Подунавка Београд

печатанм табака нарасте, подђ насловомЂ „Припрема иин Усћви за нову Србску нстор|:о" на светљ издавати требало, и то по предложенмма у истоме нћговомљ плану одд1>лен!лма , по коима 6б1 се сва истор1н народна точно исцрпити могиа. Г. Д Р Ћ. л н к о ШаФарикЂ после беседе о важности народне исто Р 1е уобште , и о нуждности списнвана не само нов1б него и старе нсторјв Србске, у сагласмго са Г. ИсидоромЂ СтодновићемЂ , предлаже потребу установлена постонногт. зканјн земалвскогЂ ИсторЈописца (као што ово и кодђ млоги епропеиски дрлгава постои), кои бм са знаменити)мљ постониомв платомђ и сходнммђ пуТНММЂ ТрОШКОЛПз снабдћвенЂ бкгти имао. Што се пакЂ дужностји овогђ Истор10писца тиче, то бм онђ не само податке за нонпо истор110 по врло ц 1> лисходиомђ плану почестногЂ Члена, Представника КннжескогЂ, Г. Аврама Петрон1евића, купити имао , него бм дужанЂ бмо и све , што се бмло б.шже бнло удалћше на целу Србску истор1Н> односи , прикуплнвати, и за тимђ сва известјн и споменике, кое бм поналазт, наипре у пер!одическомЂ д!:,лу, у виду животоописанјн славнм Србалл, описан1н поединм важнм догађан, боева и т. д, сђ точнбјмђ назначешемЂ извора издавати, а после тога , и почемЂ изђ ове грађе обширну нову истор^го Срб!е спише , и о списанго старе истор1е потрудити се. За Исторшиирца пакЂ овогђ предлаже онђ редовногЂ Члена овога Дружтва, Про^ессора Истор^е у Лнцеуму, Г» Исидора Стоановића. Г. Серг1е Н н к о л и ћ ђ по представленн) важности народне исторје, и по изложенго, како бн се она писати имала , кздђ бм Дружтво ово млогочислешимЂ Членоввша снабдћвено бм* ло тако, да бн се у нћму особито одд1јлен1е за писанћ народне истор1е устроити могло, — изђ опредћлен1л овога Дружтва, и изђ нћговогЂ у овомђ случаго положена доказати труди се , да Дружтво ово неможе никако предлагати , да се особито зваше Истортписца установи. Онђ сирћчБ ово свое мнћгне са тнмђ подкреплнва, што бм лице , кое бм за Исторшписца определћно бнло , или изванЂ овога Дружтва или изђ нћга самогЂ узето бмло, а нити Дружтву овоме приличи, да оно некоме другоме своК собственни посао предае, нити пак% да свое собствене дћиствугоће силе умалнва. Будући бн се дакле у обоемЂ овомђ случаго та неслћдственоств показала, да бн Дружтво, поредЂ свега тога, што е нћговЂ, тако рећи, природнни задатакЂ и за

исторно народну брннути се, и што е наипов!в предложенћ списиванл нове исторје Србс<;е изђ нћга произшнло , оно ипакЂ оваи преважнми посао одђ себе удалнвало : то онђ , Г. С. НиколићЂ, за наисходнје предлаже, да Дружтво изђ свои редовнм Членова одбере она лица, кол се са истојмомђ Р адо занимаго, и да овмма п Р икупланћ података наио Р е овде у месту а после како но унут Р ашнБОсти С Р б1е тако и изванЂ граница нћнБ1 п Р епоручи. Но будућн, да у носдеднћима случаевмма, з 6 огђ зваиичнн дужност1и, млоги редовни Членови употребити се не 6 бј могли : то 6 бј наиболћ бмло молити ПравителБство, да редовногЂ Члена, Г. Исидора Стониовића, одђ званичне дужности дотле ослободи, докле се податцм за нов1го истор1го скупили, и ова списала небм; будући е, по нћговомЂ мнћН1го , Г. Исидора Стонновића и понаилакше заменнти и онђ се на то као већт> занимавшш се а и сада занимагоћш се са СрбскомЂ истор1омЂ, наиболћ уиотребити може. Ово иредлажући заклгочава свое мнћше Г. С. НиколићЂ са тимђ, да се скуплћни податцБ1 одђ времена на време безђ сваке сполвне , осимђ дружтвене цензуре печатаго. Премда е дакле предпоменуто засћдан1б, у коме су ова мнћшл п Р очитана , увидило, да се међу нБнма само еднна одђ веће важности Р азлнка налази, што си Р ћчв п Р ва т Р и Г. Г. Члена I особито, и то одђ П Р авителБСТва завБ1сеће лице за Исто Р 1ог Р аФа п Р епоручуго, а последнв1и п Р едлаже, да Д Р ужтво само са своима личннИ1а , а у цечемЂ и вештественимЂ с Р едствама п Р еважно ово дћло изв Р шиТи гледи, — и да бм се по томе мож да и одма 11ос Р еднБ1и путт^ наћи могао: ннчимђ маић, да бн се овако важанЂ п Р едметЂ у надлежно дуже Р азсуђенћ узети могао, заклгочено буде, рћшеше овога пнтанл до идућега редовногЂ засћданја одложити. Но будући, да у прво држаномЂ редовномЂ засћданјго закономЂ определћно число Членова скупило се ние, то е рћшеше овога п Р едмета за ово изванредно главно засћдан!в оставлћно. Оснмђ овога главнога п Р едмета одђ п Р ошлогђ главногЂ засћдан1н 10ште и слћд^гоће у дћловодномЂ и економшскомЂ п Р изрен1го спомена заслужуе. 1. Писмено изнвлћна е благодарноств ово-? га Дружтва Члену Совћта Кнажества Србскогљ, Г. Пауну Лнковићу, на нћговоме усрдјго, кое в онђ Д Р ужтву овоме наип Р е као бнвјшк Попе-г чителв Просвештен1н , цри обновленго овога