Подунавка Београд

156

своему непоколебимому штованш прама законости, (по ко!ои н!б се могло ништа безч> кнеза предузети), не хтћде приступити на новђ изборљ. Тако неки кажу ; али неможе се вћровати , да прама онакому безакошм. као што Дамнново бмнше, вћће бм бшло тако малоумно, те бм пазило, да ни наиманК не повреди законостх«, а не бн разумћло, да прва нћгова дужноств бннше чЈвати сиободу домовине , и спасити е ма как" вн«ђ бмло начиномљ. ВћронтнЕе е дакле мб1слити, да кКћници , видећи гдћ Н1е могуће Дамнна иначе него силомљ отерати, они илизато, дабн обишли грађанс .к1и ратт,, или за то, да небн дизади народЂ на оружћ, и учили га на бунтовне покрете, *) волнли су самоеилника за кое време претрпити, него ли се послужнти тимђ средствима. Како годђ 6 б 1.10, ДаманЂ помшсли , да они единствено изђ великогв страха не смћду ништа противљ нћга дћломЂ предузети, те кшјђ више осмћли се и заповћди, да се позатвораго неки између нг,и, кои на нћга нвно викаше. Али на то сасвимЂ узаври гнћгЂ обштми. Петарљ ДобришићЂ, Дамнно†зетЂ , Л10610 6 слободу домовине више него свои родЂ, више него богатство и слиностб своега дома; онђ потаино сакупи кодђ себе све вћћнике, и новни БрутусЂ позове 1и на спасенћ слободе, коЈои жертвова главу таста своега. Сви узЂ нћга пристану, али, погоднвши се у цћли , различно су мнслили о средствима. бдни нису хтћли дизати оружћ на кнеза, мислећи, да е болћ обратити се републици млетачкои, да она уклони Дамнна; други пакЂ оштровиднш и смћлш, боали су се млЈтачкога посредствованн, и 6 б 1. ш су за употреблћнћ силе; али нвина страна бмлше слаб1н, те е морала другои уступнти. После краткога времена уђу у пристаниште дубровачко двћ га.ие млетачке. ГласЂ прође крозЂ народЂ, да оне носе неке дарове , кое е млетачка влада шилнла грчкоме цару. ДамлнЂ ии о каквои превари не сумнлгоћи, дочека лћпо управителн истн гал1н, обдари га, и на нћгову молбу, да бн се удостоло на га.не доћи и види*) ТимЂ више аристократ1а дубровачка боати се иорала, да не бв1 Ј 'шао у грађане 6у нтовнб|н дј хђ , што иста н1е ииала никаква воинства, коииђ 6 б 1 се проти†исТБ1, у случаго какве нвиове побЈ 'не, иогла ограднти. Она е предт> народомЂ обегоружана била, а сало на н&га дћнствовала моралнолЂ силомђ.

ти дарове, одређене цару источноме, склони се> те пође. Како онђ изиђе изђ града , племенитни ДобришићЂ подигне одма сво грађанство, готовђ да таста своега силомђ одб^е, ако Млетчанима не бм пошло за рукомЂ заробити га, као што бмнше уговореио. ДамннЂ ступи сђ наивећимЂ повћренћмБ на едну одђ реченн гал!н; али како буде унутра, и види, да вдни морнари, пресћкавши конопе , на краго привезане, отисну гал1го у широко море, а други му се приближе сђ веригама у руци, да га окуго, онђ се свему издаиству сћти. ОбузетЂ тада очааномЂ нрошћу, извиче све, што в наи« грђи укора, противу млетачке владе и чиновника, кои се онако подлои превари за оруд1е дао, те бћсно ударивши више пута главомЂ о едно дрво, мрта†падне. Смртв гоначка то бн, жалостна, али достоина нћговога покушенн проти†слободе. М а т I* а Б а н ђ.

МУДРА ИЗРЕЧЕН1Л.

Суевћр1е простн лмд1и долази кадшто одђ нвине ране и преревностне науке у религш. Они чуго отаинама, чудесима, дћиствованнма ђавола, и држе за врло истоветно, да такве ствари свуда у свему се догодити могу. НапротивЂ, кадЂ бн 1 имђ се наипре природа сама показивала, то бн они лакше преестествено и таине пуно у религ1и са страхопочитан1вмЂ посмотрили, у мћсто што то садЂ за нешто врло просто држе. Н мнслимђ , кадЂ бм шмђ се казало, да е данасЂ шестЂ анђела преко пута прешло, небБ1 они то за ништа особито држали. И образи у библш нису за дћцу. ЧовекЂ мре, и нћгову тлћноств покрива гробЂ; али што е добра учин1о , живи далћ, и зове сђ дћломЂ нћгово име гласно преко потомства. Свое погрћшке признати, добро е; нби поправити хтћти, велико е. Ништа н1в у искуства воини човеч1егЂ живота трогателше, него позор !е борбе благороднн нарава проти†страст1и.

Учредникљ Милошђ ПоповићЂ. Печатано П р а в в те л ств е вои Кн & и гоп еч атв би у Београду.