Подунавка Београд

155

Све се наеданпутЂ поегићн неможе. — И, као , што нашемЂ Минерве храиу 1ошћ ни десета се V година наврши.ча н1е: тако се исто и одт> насљ савршено знанћ захтћти неможе; будући е са- /1 свмиђ малолћтно. И као што еднои нбуци тре-^ ј ба извћстно време — ако ши при томђ за то извћстно време и благодатв природна у помоћи буде —: тако исто и нашимЂ наукама треба извћстногЂ вреиена — ако се и оне притомЂ и волбомђ Србства споиагале буду — докле у станш буду Србина, сђ нвима занимагоћегЂ се, савршешегЂ направити. Са овммђ нашимЂ малммЂ знанћмЂ опетЂ ће доволвно утћхе бмти, ако се сђ нбимђ честностб и поштенћ србско сагозило буде: и ако се посмотри, да и они народи, кои су се већЂ и на по хиладе година учити почели , шшђ право знанћ добмли нису; а Богђ самЂ зна, хоће л' га кадгодЂ и добмти ; ерЂ чуственоуинБ1МБ суштествима, или роду човеческомЂ можда нЈе опредћлћно, да се на овои овдћ звћзди, кого мм обмтавамо , сасвимЂ усавршаго и учовечаго; а можда е и землн — ока мати наша — • и сама 1 ошђ у сво^ои суштности несавршена ; слћдователно? да и сва нго обмтавагоћа створенл , пакЂ дакле и родЂ човеческ !и не може бмти 1 ошђ савршенЂ, Наука е еданЂ источникђ , одђ кога свак1и човекЂ, да живи на овои землви мил1онима година, може непрестано пити ; па се опетЂ при томђ нигда надово лбити неће. И као годђ што се какавћ сребролгобацЂ нигда сребра и злата надоволБити неможе : тако исто к човекЂ, за знанћмЂ чезнећ1и, нигда се нћга надоволбнти неможе. А када се човекЂ нигда знанл надоволвити неможе, и када се оно вћчно примати може, ал' нигда опетЂ сасвммЂ поцрпити: то е бо .тћ спокоино и на нижемЂ степену знана ^ остати, а притомЂ побожанЂ и честанЂ човекЂ, добарЂ грађанинЂ, врстнми извршителв свое дужности , лгобителБ свогђ рода, вћрнми поданикЂ свогђ доброгЂ владаоца бмти; него ли ма колико главу свого са знанћмЂ пунити , а овамо сђ тммђ свонмђ придоб1енБШЂ знанћмЂ никакве ползе у свћту не чинити. Вмсокоучена дакле глава, кон никакова дћла тогђ свогђ вмсокоучен1н непоказуе, подобна е сосуду каквомЂ, кои е пунЂ воде, одђ кое нико не ше, нити се сђ нбомђ какво употреблћше чини; по томе дакле и титула вмсокоучешн , ако се дћломЂ не посвћдочава, никакво мћсто предЂ здравммЂ разумомЂ незаузима. Зато браћо! у младоме овомђ колу, не мотримо ни мало на наша шшђ несавршенства; но положимо овоме нашемЂ сасвимЂ младомЂ знанго за основђ праву честноств; па онда дћлаимо само у колико смо кадри; а Богђ ће благ1и тада свакш недостатакЂ у дћланго нашемЂ благословомђ своимђ надокнадити. Задоволаваимо се и сђ манБимЂ знанћмЂ, а знаимо, да млого сђ нбимђ учинити можемо, ако га само савћстно и честно употреблнвали будемо; ерЂ нема ништа, што бм савћстномЂ и честномЂ дћланго на путЂ стати могло. Никакво знанћ неможе се са савћстношћу и честношћу мћрити. Нћгуимо и чуваимо млада дружино ! оно „што е србско," па ћеио видити, да су се богато наградили труди наши. Дћлаимо и мотримо, да плодове тогђ нашегЂ дћланн на жертвеникв рода србскогЂ сђ чистммђ срцеиЂ приносимо, говорећи: Прими, прими милвш роде ! Ове наше младе плоде, У „србскои-в" се всу заметали, У честности ипакЋ пристасалн, Србска ж е рука узабрала, А мудрости роса н4говала , Прими роде, прини дар-в, Таи младости ствара жарЂ.

ПРИМЂРИ ШНАШТВА СЛАВЕНСКОГЂ ПетарЂ ДобришићЂ. У републици дубровачкои бирао се е новб 1 и кнезЂ сваки осзмђ година, све до тринавстога вћка. У то време рокЂ кнезованл бм оборенЂ наипре на едну годину, а после на еданЂ само мћсецЂ чрезЂ слћдећји догађаи. КнезЂ ДамннЂ, човекЂ вв !сока ума и крћпка духа, али одвећЂ властолгобивЂ, по изтеченго своега рока нехтћде другоме уступити врховну властБ, него е и далћ задржи подђ разнимЂ иаговорима. На ту сврху бмо е већЂ напредЂ великимђ лукавствомЂ устро10 едно мало воинство, (кое обнчно она република шв обдржавала), те истб 1 мђ, повћривши га лгодма себи приврженимЂ, напуни све тврдинћ и свои дворЂ. Вћће *) у *) Овбшт . се ииеномЂ евао „сав^ћтт," у Дубровниву, и овиш 6б1 се свуд& морао ввати, као што в н ВукЂ СтеФ. КараџнћЂ већЂ иазао.