Подунавка Београд

Али Паша се справин Сулго напасти; иадт. стигнемљу гору, датћешт. ми едну пушку. Сћстићу на уходу каквога теснаца, старљ самв истина, но мое в око вћрно, а рука ме неће издати. Жеи10 бм да пре, него што умремљ, јоште каквога пса. каквога бизурмана ст> овога свћта оправимЂ. Но храбрми аидуче, хоћешт> ми учинити то задовоивсгво?" „„Почитаин достоинми старче —• Твоа ће се жела испунити. Послушаи ме дакле и нспуни оно , што н будемЂ изостав1о. Мои е отзцђ бмо аидукт>. И се зовемЂ Марко. Као дванаистолћтно д ћте почнемв тумарати по планинама Сулћ, б!гоћи се поредЂ моега отца. 6данЂ данЂ паднемЂ у руке старому вуку Али Паши ; но н'ћкЈи добарЂ муаш спасе ме. Мои се отацЂ закуне , да ће му ову услугу на доетоинми начинЂ повратити. Но тко монге за будућностБ добарЂ станги? Мои отацЂ падне, ире него што бм испуш'о нћгово обећанћ. БлагодарностБ е бмла прво чуство , кое ми е маги у срце уливала. Два -путЂ самв покушавао, да завћтЂ моега отца рћшимт., па никако ми гпе за рукомЂ изићи могло, Чувши едномЂ, да пћкш крвожеднми лгобимацЂ Али Паше мо^га добротвора гони , похитамЂ и трећж путЂ кђ нћму, но текЂ што се покажемЂ у Лнђини, ухвате ме проклети Шнипетари и одведу ме предЂ Пашу. „Баците га гдигодђ , до далћ заповћсти," повиче вукЂ , и после еднога сата нађемЂ се у едноме усамлћноме пустоме своду изподђ града одђ ЛнБине. Бавећи се онде два мКс< ј ца дана, осћтимЂ, да ми силе малаксаваго. Знао самБ да ће се моа тавница срамномЂ смрћу окончати, и ова ммгао доведе ме до очадшл* Мои е отицђ погинуо сђ пушкомЂ у руци, мои дћдЂ такођерЂ , а н? ■— Но Богу буде угодно, да моа отрадатш кран доченаго. ВечерасЂ указку се два човека на вратима куле, у конш са^тБ затворенЂ бмо. „Устаи, младми човече," рече еданЂ одђ главе до ногу наоружанћш Дрпаутин г., гурагоћн ме ногомђ. — „Устаи, мм смо дошли, да тн то гвожђе сђ руку скинемо, н у ново те те;ке и нче осуемо. Сутра ћешЂ нзићи пре ,),ђ везира. Макни се данле ; одавно те колацЂ очекуе. — А тм, маторми псе, шта 31ЛШЂ? прихвати се посла!" пр^говори заповћдагоћимЂ гиасоиђ тавничару. Докђ ми е уплашенЂ тавничарЂ гвон;ђе скидао, имао самБ прилику наоружанога Арнаутина крадомЂ промотрити. Онђ е бмо еданЂ одђ наигрозн1и извршителн Алинм налога. Моа крвБ дође у ватру. ТекЂ што пад-

не гвогкђе сђ мои руку , аграбимЂ нтаганЂ Албанезу иза понса, и сгоримЂ га до држка у прси тога угурсуза. „АманЂ еФенди !" повиче уплашенши вратарЂ, и баци се пред-а-ме на колћна. „ЗарЂ ћешЂ да ме безЂ противлћрЈн погу6 ишђ?" Мћсто одговора слипимђ му турбанЂ сђ главе, и запушимЂ му нБиме уста.Ц ЗатимЂ вежемЂ маторому псу руке понсомђ, и утврдимЂ га на едноме ланцу , кои е о зиду вис10. Пре иего што затворЂ оставимЂ , зав1емЂ се у губу убтенога Арнаутина , узмемЂ машалу заедно сђ еднммЂ завежллемЂ конопаца одђ вратара, и будемЂ у едноме минуту изванЂ бедема. НепозорностБ Караогловм воиника даде ми времена, да угке на еданЂ старБ1и топђ утврдимЂ, по коме се са вмсока зида доле спустимЂ. Баровитб 1 и, рогозомЂ обрашћенми предћлЂ замаснБиваше мое бћгство. ТекЂ што ми за рукомЂ изиђе, да ово мћсто оставимЂ , кадЂ ал' изненада чуемЂ викј': „Хватаите га! уб1ите Каурина!" А куршуми почну ми око уито звиждати. Тада натрапамЂ на ову дћвоику , зграбимЂ го и хитимђ се сђ нБОме заедно у рибарскш чунЂ, пребродимЂ езеро и доспћмЂ у твого колибу."" „А зашто ниси и вратара на онаи свћтЂ послао?" занмта старацљ. „„Нашто беззап.титнога старца убЈнти!?"" повичј нћжна дћвоичица. „Тимђ болћ!" МБ1слаше старвш аидукЂ. „ Онђ е бнзурманЂ ако и ненаоругканЂ. Поганика нетр< ба штедити." „„Штета!"" прихвати младми аидукЂ рћчБ. ,,„То ми нје па .10 на паметБ ! —- Дакле , дћвоико, садЂ е редЂ на тебе дошао; приповћди намЂ твпа страдана, — Тко е бмо твои отацЂ?"" .„Господинђ Бонароти," одговори дћвоика. — „Тм се чудишЂ , Марко? Да ниси познавао Г. Бонароти? Говори ! Наравно , тко ше нћга познавао? ГлаСЂ о имену нћговом -б допрео е и до ваши плапина. ВезнрЂ е моему отцу завид1*о; — н!е чудо! — онђ е бмо богатЂ, добротворанЂ и „„Имао е лћпу ћерчицу !"" придода брзо младми аидукЂ; „„то е доволбно , да старога вука противЂ себе раздрагки."" Дћвоика спусти очи; старми 1овзнђ погледн на Марка вртећи главомЂ: „Познае ти се