Подунавка Београд

154

* * -Је Па ће бвЈти неко време , Кадт. ће т' стаеат' дЉла плодђ, Таи ћ' подстрекнут' србско плеие Да управла кљ срећи ход-б. Кадт. какављ посебице створљ природе у времену таковми степенв напредка свогђ достигне, да изредне плоде одђ себе оддавати може: онда е онђ оно постигао, што е по одредби Бојкши имао достићи; онда е онђ оно мћсто у времену заузео, сх> кога — као што самБ навео или своЈои врсти, т. е. свомђ роду, ИЛИпаКЂДругои к010и врсти , т. е. другомљ комђ роду, ка хасну служити мО ®»е. Од% обоегЂ овогђ двога — сирћнЂ: или на хасну свое врсте или свогђ рода, или пакЂ на хасну друге врсте ил' другогт, рода служити — едно се мора испунити; почемЂ е то природно, и тако мора бити, да, ако се одђ чега суштествугоћегЂ свои родЂ или свои врста не охасни, то по нужности слћдуе, да се сђ нбиме друга врста ил' другш родт. охаснити мора. Тако у еднокЂ народу , кои е радЂ да суштествуе, кои е такође радЂ, да свое име, да свои езмкЂ и свого вћру задржи. мора уданашнћвреме, докђ 10 шђ истина евангелска у дћло н ^е приведена, владати желл, да свого народноств чува и нћгуе, да дћла што више може и да се после плодовима тогђ свогђ дћлана самљ и охасни; ерЂ свакш е онаи бћданЂ, кои што са зновмђ и м укомђ себи издћла, а после онђ то не ужива, и не располанге сђ нбимђ. Србскш е родЂ досада чувао и нћговао свого народностћ, и дћлао непрестано , али плодове свои дћлана, кои су му наикраснш бмли, приноС10 е на жертву другоме. Онђ е сирома и данЂ и ноћв дћлао; али плодове дћланн нћговогЂ брали су досада Турци, Нћмци, и други окружавагоћи га народи. Што су пакЂ плодове србскогЂ дћланн други народи сбирали , томе —■ види ми се — да е узрокг бмло: ,,Незнанћ са собомЂуправлдти и располагати." Срб.ши, као што истор !н казуе, и кадЂ су наиславнји бмли , слабо су знанн имали; ерЂ Владисла†НемаЕшћЂ, негдашнБ1и кралћ србск^и, гледао е, да државу матер1нлно обогати. а не и душевно; по н 1, говомђ примћру слћдовали су и други ; и тако се родЂ србскш у наиславгпе свое време лишапао онога, што бм га кроЗЂ вћкове, а не за кого текЂ годину, славна чини.10. Али бадава.' — Срб.ши су имали негда обилно славе и богатства, али знана не; и што су га можда и имали, то е по свои

прилици у духу туђемЂ примано, те таково знанћ кодђ Срба Н1е добарЂ темелв задобмти могло. Мм данасЂ имамо за полученћ знанн скоро заведена училишта, на кон, Боже даи, да свакјк СрбинЂ внимаше свое обрати ! Мм се дакле садЂ већЂ учити починћмо; али при овомђ почетку полученл знанн треба се добро на умЂ узети, и гледати, да се знанћ у духу србскомЂ прима, да бм тако знанћ добарЂ темелг. — на комђ ће се текЂ по времену разгранати — задобћ1ти могло. \По моме мнћнјго болћ е и манћ знанн имати; не' го га у србскпмЂ духу не примати. брбо , као годђ што се можда каква халвина едномЂ човеку, на когђ она Н1е скроена, подударити неможе да приличи: тако исто и у туђемЂ духу примано знанћ неможе едномЋ народу, ако се оно са нћговомЂ нарави и обичаима не слаже , подударити, да приличи. СрбинЂ треба ,,што е србско" дапозна; то да нћгуе и удћлава, па после одђ тога и плодове да прибира. Кои годђ народЂ — а и поединми човекЂ — познае себе , и оно , што нћму самомЂ по природи нћговои приличи, труди се стећи: таи себи угађа; и по томе моћи ће са тммђ себи угађанћмЂ, у овоме свћту, кои е пунЂ разнм сплеткш, болћ и за дуже обстати. Неможе се сђ онммђ, чимђ се друг1и усрећава и одликуе, и свакш усрећавати и одликовати. брбо оно, чимђ се друг1и усрећава и одликуе, исклгочително само нћму и приличи , а не свмма. О! како насЂ лћпо у овомђ призрћн1го Мушицкји поучава, кадЂ каже: „Познаите наипре, СерблвиномЂ СерблБинЂ чимђ „6, пакЂ свомђ снагомЂ духа, сердца „Сложте с' да светинго обдержите. КадЂ познамо оно „што е србско" и на томђ наше знанћ оснуемо: онда ћемо се зацћло моћи и болћмЂ напредку надати Истина, да мм неможемо садЂ онолико знати, колико онога народа смнови , кои су се на столћт1а одђ насЂ ран1е учити почели; нити опетЂ треба понекимЂ ) само преузвмшено знанћ прибавлнти; него освртати се — увћкЂ треба на массу народа и гледати, да и она за онимђ понекимЂ у не далекомђ одстоинно буде; па тако ће онда бмти знанћ у масси; бмће снажно , и ако башЂ не буде преузвмшено. Наши стари нису имали прилике на полго знанн дћлати; него намЂ ово само изкрчише и за дћланћ приуготовише. Мм имадосмо прилику учити, и нешто научисмо; наши ће млађи 1 ошђ више и т. д. одђ времена на време, и народЂ србскш моћи ће у знанго напредовати.