Подунавка Београд

Ј\° 13. - Београ дђ

и з в е с т I е ДРУЖТВА СРБСКЕ СЛОВЕСНОСТИ прочитано у изванредномт. главномЋ засћданјк) 13. Априла т. г. држаномт.. Као што е у главномЂ засКдаано, кое е Дрјјктво ово на нонцу прошле годицц држало, обштниЂ согласјемљ рћшено, да пошто Почестш>1и Члонђ овога Дружтва , Представникљ Кнн!не<'гпи, Г. Аврамт> Петрон1ввићЂ, обећанмиу томе засКданЈм плаи-ћ о скуплпнн) података за но4110 Србску исторпо < ачини , ован се наипре у редовнмма засћдан1аиа прегледа: гако в у овомђ предмету Друштво ово и поступило , и послатми му одђ предхвалћногЋ Г. Члена плапЂ, у своме 20. Лнуара т. г. драганомЂ редовномЂ засћдашго прочитало. И будући су у овоме , подробнммЂ назначенћмЂ извора одликугоћемЂ се плану, како главни предмети испмтиванл излозкени, тако и нека списан1н , у коима бм се повода за испмтиванћ наћи могло, наведена, и означена места, у коима бм испмтателви и неспоменутв! исторјиски извора наћи могли: то е засћдаше ово, уваживши по одличнои вредности нћговои предпоменутми планЂ, предало га своимђ редовнммЂ Членовима Г.Г. Сими Милутиновићу, Исидору Стоановићу, Дру. Лнку ШаФарику и Серпго Николићу, да оии, точше испмтавши га, на основу нћговомЂ мнћн1в свое о начину, како бш се скуплннћ података и писанћ истор1б наицћлисходн1е предузети могло, Дружтву овоме поднесу, а скупа и назначе лица, коа бм за ово преважно дћло наиупотребителн1 *н бмла. Мнћшн ова за тимђ прочитана су у прводошавшемЂ редовномЂ засћдаи1Н) , 27. Фебруара т. г. држаномЂ, и по своима основншмђ чертама слћдугоћегЂ су садржан1н:

18. А п р и л а. В 15 5 7

Г. Сима МилутинбвићЂ представлп, да бм збогЂ еднакости и свезности списиванн истор1е потребно бмлх> едногЂ, у Србш рођеногђ , у Карађорђево време живившегЂ и дћиствовавшегЂ Србнна, и то у лицу Г.ВукаСтеФ. Караџића опредћлити, кои снабдћвенЂ сђ неколика ппсара и сђ доволбнммђ нокцемЂ (изђ кои бм се и нћгови и канцелар1в му трошкови подмиривати , и накнада за дангубу, особито сиромашншмЂ испмтиванммЂ лгодма давати могла) имао бм „посћћавати само и нарочито старе (око 70 годика) лгоде и знатне старе жеве , те и одђ рођена до данасЂ,— као ж»ве споменике народне исторјв, — верно и обширпо иопирати ' 1 Кђ томе предлаже онђ , да се нако ова сказмвана, — кон се лодписомђ или крстомЂ казмва* телн, или поне у присутству овога истима знацмма одђ списивателн потврдити имаго,— тако и снимцм ликова казивателн, изгледи шанцева, градова, црквш и нћ1овБ1 развалина , заедно са старммЂ (на истор1го односећимЂ се) рукописима у кнђизи „Архива Србства" назвати се имагоћои безЂ сваке цеизуре печатаго. Г. ИсидорЂ СтоановићЂ после увода , у коме показуе потребу и ползу нарочито нове Србске исторје, предлаже, да бм према садашнвимЂ Дружтва овога обстоателствама наицћлисходнје 6&1ЛО, кадЂ бм Правителвство особито званЈе ,,НародногЂ Исторгописца" подђ вћдомствомђ Попечителвства Просвештешн установило, — и точно опредћлнвагоћи своиства, кон бм таи будућш ИсторшписацЂ имати морао, у излагашо начина скупллна података представлн, да бм понаипрво ова лица испмтати требало , кон су годинама понаистар1н и здравлћмЂ понаислабјн. Што се пакЂ начина издавана скуплћнм података тиче, то суди онђ , да бм ове одма, нђ ^ ово количество до дес(1Т1»