Подунавка Београд

136

вЗМКЂ СРБСШб И н *ђГОН« САДЛШНВ КОИЕВАнФ. Од -кјдљ, Кр«»31» што, зашто, Н куда? (Ирод)жен1б.) Почетак -Б бмтЗн сдавенснога, као н свако« га дру ога €зик«). дочиадћ се са бмтјемЂ народа, и има свом исторно у нсторш народа , каогодЋ што и езицн сдега свћта свон) исторЈго имаго у исторш народа свега свћта. 6зб 1 цћ е славенск1н, све едно као и в&ре народа, прво одћлеш'е свогт, историческогЂ бмванн прежнвјо, онљ е свого прву епоху сћмена н клицанл већт, преживјо. — Преживјо е н другу епоху свога разВ1анн и одћлен1а у све садашнћ езвше славенсне, и сродне полусе вдногт* пс»ларитета, сродне органе еднога органисмуса, сродне гране еднога сћмена и коренн. Преживш е и трећу епоху свога образоваиа у овнма единственнима одћлен1лма, сада му цо свеобштемт. закону нарави предстои метврта еноха совршенства, плода, средоточ!н, централизиранн, соединен^а, наипре соединен1н лровинц1ализма единственни нац1а, пак-ђ онда соединешн езика свега народа. Ово в исторја, и законЂ исторје, законт. свега бмванн у нарави. Тако е исто и грана славенскога стабла, езвиЈЋ н)гославенск1и, свого епоху одћлен1и и совршенствованн у разнима свонма нарћЧ1нма преживт, и сада га никаква сила више незаустави, да се неконцентрира, несоедини. Оваи дакле саме нарави закон-в треба упознати, и као што смо примћтили, у свћств свеобшту авну подићи , пакт« дћиствугоћои соединителнои нарави езмка у помоћи бмти. Ако пак-в знамо, шта бмва, и шта радимо, куда ндемо, то онда нетреба да се на свршенБ1б посао други народа, на посао, кои су такови слепммђ нагономт. нарави езмка совршили, обзире. мо, да примћрЂ одђ други народа са нвшвима погрћшкама узимамо. Треба, упозиавши шта бмва, не по слепомЂ инштинкту, по нагону, него по бистрои свћсти да радимо, треба да знамо шта инштинктомђ бБша, и да увидимо одкуд', зашто, и куда идемо, да се неварамо и погрћшке други народа да неправимо. 6 змкђ е србскш, гогославенскЈН, само у толико нечнстЂ, у колико у нћму има рћчш, кое са нћговима рћчма нису единородне , нзђ вднога сћмена и корена израсле, ков нису славенске.

Овакове с у рћчи у взмку србскомЂ рћчи хетерогене, несродне, туђе, нечисте, одч, вон езмкв чистити треба. Не само старославенгка, црковна, него и свака у мислу рћч|И славенски, и у писму н говору езмка србскога наодећа се рћч*^ естЂ рћчБ чиста, единородна , србска. Изђ собранога чнсла, изђ цћлости рћч1и србски, треба далћ чистити рћчи назначешн двоумнога, назначен1н неопредћлителнога, или несовршено опредћлнвагоћега, прама другима налазећнма се, едно и исто назначавагоћн рћчШ, соврп^енЈв назначителнми, точн!в опредћлителнми, м ширми кругЂ смБ1сла, идее духа, содржавагоћи- Тако ће чистб1и езмкЂ 6б1ти сзмкђ термина детерминиратм, назначешн опредћлителнм , идеу и сммсао совршено означавагоћи. Што се веће число у езмку находи рћчш, еданЂ и истбхи кругч, сммсла, идее, означавагоћи , дакле рћчји едногЂ имена, синпнимн, тимђ в богат!и езмкЂ, ччст1И, означителнш, тимђ е краснорћчш 'и. Што се више изђ езмка чисте рћчи двоумне и злогласне, и употребиаван) благогласне, тнмЂв више езмкЂ чистђ, означителанЂ, богатЂ, краснорћчанЂ, тимђ в више лћпЂ, поетичес «1и, у својои крћпости нћжанЂ. А особито бм требало у образоваиго бмвагоћега езмка прнзрћше узети на благогиас!е и лћпоту езмка. Лћпота се свагда и свуда у нарави изражава, у Фор »ама окрутлимЂ, глаткимЂ. Форма в совршена циркулусЂ, кругЂ, што су Форме више удалћне одђ циркула, одђ круга, тимђ су несовршен1«!. Плодови и главе, ова наисовршешв образованЈв нашегЂ свћта, сггћше ко кругу. Лћпота се женска, превосходећа лћпоту мужку, изражава у равновћсЈго оцруглм «1»орма женскога пола. КадЂ округлоств и гладкостћ изгубн, онда в и лћпоту изгубила. Гдн су ћошкови, бодлвиви врхови, и провале, ту лћпоте нема. У слаганго писмена. овм нота гласа говора, мора се, благоглас!н и прјлтне лћпе хармон!е ради, на глаткоств и округлоств изговора мотрити. Све оно, што рћчв ћошкастомЂ, бодлбивомђ, напетомЂ, натовареномЂ, блготавомЂ, и безЂ да е благогласшомЂ направи, дужомЂ и развученомЂ прави, невалл , ако може другч1в бмти. Ово се т«мђ више у езБ1ку народа поетическогЂ, пћвагоћегЂ, наблгодавати мора. *) (Продужешв сл^дув). *) Србск1н бзмкЂ нема нн суровогг б, ц, нн адуица ^ н & између о н а, н неиде нн Французскн крозч. носћ , нитн чнфутскн запнн& за грло, пунт. в пнсмева саногиасни, благогласна харнан1н н -кговога говора стон, н треба да стон поредЂ лЂпога взика ИтаиЈина.

УчредникЂ Милошт. Поповићт.. Издаво и аечатаво у Правнтелственои КнБигопечатнЕВ у Београду.