂ свое старо, слиности пуно име прол1ене, крунисано неброеномЂ славомЂ , прославлћно наибиагородшимЂ дћлима гоначества и вмсокосерд1н , драго поставше иллду годишнбомђ борбоу .ђ противу туђегЂ лрма и аз1атическогЂ варварства? Мм се заиста нечудимо да ИлиризмусЂ, сматрагоћЈи на чрезвичаину силну дћнтелноств, сђ ко 1 омђ е опђ гожнимђ Славенима намећанЂ, ни наиманћ пожелателно распространенје неналази , напроти†тога морамо се чудити , како су мужеви, кои се на вр'у нћговомЂ налазе, у станго бмли, такову множину лгоди у свое поне несммслене намћре увући. Само у неизмћримои лгобави и наклоности, сђ ко!омђ се сви Славенски народи своши народности скопчаваго, налазимо мм изнснен1е овогђ поавлен1а ; но им морамо укоравати, да коловође гожно Славенски народа ову одушевлћну наклоноств свое браће кђ народномЂ на таковни начинЂ злоупотреблнваго, да 1и на путове наводе, на коима ово одушевленје борбомЂ противу немогућностн слаби , и сила се народа безплодоноснммЂ усилаванћмЂ расточава. Белика „Илир1а"постои, и мм немамо ништа противу тога, кадт>