Подунавка Београд

135

В о г о л № б ђ. Ха издаиниче , зарт. Јоштћ писи твое невалнло срце, твого гадну душу засит1о, —• издаиннчкомЂ рукомљ зарт. . . . АсанЂ (таио му е име). Стани сђ тб1м1ј жестокимЂ пребацмван КмЂ, тако ти невиности, ако . . . Б о г о л ш б ђ . Шта, ниси ли ти онан, кои си ме срамно преварш ? А с а н ђ . бсамћ , но и самЂ самв преваренЂ б|»1о ! Б о г о л го б ђ . Л те неразумемЂ. А с а н ђ . ВћруемЂ ти , да ме иеразумешЂ, ерЂ и самЂ себе нисамв разумео. —- Зато самЂ дошао, да се разумемо — кажи ми тко си, шта си? еси ли праведио заслуиио лростћ отца мога? кажи ми, ерђ з 6 огђ уздисан невиности ево више иоћи, како санЂ неуживамЂ. бси л' онаи, кои ммслимђ да си ? Б о г о л ш б ђ . Знаи, колико рћчма , толико више твомђ изгледу вћруемЂ, да имашЂ благородно срце, тћ! ми можешЂ помоћи, казатћу ти.- Н самв жалостнми отацЂ овогђ несрећногЂ створенл — л самв Боголш 6 ђ ! А с а н ђ . Доста , садв разумемЂ — садЂ ћеШЂ и тм мене разумети. •— Шта самх> осећао, кадЂ е твои дворЂ букт10 у пламену, и Јнемило разораванЂ бмо, нећу ти садЂ казмвати; надЂ самБ твош невћрну лшбу поредЂ отца могђ на миндеру сћдећу видЈо , •—• онда ми е лростБ цћло т1>ло задрмала, а кадЂ самв разумео, да твои невина кћи у тавници уздише, већЂ самв бмо метнуо руку на мачЂ, да отровницу казнимЂ, кое 6б1 заиста и учинЈо, да ме н!е погледЂ отЈца могђ обезснанио. И оау невину нигда нисамБ видт , ио уздисана нћна силно су ми срце подизаза. Н тврдо скмсли, да е избавимЂ. Али како самв могаО то учинити ? Да Јои дамЂ голу слободу ? Па кудЂ бм после? зарЂ небв! опетЂ у руке отца мога лако пасти могла ? Па шта самБ {ои онда учишо ... бдно вече, кадЂ самв подуже о томђ размвиилавао, до6б1смђ ово писмо. — Ал' не! нећу ти више казБ1вати , одћ арости дркћемЂ , него узми оваи мачЂ, аиде за мномђ, и као обезчешћенБш супругЂ казни невћрницу. Са мномђ ти опасности нема. Можда бм досадЋ свануло 6б1ло , да ноћв НИ6 оклевала, да едио невалнло створенћ однесе са собомЂ са свћта. Собу, гди е срамна 6лена сђ АхметомЂ почивала, освћтллвала е ед-

на већЂ умирућа пламена жижка. ПунЂ праведне лрости ишао е Боголш6ђ за АсаномЂ. Опи нагло ућу у собу. А х м е т ђ. (Изђ сна тргнутЂ, видећи Боголгоба сђ мачемЂ и СБ1на сђ разжаренима очима, викне као лавЂ!) Ха невћриБЈи сБ1не! — стража! А с а н ђ . Стани отче! пи е ти она нуждна. НаК ово (пружи му писмо), читаи, па види есамв ли ти невћранЂ сбпгб , ■— читаи, па допусти овомђ несрећнол1Ђ мужу, да казни срампу невћриостБ. АхметЂ. Ово теби блена писала ? опа одђ тебе лгобавБ искала ? мого ти смртв обрицала ? А с а н ђ . бств, та невћра, што те е мало пре грлила. АхметЂ. Што си досадЂ та^о ? А с а н ђ . Та1о самБ, што самв ићномЂ невћриомЋ помоћу предузео бмо невину кћерв Боголшба избавити, кош одђ тебе измо-но не6б1. — — А х м е т ђ . Дако , коимћ начиномЂ? А с а н ђ. Тб1мђ начиномЂ. што е она, хотећи подпуно невалн.чо свое срце осветомЋ задоволбити , употребила, безЂ да самв зиао, мого благородну ц]ј.1б као срамно средство за свого гадпу цћиБ. А х м е т ћ . Доста ! ућути, зпамЂ све. — Ха тб 1 дрктуТпи ђаволе, призиаешЋ ли твое невалнлство? 6 л е н а. КадЂ самв се већЂ и самвшЂ ђаволича досадила, — признаемЂ. АхметЂ. Удри дакле Бого.побе — казни невћрностБ — ал' не — даи мени мачЋ — и л самв законми супругЋ, — увреда ни мон гпе манн! ал' нећу — ■ ш*е достоина да одђ мое руке умре — вћрностБ е погазила, законЂ обезчестила нека умре одђ џелатски пожева. — А теби Боголгобе праштамЂ — ерЂ садЂ видимђ , да е, што си брата мога убт, бмо праведнми гнћвЂ увређенога мужа. ПраштамЂ ти, ерЂ са свршеткОМЂ твое несреће свршана се мое заблуђенћ.ПраштамЂ ти, и за знакЂ прими руку и буди ми пр1нте .1Б. ПраштамЋ ти, и нигда те крнво погледати нећу, прими ме за пр1нтелн. — Ружица е слободна ! !! " ЗаповКстБ разлреногЂ Турчина бмла е. наистрож1е испунћна , и кадЂ свану, леж^ло е несрећно тћло блене у еднои смраднои улици; текЂ кадЂ се смрче бмло е оно посредствомЂ цигана закоиано.