Подунавка Београд

чи цу подђ пазухЂ узети. Мрачно ћутанћ аиду- « к а узнемириваше Епироткинго. МћсецЋ изливаше унаоколо свок> слабу свћтлоств. Плаво сребрннма звћздама посуто небо пресћцаше врхове каменитв! планина. Сђ вћштиномЂ наученога брђанина силазаше се Марко по стрменима. 6 дномђ рукомЂ држећи се за оштро камеић и за гранћ одђ чбунова, а другомЂ притисннвагоћи дркћућЈи теретЂ на свое | широке прси, иђаше слободно; ни мати н!в могла брижлБив!е свое чедо у наруч1ама носитр. Често е опан :ала Савка по гдћкои великхи каменЂ, кои е едва сђ планиномЂ саставлћнЂ бмо, претећи да се на нв1ове главе сурва , често угрожаваше бездана пропаств , да нго и нћнога водитела прогута. Савка хћаше пронзавагоћу вику одђ себе пустити , но гласЂ 108 се у прсима угуши. Она тражаше начинЂ, да свои страхЂ сакрје, како небм своега сапутника увредила. После дугога напрезанн стигну на вдну трнћмЂ обрашћену равницу. БрђанинЂ отвораше . себи путЂ сђ непрестанима ударцима лтагана. „Савко ," рече напоолћдакЂ , „тбј ћешЂ видити мћста, на кол 10 штђ н ^е нечиста нога Турчина наступиладигнувши снажномЂ рукомЂ еданЂ четвороуголлнЂ каменЂ , исподђ кога се укаже таванЂ узанЂ отворЂ едне пећине. Ухвативши е Марко за руку осћти, да дркће. „Што тн е?" „„Ништа —• мени е —■ ладно."" » „Причекаи мало," рече онђ са побуђенвшЂ равнодуш1емЂ, „садЂ ћешЂ се угр^ати." Они улазаху дублћ у пећину. ОтворЂ, крозЂ кои су ушли, учини се као една далеко удалћна плаветна точка Савка се обзираше често за нбомђ као за свое судбе звћздомЂ, одђ кое е нћна безбћдностБ а и самЂ животђ зависјо. Но правацЂ ходника промћни се, Звћзда изчезне, а сђ нбомђ и надежда Савкина. СадЂ се нађе у власти непобћдима аидуна. Све, што се у граду о аидуцима, о нбиовои суровости, раздраженго и харанго приповћда, све се то на едан-путЂ представи уму нћному. Хћаше изђ очанн1н плакати. Постоанми коракЂ брђанина у овои мрачности показиваше, да му е ово мћсто добро познато. Стане и почне своимђ пиштолћмЂ ватру кресати ; искре прскаху на све стране као

киша, изчезавагоћи у тами. " Сђ великимЂ нестрпћн1емЂ очекиваше она краи овога позор1н. Но гле, смоломћ напоена трска у руци аидука запали се ? ,» и слабми плаветнми пламенЂ постане лска свћтлостБ. Епироткинн нађе се подђ еднб 1 мђ великимЂ природнммЂ сводомђ , АидукЂ го поведе кђ нћкима малнма вратма, кон безЂ свакога усилавана отвори. Колико е бнло удивлћше Савкино, кадЂ се предЂ нћнима очима соба са златоокованБШЂ оруапемЂ и скупоцћннмђ посуђеМЂ укаа;е, а гвоздени сандуци лежаху ово овде, ово онде. Удивлћна Савка сматраше ова блага, немогавши себи изнснити, чие е и зашто на таковону дгћсту нагомилано лежи. (Продуженје сл4дуе.)

ИЗЂ СИ-6ВА ВЂЧИТОГА ЖИДА. (Продужешв.)

Господична КардовилЂ одђ имућне и благородне породице о своши глави , штоно веле, живећа Паризкинл, бв1ла е сввхма дражесгима тћла и редкиМЂ даромЂ ума украшена рођака едне старедуше, назване подпоромЂ езуитскомЂ.^ Нћна е несрећа ктела, да нго учини предметомЂ мрзости и каменомЂ претикашл ове богомрзке чете , кон настоаваше прил ћжно , да е коимђ годђ начиномЂ наслћдјн РенепонтскогЂ, на коее право имала, лиши, бмло то живота прекидкомЂ ил' убиствомЂ нравствене нћне важности. Нго стрпаго у лудохранилиште. К .адт, е РоденЂ довео градоначалника, да извиди, изђ какв&1 е побуђенн езуитскЈи лћкарЂ нго затвор1о, оваи е ваводјо, да е она знаке лудости, премда недозрћле, тнмђ показнвала , што е о некомЂ индискомђ кннзу бунцала , што е презрћла честолгоб1е и безБ сваке надзирателБице рћшила се добродћтелно и цћломудрено у средЂ разврате живити. КадЂ е РоденЂ стварБ парничну, касателно наслћд1н на се узео , све е противннмЂ одђ Егоинб 1 н предузетнмЂ правцемЂ дћлао и у слћдству тога ову жертву за кратко срећи лгобавнои поврат1о. Џалма , инд1иск1и книзђ , по женскои страни родЂ лепе страдателнице, приспе у ПаризЂ, залгоби се смртно у нго, образацЂ европеиске красоте, кол му лгобавв лгобави поврати. ДанЂ, кадЂ да се вћнчанћ у потаи изврши, приближаваше се и већЂ подпали Роденову ревноств на скоро извршенћ пакленн умншлаа. Цалма изђ лгобоморства, езуитскомЂ