Подунавка Београд

т

НРЛЗИРНА 6ЛРНА. (Истинвји догађаи.) одђ Алексе Десимировића. (КонацЂ.) . "5~ На несрећу Боголмбћ ние ни садт. дуго о овом б разммшлавао, нћгово ватрено срце , н]>гова жива чуствителноств н^е му долуштала; и будући се нћму садт. одмаранћ одг. предалвна пута уморногг. и растроеног-в тћла чинило бмти смрадна ленБОстг,, то предузме онђ »оштг. исте ноћи путв. — бдно вече, кадћ е мћсецг. сг» иоловине неба нсно спћтлЈо, унаже се на равници Годоминскои еданг. коннникг.. Нћговг. прашнми и већг. сасвимг. уморенми конв, показиваше, да е изг. далека путиикг.. На обали бзаве заустави се. — Ово е бмо Боголшбг>. Онг> ние много времена потребовао да бродара нађе^ као и да овогг> увћри , да е онг> онаи, коега овде очекуе. — Узку рћку брзо преплове, Боголшбг. сг-репећи дође до тавничнм врата, овде чуе еданг> два уздисан несреГше Руишце (онг> е ммслјо, да блена уздише), и текг> што су у тавницу корачили бмли, укаже се срамна блена у цћломг. невалллству свомг>. Опа е напредг> носила буктипнз, за нвомг, ишао сви,р1>ш,ш Ахметг., надувенг> звћрскомг. лросћу. Бродарг. ние манћ страхомг. нотрешенг. бмо одг. Боголгоба. Онг. е 6б10 истина смнг> рођенми Ахмета , ал' е бездћ.ша блена знала и нГ.га преварити. Какво е положенћ духа, какво ли срца осећапћ Боголгоба сада бмло — видећи блеиу, како пупммг. поруган1н смешмг. кг. нћму управо хити, — то се само ммслити може. Она се иаипосле ставши поредг. Ахмета ние стмдила, са безобразнммг. смћшенћмг. запмтати га : — „Познаешг. ли ме Боголгобе ? шта зарг. садг> неизгледамг> онако, као што самв изгледала онда, кадг. самв те у прашини клечећи молила, да ми Ахметова невина брата одг> мрзке твое лрости поштедишг.? О! знамг. да неизгледамг., ерг> самв онда другчје на срце твое дћиствовала, него сада. —- Онда самв изгледала као слабо створенћ, те самг. ти само гордоств и звћрску лроств множила, — а садг. као праведнБ1и судјн, кои хоће невиностћ да освети , •— те ти невалнлу душу изг. темелн потресамг.; но немои зато тб ! одг. мене ни л1ало стрепити. Ево рука — узевши Ахметову — кон ће те казнити. Удри Ахмете, ако свету заклетву заборав10 ниси — освети иевипу крвв брата", испуни заклетву, да бм ј

се и мон испунила. " Боголгобљ бм садт. поназао, шта еданг. преварснми обезчешћенми супругг. учинити може, и ко.шко сиаге еданг. отацг. за избавлеп1е живота, за избавлеше певиности и слободе свое и свогг. милогг. единчета изг. звћрски нокт1ГО имати мои;е, да несрећнммг> случаемг. оружћ прн кошо остави) ше. — Подобно иакленои «-ур1и полети Ахметг. па несрећногг. Боголшба, да га едиммг. ударомг. сатре ал' блеиа задржи га — „Станн Ахмете, иеће ТММ1, доволвпо освећепа бмг-и невнна смргг, Исмаилона — несвет** се тако данасг. твоа браћа ни за манћ стварн, а камо ли за братску крпв. Зарг> си тм тако слабв. да никакнм мука изммслити неможешг. ? ако си тм башг> тако лепв, допустн мени , л ћу те научити. Остави га садг. дакле овде — докг> му смртв изммслимо, а и штета е да еданг. таковми шпакг>. текг. тако погине. Остави га и хаиде, ерг. видишг. како ме чудно погледа (— сгз оунммв поруган!н смејомг. —) страхг. ме е, можда ће ме урећи!" — Тавпица се затвори и обнесвешћена Ружица лежаше на крилу несрећнога отца. О Боже великЈи, како е силна десница твон. ?! — НаЈ1мрачн1е облаке, кое створенћ вћчнога проклетства иадг. главомг, невииости изг. пакленБ! дублвниа навуче, тб ! еднммг. погледомг. разгоннвашг.. — Наистраховитјш пропаств, у кош створенћ вћчногг. пронлетства невиностт. стрмоглавитн намћрава, п ,1 нвиме и нћговБ1мг> невалнлствомг> затрпавашг.. О ! несрећнБш човече, онда кадг. ти се наимут!пи облаци надг> главомг. В1Ш, и текг. громовна стрћла да те порази, немои заборавити, да те сунце у истомг. тренутку силно обаснти може. — Безконачна е Б ож 1 л моћв и сила, —■ неиостижими су нћгови закони !! Већг. е поноћв бмла превалила и Боголшбг. на стр^пећи колћни сада уморепБ1мг> духомг> поредг. обнесвешћене Ружице сг> подигнутима очима почне овако бесћдити: — „О Боже, кои изг> вБЈСииа св1го свћтова и на дно морски дублвина вћчпомг> створническомг, силомг> домашашг>, уређуешг>, владашг> и заповћдашг.; кои, шта се по дублвини срца ми кр]'е, непонлтнО' испБГгуешг. и сазнавашг., пошлви еданг. мб 1лостивбш погледг. , на у мрачнои ноћи ладнБ! стћна — несрећногг. обезчешћеногв супруга несрећногг> отца. Покажи" Тавница се отвори, едно познато лице у еднои руци сг> мачемЋ, а у другои са свећомг> ступи унутра. Ово е 6б!о свшг. Ахметовг> — (бродарг>) —.