Подунавка Београд

43

СеланЂ нћгове границе на заиаду адр1*нт - 1ческо, ва гогу егеиско, на востоиу црно море назива, и целу массу земалн одћ Кари1ол1в , Краинске, Штаерске (оба гожна окрунпл) ГерусЂ, Истрио, Пр и морћ, Далмацјго, ДубровникЂ , Црну Гору, Херцеговииу , Босну , СербЈго , Хорватску, СлавонЈк), и цео Банатг. са гожномб Мађарскомт., преко тога сћверну и средшо Албан1(0, па и Бугарску са тр^ша восточнимђ пашалуцима Мацедон1е кђ томе причислава. Мм му морамо то чинити донустити, ербо то неопредћлено име моЈке се на многе земл^ разширити ; но то морамо мм строго натрагЂ одбити , ако онђ подђ именомЂ „Велика Илир1н" све оне землћ подразумева „у кои м а су Сдавени •—■ Или ри живили." Несуштествуе ни еданЂ Славенслии народЂ, кои се „Илирима" назмвао , н кадЂ мм Чеху са озбмлнвнммЂ пр1нтелБСтвомЂ братеку руку стиснемо, кадЂ онђ рекне : „Н самљ ЧехЂ," то се напроти†морамо гожномђ Славену безусловно у очи сменти , кадг. бм се онђ сђ речма поносити хтео: „Н самћ Илирљ." — „Илир1в" е геограФическо наименован1в , и као таково оће и мора остати; има „илирске" землћ, па што вмше може и „илирски народа," и особито „илирски Славена" бмти; ал' „илирскога народа" никада ше бмло, и никаква земна сила неће моћи учинити да изђ землћ изникне. —• Неколико десетина година покушаћеду се сва средства, све ће се душевне и матер1елне силе напрезати, да се она са лмбавјго и одушевлемемЂ, и у чистои лгобави кђ народности предузета, и у усхићеномт. срдцу потраживана 1деа у дћиство приведе, но кадЂ буду наилепше силе по грошене, наиболн средства исцрплћна, онда ће духовна несвеств наново духовима обвладатиистраовити одпорЂ, кои томе слћдовати мора, опетЂ ће све постоеће срушити, и све свезе насилно прекинути, кое се садЂ тако вешто тако брижлвиво и тако умешно скопчаваго. (КонацЋ сл-ћду«.)

ВРЕДНОСТБ СПРАВЕ У РУЦИ ЧОВЕЧШИ. Нћк1И ЕнглезЂ едан-путЂ е рекао, да се родЂ човеческш одђ животинћ тимђ разликуе, што е човекЂ таково животно, кое справе гради или употреблива. Ако и чудно ово опредћлен1е бмти чини се , опетЂ много истине у себи има.

Радна човека разликуе се вештествено одђ раДнћ животинћ. ЧовекЂ при своему дћиствованго на околну природу дае се понаивише средствама подпомагати ; онђ ради , т. е. дћиствуе своима природнима силама на друге природне силе обично помоћу справа и машина. ' Рука човеч1и некопа земиго непосредствено, него го преврће помоћу лопате, мотике, нлуга ; човекљ нетрга дрво снагомЂ свое мишице изђ землћ , тисућо-лћтно , гордо узрашћено дебло дуба пада одђ руке човечје, наоружане СИКИрОМЂ И ПИЛОМЂ. Наитанћ конце, кое умћтно прилћжанје човека производи , израђуе онђ помоћу саединћН1а и употреблћшн многостручнм справа и подвизача. Но разсмотримо сада напроти†тога раднго животннћ. Човеку наиподобшд звћрв естБ за чудо подражавагоћш маимунЂ. Ваби ли га красно воће на дрвету, неиде за нћга по лћствамау маовину за лежу свого кида своима прстима , а има ли у руци какову грану, сумнн е, да ли го узима за свого подпору или за свого обрану. Пчела прави свое умћтне кућице само помоћу удова своега тћла , а никако правиткомЂ (леНБИрОМЂ) И МИСТр10МЂ ( БаборЂ находи у своима зубима, у своемЂ риб ^евомЂ репу едино средство кђ построен1К> свое инзке и сванадЂ едноличне колибице. А погледнимо сада позорнммЂ окомђ на послугоћу руку човечпо, кол е саединћна са спомоћнима справама. Наоружаимо ту руку брадвомв, чекићемЂ, пиломђ или простомЂ лопатомЂ: заиста ун :асна множина послова изићиће предЂ наше око. Шуме падаго подђ сћцивомЂ сикире ; дворови дижу се у облаке , умћтни мостови сачиннваго постолне путове преко широки рћка, бедеми подижу се за оДбЈлнћ туђинаца и непр^лтелн отечества, насипи зауставлнго бћснило морски таласа; желћзо В1в се за полезне ствари , и у хилндостручнима видовима пружа се число рукодћ.нн предЂ окомђ човеческимЂ. Какова непрегледна разлика међу раднЂОМЂ животинћ и човека, међу дћлима Оранг-Утанга, одђ природе прстима снабдћвенога, и вели-