Подунавка Београд

де у забуну и насв саме. Тако често када мм иаиђемо на овакове рћчи: луктћ, мука, садт>, е ћдити, двоумимо, да ли лукЂЗначи опо, што се латински зове еаера, или оно друго , што се зове агспк; да ли мука значи ап§ог , или Гаг1па; да ли садг. значи пипс, то «1о, или ветшагшт; да ли сћдити значи ведеге, или сапексеге ; кое бм у првии махт> разумћли , када бм дугачки самогласиици бмли разликовани одт, кратки; нити бм намЂ требало чекати; да правми сммсао оваковм рћчш схватимо, изђ садржанн нредмета. Ова разлика међу дугачкимв и краткимљ самогиасницима већђ одђ части постои у нашои азбуци: кодб насћ се и дугачко изговара , а и кратко: обадва служе за означити разлику између два поннт1н, коа се 6 дномђ рћчи изражуш. На пр. литати и пмтати, бити и бмги ; ммсо, смнђ , добрм лк )Д1и, добри лн>ди. Што постои за оваи еданЂ самогласникЂ, требало бм да за све постои; ерЂ мм имамо рћчЈи двозначаинм, и са другииа самогласницима , пзкђ одђ отезанн или краткости овм у изговараин) завмси еданЂ или другш сммсао оим. — И Грци су имали и иман>; о, м, v. 2. Валдло бм изпмтати , да ли бм намЂ требало узети јоштћ еданЂ самогласмикЂ , кои бм се употреблнвао у овимђ , и овима подобиимђ рћчма: СрбЂ, срдце, дрво; и бм ли се оваи самогласгшкЂ могао означити словомђ ерЂ (®), пишући Сћрбћ, сЂрдце. дЂрпо. Слоно ерв (ђ) и тако неима пикаква у азбуци гласа , а има право да свакому новоскованому слову буде предпоставлћно. •— Нћки говоре, да онаи неопредћлћнми звукЂ , кои се ч\6 у рћчи ,,дрво" између слова ,,д и и ,,р.'' друго ше нећх. полугласникђ . Нуждно е опредћлити, шта е то полугласникЂ, и да ли управо бшна полугласника у коему езику на свћту. Може еданЂ звукЂ не бмти колико друг1и исанЂ, али оп тђ при тому звукЂ остае, и читавЂ изђ грла излази, каогодЂ и наилсн1и. У нашему езику сада се брои нетЂ самогласника: а, е , м, о, у, али у нћкимЂ езицима европеискимЂ и у свимђ готлво азјатскимЂ има 1и више; пакЂ ови што су одвише ; и што не звоне тако лсни, као они петеро гореизложенм, не сматраго се иикако као полугласници, него каогодЂ и други самогласници. Таковм самогласника има и у славннскимЂ езицима ; овдћ буди доста напоменути бугарско «: н. нр. пжрВО; б«ДИ Доб»рЂ И М у Д р ђ .

3 Да ли бм намЂ требало едно хћрЂ (х) танко, а друго дебело, као што се и ово слово по разнимЂ странама славннства негдћ танко а негдћ дебело изговара. ПравописЂ глаголлчк1и и»Ја много покраћенл; н ммслимђ да бм се едно одђ таковм могло употребити као едино средство за споити до некле мнћшл, корћности и благоглас1а, коа насв сада у смотренго езмка раздванго. Такова покраћ< Ј нн есу н. пр. шпрдвитн, Шдглнтн; слово надметнуто стонло би онде на знакЂ корћности, а могло бм се не изговарати , за угодити благоглас1го. Истина да она надметнућа 1не много лћпо видити ; али опетЂ ни тако ружно, а а ммслимђ, да бм вредило жертвовати мало сполншнћ лћпоте нутреиому савршенству и споенго партаа. За сада буди ово о правопису доста. (Продужен'1в с.ч^дјв.)

Р У К О В Е Т Т>. Ш го е ватри вћтарг,, то е разстанакЋ лгобавн, малу угашава, велнку подпалгое. Наибол ћ средство противт, гоенл еств , дато дрва цћпати, а ц.оћу матеиатнку учити, Свака е борба неспоразумлћић ; да се партае познаго, престала бвх борба. 1Пв свак!и вћштакЂ ген!и , алн свавш е ген!и рођенЋ вкштакБ; онт, вма пробу свпо пранпла у себе. 6. А в р а м о в н ћ т>. ПР1НТЕЛБ НАУКЕ. Филипт,, царт, МаћедонскЈн , савћтовао е смна свога, цара Александра, да се занима свагда наукама и постижешемЂ знанл: ,,да нечинншт,," говорЈо му е, ,,коешта, за кое се а сада каемг, што самћ учишо." П. Н и к о л и ћ -ђ. ОДГ ОНЕТКА. (Види № 15.) Гумно. Оно се сваке године теше, а никада необрће. НОВА КНБИГА. Горскш ВгенацЂ. Историческо собитГв при сврхиетку XVII. вГека. Сочинете П. П. Н. Владике Црноеорскоеа. Н Бечу, слоеима Ч. 0. 0. Мехитариста. 1847. СЧ лииомђ Данила Владике Црногорскога. — На 8-ку , стр. Л Л Ш., 116. — У Београду добмти се иоже кодт> г. Григор1н Возароввћа цћномг. 40 кр. ср.

Учрединк-Б Малошг ИзДаво и печатано у Правителствеиои