Подунавка Београд

62

„„О водителго мои!"" прихвати Савка рћч&, „„хоћешх. зартћ да се као Французкинн владамЂ, кон се неодћва по правилу пристоиности, него по дос&ткама нћнм нрезрителнм желн? Кон лгоде крозљ покривало погледа и мвиове погледе подноси, без -Б да порумени."" „Неговори ми више о тима нзи :ницима Французима !" повиче Марко; „нвиове су нарави мени противне. Ал' и ваше у Л нбини нису много болћ. Дћвоика изђ Лнвине немогке да подноси погледЂ странога човека, ербо е научила , да га крозЂ решетку ил' покривало гледи, па опетЂ шта нетороче о лгодма сђ лукавомђ доикинбомђ , кол лицемћрнима разговорима прјдтанЂ отро†у нћно срце, улива. бсу ли таке и Сулвоткинћ наше? Сулвотска дћвоика нерумени при погледу човеческомЂ , напроти†тога прави она себи дражестно одћло, да тимђ неоженћне лгоде примами. Она прави Фишеке за свого браћу; пуни често кратку пушку и бори се за слободу поредЂ своега отца; привезуе ране ратницима и спава на краго стрменитога брега. Вама варошкиннма све е то непостижимо, и поставлл васЂ у удивлћше? Е, шта има болћ у воздуху, кои е задаемЂ сладострастнн и крвожеднн Турака окуженЂ? Савко, знашЂ ли, какова е милина за свои родЂ трпити, какова е сладостБ на врху отечествене плвнине умрети? Ох, и могу само за нго умрети!" Тежкји уздисаи изтисне изђ свои нрсјго. Аидукт. остави дћвоику да свое чуство сакр1е и сћдне у умћреномЂ удалћи1го ^одђ нћ. Наскоро примћти онђ, да Савка сузе пролива, то га удиви. „Шта ти е Савко? бсамв ли н у твоима прсима горка опоминана побудЈо, или самљ те увред!0?" ,,„Не, добрни Марко. Зато гтлачемЂ, што твон чуствована разумемв; а се нвима наслађавамЂ, но немамЂ доволбно снаге, да 1 имђ слћдуеМЂ. Л невидимЂ у теби већЂ више простога аидука. — Опрости што те пређе разумћла нисамБ! но непрезири ме зато — саж.али ме! КадЂ планинскш воздухЂ одђ Сулћ мое прси укрћци, онда ћешЂ ме научити познавати. Марко, и заслужуемЂ твого пажнго и великодуппе. Тм се нећешЂ поканти; што си ме одђ смрти, робства, и срамногЂ уживанн харема оиога непрјателн христанскога имена ослобод !о. Ступивши кђ почивагоћему аидуку, погледи га са сузама жалости и обувати му обћма рукама главу.

„,,Не презири ие, Марко!"" повиче она, уступагоћи натрагЂ, ,,„тн ме непознаешЂ!"" АидукЂ играше разсћлно свошмђ пушкомЂ, као да Савку и непримћчава Но читателБ радЂ бн може бнти знати, како су ти млади лгоди гостолгобиву колибу старога 1ована оставили? Каковни е бно онаи подземнни сводђ , у кому се дћвоика сакрила, и шта се сђ 1ованомЂ и нћговнмЂ отресннмЂ питомцемЂ случило? Подземнни онаи сводђ суштествуе, по мнћн1к> многи , јоште одђ првога столћтја нашега лћточислен1л. Говори се, да су се у време гонешн христннства правовћрни тамо скуплнли, да могу безЂ опасности службу бож1ГО светковати. По свћдочавству еднога ученога Француза еств Катакомба, кон е четири стотине годнна пре Христа ископана; по мнћшго пакЂ еднога Инглеза обичнвш е подрумЂ, у кому е еданЂ сластолгабивни Р имллнинђ свол вина чувао. На сваши начинЂ е старв1и оваи Гованљ случаино таи подземнни сводђ нашао, на ко| му е свого колибу начишо. Савка проведе ту двадесетЂ и четири сата. Друге ноћи донесе 10и 1ованЂ едну паликарску халвину, по савћтовавши го, да е ради веће безбћдности у путованго изђ Лнвине у Сулго навуче. Мћсто мекога кажмирскога шала, коитћло богатв1 Гркина заузима , еданЂ простЂ црвенЋ понсђ обимаше лћпостроино тћ.чо господичне изђ Лнвине. За понсомђ виђаху се два дуга пиштола, притисннвагоћи немилосрдно лћпа грчка нћдра , са коима се ни една на свћту сравнити немогу. ДебелБш ФесЂ заузимаше мћсто дражестнога турбана , а тврде еменл1 - е стискиваху малу ножицу. Савка изгледаше у томе одћлу као каковми несравнћно лћпми ПаликарЂ, кои е нћгда непроходиме провале одђ Сулћ пролазЈо. КадЂ е она обузета до - сада непознатнмЂ чуствомђ от (?честволгоб1а главу своега дивлћга воI дитела обухватила, могао е само ПарисЂ тако дражестанЂ бмти, и то у ономђ магновенго, кадЂ ; е Венери златну абуку распре пруж10. Марко е дошао у изстунлеше. НапослћдакЂ устане | и пође сђ нбомђ далћ. Обозрителнми Марко путоваше само ноћу са СавкомЂ ; данго сакриваху се међу неприступнима стћнама или у колиби каквота сиромаха землБОдћлца. Прва два дана н1б 1 имђ се ништа памети достоино случило. Но ову ноћв клоне Савка подђ теретомљ умора. Марко е морао често стрепећу дћвои-