Подунавка Београд

Дружтва, а за тичђ као ревностпми доскорашнб1и ПредсћдателБ нћгонг. показао ; и у«дно умолћн-Б е прцдхвалћнии Г. Сов1»тникг>, да бм по осведоченои ревности СВ010И у кнвижеству СрбскомЂ, и одако као редовнми ЧлеиЋ овога Дружтва у постизанн) цћли ићгове садћиствовао. 2. ПршмлћнЂ е преводЂ списан1н Г. Франца ПалацкогЂ , у коме оваи знаменитми Чеек1и ИстортграФћ ЗаноникБ Цара Душана критически прегледа, и оваи са старшмЂ законммЂ уредбама у Ческои сравннва. ПреводЂ оваи израд!о е УчредникЂ Новина Правителвственм, Г. Милошђ ПоповићЂ, и Дружтву овоме сђ томђ понудомЂ поднео , да бм оно, у случаго уважеша нћговогЂ труда, нћму саразмериу награду одредило, а поменуто дћлце о своме трошку издало. Дћлце ово по рћшешго последнћгт. ред. засћдашн нредато е редовнммЂ Членовима Г.Г. А. Е. М. Синђелу Сави 1овшићу и ПроФессору при Лицеуму Сергш Нико.шћу, да они мнћн1е свое о вредности нћговои Дружтву овоме поднесу. 3. Почестпми ЧленЂ овога Дружтва ПопечителЈћ Финаиае, Г. РадованЂ ДамниовићтЈ, изволјо е овоме Дружтву у име таксе за послату му диплому на почестио Членство 15 Фор. сребра подарити. 4. Наипосле за ово време изишло е изђ печатнћ дћлце Г. Архимандрита Гаврила Поповића подђ именомЂ „Забаве за Децу," кое е Дружтво ово по рћшешго прошлога главногЂ засћдан1л о своме трошку печатати дало. о езћшу слАванскому. (Продужен1в.) Л д 1> лимђ писмена на шестЂ врста. У првои врсти стое она , коа су еднообразна и еднозвучна у обоимЂ азбукама, а та су: а, б, е, г, к, м , о, т. О овима дакле нема никакве препирке. — Писмена друге врсте есу она, кон су такође еднообразиа у обоимЂ азбукама , али су у истима разнозвучна; та су: в, н, р, с, у, х\ ова доводе наивећма у забуну толико едну колико другу страну; ерЂ Кирилци изговараго ш на еданЂ начинЂ, а Латиици на другји: ова, по м^рему мнћн1к), треба сасвимЂ преиначити , ако желимо до соглас!а доћи. Али како ћемо 10 преиначити ? То е оно , о чему а избћгавамЂ изразити се, задоволнвагоћи се само тимт>, да 1и означимЂ. МеђутимЂ само рећићу, да 18 треба

узети или изђ глаголнчке, или изђ латинске азбуке ; а наиболћ нека изђ глаголнчке, а нека изђ латннске; како су у којои ова писмена нростјл и лћпша; ерЂ у таковому биранго само насЂ ови узроци мораго водити. А одђ реченв! шестЂ слова и сами знамо, да су два само одђ некога времена садашнвш свои видђ добмла; р, у, писала су се пр1е, а и сада се шштђ одђ многи у рукопису пишу, сасвимЂ грчкимЂ начиномЂ, то естБ р, а; и а ммслимђ , да бм наиболћ бмло вратити 1 имћ ову пређашнго Форму, само да бм се число оваки еднообразнм и разнозвучнм писмена умалило. — У трећои врсти стое писмеиа, кон се у обоимљ азбукама врло међу собомЂ у Форми приближуго , а есу еднозвучна; такова су: з -г ф-Г ц-ј џ-§:; одђ овм имала бм се изабрати она, коа лћпше изгледаго и течше се пишу; ко 1и мало разсмотри , увиђа одма, да су една произишла изђ други, нћка одржавши прост1(0 и лћпшу Форму , а нћка добмвши го. Четврта врста садржава слћдугоћа писмена, кон су управо наша и за нашЂ езмкЂ нарочито скроена; ђ, ж, ђ., ч, ш\ овака писмена наша браћа латински пишућа признаго за наБсходши, и заиста одбацили бм безЂ икакве затеге она, коимђ се сада служе; сирћчЂ, (Зје, ±, 1је, с, 6, б. — У петои врсти стое писмена ни еднолична ни еднозвучна г-&, д-Д, и-1, л -1, п-р, кон треба да двћ азбуке међу собомЂ замћне, а то опетЂ по пологкеному правилу пр остјега и лћпшегаизгледа. О слову и, г, већЂ е бмла рћчв у БеоградскимЂ и у ПештанскимЂ новинама; мћн5е, к ')е е ондћ о тому изложено , мени се види безпристрастно и право. Писмена шесте врсте есу тако названа писмена Вукова: л., њ, мћсто лб, иб . Ова писмена нризнаиа су одђ наиславН1и кнвижевника славннски за прекрасна и савршена; ова, одђ многе мени познате овостранне и оностранне м.чадежи, на ко !ои лежи сва надежда наше будуће кнБи ;кевности, у рукопису приватному употреблћна; ова, латински гшшућоК браћи наивећма допадаћа се. Кт> истима припада и слово евреиско ^, кое е одђ г, Вука употреблћно. Осимђ овогд, валило бм изпв^тати : 1. Да ли бм намЂ требало дводкш образЂ за самогласнике имати , или баремт. еднммЂ надометнутммЂ знакомЂ оне означити, кои се отезанимЋ гласомЂ изговараго, и тако одликовати 1и одђ дрјги , кои се изговараго кратко. Никол разлика између дугачки и кратки самогласника довести ће свагда у забуиу странце. кои нашЂ езикЂ буду учили, а гдћгодЂ, ако и за часљ, дове-