Подунавка Земун

пакг н^говг неизказано срећномг чини 1" Генералг се е едва са силомч. одт. смен уздржати могао. „Поћите сб Богомђ," рекне онђ садг Регини 6 олбма прјнтелвски него оно одире „и будите подиуно ув&рени, да п нећу пропустити, да му речи ваше вЂрно неиспоручимг. Иетар'1. Алекс1евићг свесрдпо ће се заиста радовати. Видити га пакт. — тешко ћете више. Вм бм сте се р-ћшити морали, да у Москву доћете, гди бм сте заиста свесрдно дочекани бмли. Ц а р г Р у с с к 1 и остае вам' на свагда благонаклон-ћнв ! л Царг се е о бившимђ обстолтелстваиа дсвоике, коа му е збоп. избавл +>ногЂ живота благодарна бмла, изв^стјо, и кадг е дознао, да ова невинимт. начииомг пострадавша лородица кодг свакога у наиболћои чести стои, таки е заклгочш, да подаИникомг ц-ћговнмг учин4)ну неправдупокае, поправи и заглади. Као окамен-ћна анше и сг укошшг очима гледала е Регина за генераломг, кадг јои се оваи поклон1о и одг н-ћ се удалЈо. 'Кадг су воиннцм сандучићг сг патоса подигли, сетила се е она блага свога, Сречна и богата вратила се е Регина изг гумпендорфске падате кг потребитомг обиталишту матере свое натрагг. За дуго су оне благосиллле цара у спомену и молитвана своима. II кадг е Регина врсномг едномг грађанину руку свом дала, женомг, матеромг, па напоследку и бабомг постала, 1ошг е непрестано сг одушевлен^ћмг ■ > ве.шкодушномг цару Иетру Алешевићу прнповедала.

Царг Алексапдерг II.

У данашн-ћмг брого Подунпвке даемо мн нашимг читателвима добро погођеишј ликг Цара Александра II. ликг иунг мужественогг достоинства, но благг и миролкзбивг у изражаго. Александерг II., царг рускш, рођенг е 16. Апр. 1818. г. Онда се оцу н^говомг, умршемг цару Николн, 1оиггг ни слутило те, да ће промисао нћга на престо Оетра великогг позвати, а Александрова мати, Александра Феодоровна, сестра сада владагоћегг крала прусскогг, топила се у сладкоД радости што 10& е Богг свша поклонјо. Александерг пропео е свое прве детинвске године подг матернммг надгледан-ђмг, коа горда на сво№ матере позмвг, све е хтела сама за свое чедо, кое е превећг ми.товала, чинити. Често преко данг долазаше срећннИ стацг у кругг свое породице, лголнше сннчића на колени, миловаше и лгоблнше га сг превеликомг н^жносћу. МалмД принцг мораде ондасвагда у военоИ униФорми предг оца изићи, онг га иоучаваше у ексерциру, прегледаше како стои, и чиннше то сг онаковомг строгосћу, као што е са правимг воГшицмма чинјо. Маломг А л е к с а и д р у недопадне се та воена играчка, па е вол-ћо се са својомг матеромг забавлат;', кого е радје имао него строгогг оца. СмртБ цара Александра I. нроузроковала в велнку иромену у начину живота младога великокннза; и-ћговг отацг постане Даремг, а онг Цесаревићг, да,т!) буде великји канцлерг свеучилишта одг Филандје, кое е достоинство донде докг !ие на престо настушо н задржао. Садг се време за науку приближи, но Цесаревићг ништа мшгћ нобмаше него кнвижнћи црвакг, иа е задатакг н4швн учителн бме, све да му на лаку руку предаго. На лћму нје се видило оно грозничаво нестрплФн'!, опа ватрена ревноств црк' ученго, сг којомг се нЉговг братг Константинг тако нко одликовао бмо. Онг е, као што е у РусС1И обичаА, све воене степене брзо прошао, и јоштг у 14, годинн већг иостане иодпоручикг, Као младми подпоручикг иројје едаредг гордећи се крозг сале, велцк оЉние зимне пала-