Подунавка Београд

159

Ш9.

амо. да видите онога, кои г Поведе ш кђ расту, кадљ »стђ изћ корена исчупао, и агомђ за нбимђ, и дотеран) и дубоке аме. Трага дашле у ту лму отићи. Одма о едно ве.шко уа:е, и рекне Д1то каменћ ме.гћ: ,,Иди тн јде и педалв човекомљ." О()ати, да онђ неможе и т. д. \обратиму, што дрвлћ исво криви: „Иди тм побраваи се исто тако почне из-

УСТЛН

ћи наиач1И побратимЂ;

,,иа Спу-

& вб1 вуците горе." уе «Јћ«ие, » »Л" "РЈ Чвоику ди седи. Рекне Устаи роде на ноге гоначке, а „акавЂ човекЂ, Пушку пјпи огн-ћвнтвшт. п РД, кне - „СаДЂ е баш1? И на'нии тежкиемт. оловомт. , ^ вђимђ у собу, а Да кадт> стигнешЋ клетогт. душмг.. 11>иМ х>5 зло ћешђ Громт. га шине са рамена твога, гнћванЂ, савЂ Или тресакЋ мун-ћ огнћвите ^амв видила И^а твога гоиачкога паса. Паши брнтку саблго одт. меидана, Ком иикадт. захрђала ние, брт. е масти крвк твои душмана, Паиги саблк) в4рну другарнцу , Да кадт. стигнешт. клетогт. душианвна Укннешч. му са раиена главу, Кого лудо на погубу дае, Дочи.!!. драа^и силвогт. нкогт. лава , С илногб лава генш рода Славском. , Кочу ево суђент. динакт. д- ђе Величину свого показатн , И све красне свое властитости , Кое н4му дивну вредностћ даго. 11 о к<>!ои се за чедо познав Славе евов иаике племеннте. Устаи роде, спасн дововину I РСпасз ону мнлу зем.ио евого Ков свака грудва наидробнпч Натопл+.на крвлго в гоиачкомт. Твои елавнБ> вител:кн д^ћдова. Спаси землго, на ко!ои ставшв бдномт. зибка, мека постелБица, У ко!ои си сретно почивао , С итђ одђ сладкогЋ млека чатерина, И д -ћтинБство сладко ироспавао Ј Спаси землго, на кого напада Азјдтскв Фаите днвачина ј

ћомЂ врло лепа, и одђ оне лепше далеко лепша. Упмта е оваи: „6 ли проп^ао овуда какавЂ старацЂ?" Девоика: „бств." Момакљ: ,,Падие?" Девоика: „Ено га у соби." О нђ да пође тамо; а девоика ру комђ мане на нћга: ,,Неиди за нбимђ, ерЂ ћешЂ зло проћи, савЂ е крвавЂ и изгребенЂ, и н такп пазноена.'

га никадЂ нисамг. видила тако разнрена 1аи да I ' збуни ритисн( СЂ СОб оваи у; горе е/ ови се почну отимати

нисам^ ЛП^пиа Ј .. Неће оваи да слуша; нег' аид' у собу. Ту садЂ старацЂ збуни се, нема кудкамо; оваи долети кђ нћму, притисне га растомЂ и уцмека га. П отомђ - """""о »п ^жета.

■Ј" 7 ■ з, нема кудкамо; оваи долети га растомЂ и уцмека га. Потс мђ све три девоике до уж< задрч« ипа« ј ...етомЂ, она двоица цовуку уи узвуку горе едну прву лепу девоику. КадЂ I вуку . ови се почну отимати о нго, прорву се,

вуКЈ, иии V с хлк, Љ..Ј ,, оваи свали онога што мрви каменћ. „Има 1 ошђ доле. и извуку го-

Девоика 1 имђ рекне: Повуку они опетЂ уже горе , и извуку горе и другу девоику. СадЂ онаи што дрва криви и исправлн, залгоби се већма у ову лепшу. Па прву даде ономе. А себи оће да задраш ову. Али онаи неће. Вели: „ТмимадешЂ свого, ато в мон. „Заваде се о нго, увате се рвати. Оваи оборк онога, што каменћ мрви. Да му прву, а себи другу задрнги. Деноика друга рекне: ,,Има доле 1ошђ една девоика."* Повуку они уаке, и узвуку и трећу наилепшу девоику. СадЂ овси јзалгоби се јошђ већма у ону трећу девоику , дае другу ономе а трећу оће себи. А онаи што каменћ мрви неће дег' оће себи трећу. „Ти си, вели , већЂ две Да с*ЈР ао ' са Д Ђ ла " мени Л а н ов У себи трећуузИ ногам * а Аа неће оваи, посваде се, прорву се, и ч онога, кпменћ мбви. Узмо себи волн Пј. Нк славека роди!^

што каменћ мрви. сестру. А друге две оно-

ж! . - уже, а ови повуку до по 1аст» в сада или већв никад '

Устаи рс.де на клетог.. - РЖК, се онаВ угрува; «рЂ Во .сћ тн 6 славно погинути, .... () д Ћ нвн двоице. Него носит' клетогЂ робства ланце, ; по светЈ !М ! л т ђ Стовновв1^», нав Р 1,то ТИЧићЈ 'Л... НАРОДНА СРБСКА ПРННОВТ.ДКА. АршинЂ браде и педалв човека. Бмо еданЂ младч. и врло лкђ момакЂ, и иође у свћтЂ да тражи нчегЂ или себи равногЂ у свћту. У путу срегне се онт. сђ еднммЂ човекомђ и рекне му; „Ко еа ти?" Оваи: ,.Н самв онаи, кои ди годђ какавЂ каменЂ у свћту нађемЂ, свега га у млево смрвимЂ." МомакЂ рекне : ,,А и опетЂ траншмЂ ачегЂ одђ себе, аид"