Подунавка Београд

неиа. Мални д'ћчко донесе едант. велик1и кавезЂ, у коме су нћке дебеле препелице спавале. Непознатми спусти лагано младу д1нво8ку на лишће и справлнше вечеру. Докљ е онђ необичномх. вћштиномљ препеиице клао, чупао и на танко пруће натицао, сматрашега окретнии деранЋ сх. неодвраћенима очима. „ЛћпЂ човекљ!" поммсли д>.те у себи , „да самг, и л нешто као онђ ! Штета само што му в стара губа; штета што нема пиштола ! шта в човекљ безЂ пиштоин?" Дћвоика се обзираи!в у колиби и погледаше нехотице на избавителн своега. „ Л 1» пђ човекЂ!" помб 1 сли она у себи ; „како му е биагородно лице! Не, онђ неиоже рђавЂ човекЂ бнти! Штета само , што се тако лћпа споиашиоств кодђ еднога простога аидука налази!" „ЛћпЂ човекЂ!" поммсли старацЂ у себи, сматрагоћи непознатога изподђ 04110. „Онђ е ушао као храбарЂ мужЂ и изгледа као храбарЂ човекЂ ! Но, зарЂ самв л горми 6^10 у моти иладости? Штета само, што н^е у пианини; овде ће га Турци укебати , а особито кадЂ сђ овомђ дћвоикомЂ тумара." АидукЂ печући свое дребице, насмће се и рече: „Зашто ме дћвоико сђ толикииђ презрћН16МЂ гледашЂ? ваивда ти е сиромахЂ аидукЂ несносанЂ? — А тм малми ђаволе , што си упилб 1 о очиумене? зарв тм ниси наше шнакевиђао? Почекаи мало докђ порастишЂ, постатћешЂ и тм гонакЂ, гшкђ ћешЂ и златомЂ оковане пиштолћ имати. Тб ! сгарче, погледаи ме управо, а не са стране, немои сабирати чело, учи ме наипре познати, па онда суди!" Рћчи аКдука поставе ји свеколике у удивлен1*е, тимђ више , што онђ н^е ии ока скидао са своега печена. „Чуи , лгобезни старче ," рече онђ далћ; „знашЂ ли тм ону ићсму : „ЗнашЂ ли Мишо кадЂ 1ова -и храбро Напо Турке ноћу изненада." Очи се у старца засвћтле, нћгове руке почну нечотице бркове засукивати, мане лукаво главомЂ, и зграби едну олупану тамбуру, па ударашћи у нш запћва дркћућииЂ гласоиЂ: „Исподђ црнн пушећи с' облака, Гди е страха и грома колћвка,

Бурћ хуго а мунћ сћваго, Там* е соко начишо гнбиздо, Да међ' небомЂ и землвомЂ борави: ТамЂ на оштромЂ, вб1сокомђ каменго, Ено с' диже и голема кула... „„Доота!"" повиче младми човекЂ. „„Доста!"" Тко е у време знао пћвати, мора у време и ћутати знати. Хвала ти на пћсми. Вечера е наша готова, пр1лтелБи.! Ево дћвоико, узми едну печену лребицу и едно парче хлћба; убриши твое сузе и еди. Прошлоств неће се више повратити, помбкми на садашнБОств будућностБ ће поелати Богђ . Отче , кадЂ си насЂ угост10, а тб! насЂ и разговараи. Приповћди намЂ што-годђ изђ твоега живота."" СтарацЂ подигне еданЂ каменЂ, исподђ кога е 6 бш еданЂ тулумЂ вина и една чаша сакривена. „Пјите, браћо ! Л хоћу да ваше паметствованћ пооштримЂ; и а самв вашЂ братЂ и прјател*., аидукЂ, као и вш. Л сзмб онаК истни 1ова, кога у пћсми споминго ! Првни саив путЂ у бреговима Сул ћ вид10 свћтЂ, бно самБ храбарЂ аидукЂ и поштенЂ човекЂ ; моа саблн Н1е нигда Фалила , нити е мон пушка у вћтарЂ гађала. Бдномђ се посвађамЂ са старешинама Сулћ; заповћде ми да се удалии&; н отидемЂ а устремимЂ се ноћу на непрјдтелБскш станЂ. Одђ лготине сћкао самБ на све стране. Да ме н1б тане едногЂ Лничара , кои е на етражи столо, погодило , сто 6 б 1 Турака сатарт и нос10 6 б 1 мого саблго и данЂ данашнБ1и. Тане ме лко у ногурани, и тако паднемЂ безчуственЂ на зеилго , а непр1'ателБи ме заробе. Чимђ самв дознао, да ће ме на муке мећати, учинимЂ се лудЂ. НепрЈателБи одложе мученћ до моега оздравлћнн. В б 1. добро знате, како штеде и почитуго Турци будале. КадЂ виде, да н кђ себи недолазпмЂ , пусте ме после тримћсечнога затвора,. Одђ то доба луннмЂ се око Лнвине као ммим1>тД будала, правимЂ землнно посуђе и тимђ се прирангоемЂ. Ранћна нога недопушћа ми , да саблбомђ у руци мое отечество бранимЂ. Али зато блше мои колиба често прибћжиште несрећнб 1 лица, кое е бћснши вукЂ , Али Паша, гошо, ВећЂ има двадесетЂ година , како на таи начинђ живимђ . Л самБ познатЂ овде подђ ииеномђ лудБ1и 1ованЂ. У моима рукама неће више нтаганЂ блистати! бдна ми е тште жела остала : воздухЂ СулБОтски брегова почрпсти, пакЂ немаримЂ таки умрети. Горко е, са спуштенБШЂ на крило рукаиа умрети! Чуи аидуче.