Подунавка Земун

ВИД10 непознату нп н ћноИ клтпи, и {ошп, онг н!е дошо до 1гћ, а она му се поклонила. Садг е ве1п, слободно кг НБО0зи приступто. — Л самв знала, да ћете вм доћп, рекла е она, пружагоћи му руку. 'Гаи простми начинЂ предусретанд спсвимг е зб}шо Жерара. ■— Да, одговорјо е оиг смегаећн се: н са»и> васг вид10, и нисамБ мого изостати, а да не дођемг. Одговорт. е бно доста будпластц но девоика га е примила као досетлвиву лгобезиоств. — Зашто сте тако дуго изостали ? вапмтала га е она, сђ погледомг, у коме се пребациванћ изражавало. Жерарг е порумешо одб стида., збупјо се н по обвшаго проговорш е нешго запишшћи. Девоика е главомЂ вртила. — Све б|л то лепо 61,1.10, кадт, бм се мн текг одт> гоче позиавали. рекла е она: но међу старимт, познаницвша, нашто ће толике церемонје"? Жерарг већг 1не 6 бш при себи: онг се опоминао да е негди на балу у Паризу виђао непознату; но чимг го е више гледао — черте нЈшогг лица , тимг су му маи '|ј на паметБ долазиле. Онт, е јшслјо . шта ће 10и одговорити, но девоика ег плаветникастимг пантлБикама жпво е продужила: — Надамг се да ћете насг посћтити; нагаа кућа 1пе далеко одавде, имамо прекрасну багату са зеленимг ладникомг, између два мала луга одг ела. Вечеромг, особито на месечини, ту е прекрасно! Ту ћемо пити и чоколаду; кажит.е, далг е садг тако .нобите, као што сте и ире ? — Да, рћшително одговори ЈКерарг, коегг € удивленЂ, са свакимг милутомг све веће бивало. — А зашто сте вн промеиули свое име? паедапг путг е запитала девоика: пређе сте се звали РудолФг, а гоче самв врло добро чула, да васг зову Жерарг. И Жерарг е прјлтио име, но меии сс РудолФг већма допада. ,{Продужсн4 сл1;дуе.)

Иалата радпиостп у ПарпзЈ. Енглези, у свачему практични лгоди и вешти рачушде, први су се тому досетили, да у свошв зсмлви, именито у столноме граду Лондону, драгоцености цедога евега, т. е. еспане разне, производе свакопке, рукотвориа д-ћла, речго лепиО плодг трз г да и радиности човечје сакупе. Тога ради утемеЛ1 ,ише они 1850. л !па необично велику и красно грађену стапену палату, у К010К се спишт, народпиа доволбно простора дало, да тамо покрии еспапа, одђ Енглеза изложени, и свое стеари наместе. Тада су Енглези имали прилике, побол^ћ упознати се са д-ћлама иностране радиности, но и заетупници други народа, кои тамо блху, нстомђ су се приликомЂ ползовали, те све мане и недостатке кућевне т. е. собствене свое радиности потан'ћ изпитивати, одтз г да изводећи шта шштђ и како имђ треба радити, да иапредка све посп^ћштегг и кодт, вћи буде. Изг овогт, дакле втечал. одт, коега ни едант, народг изклгочент, неби, поникне то добро, што су народи међу

собомг такову речв душевно, посве прЈнтелБСстВ" склопнли и СВ010Л трговини гпме нове нутове отворили. Ио примћру Енглеза, коима нћјова стаклена палата лене паре нанесе, буде лане одг стране Француза то ието покушено. Они у г Паризу, именито на полго елизеПекоме подигну едно величествено зданје и позону друге вароде, да производе н д-ћла радиности тамо изложе. Листг данапињји показуе намг лице тога здан^н, и видити е, да велнкш проеторг заузима. У колико му е сполншнбостб красна, у толико е више примамлгива за око у улутрапвњоети ерг е богато накнћена и слино уреЈјена. Влада е Французка на тап народнми домг пуни 15 ми.пона франка потрошила. У осталомг зна се, да су ва време, докг е истнп домг отворенг стаао, лгоди са сви страиа белога свега 1 вамо путовали за чуда тамо изложени снтп се нагледали. У Иаризу е томг приликомг лепг новацг потрошенг, и Фрапцузима буде тако трошакг за „свеобшти храмг радпиости" троструко наплаћенг.

Черте \т Земувске кронике. I. ' 1. Има томе већл тридесетг и оеамг година, што е Вехабитски велики Нмамг у Земуну био. Треба знати, да су Вехабите една странка мухамеданска, крпвоверномг «дг Турака названа, но, коа е при почетку нашегг етол-ћћа у толико енажна бмла, да е саму €вету Кабу т. е. градг Меку освопла и тамо сс више година д[»жала, докле Мисирскоме паши Мехмеду, кога Сз г лтанг Махмудг на то опуномоћи, за рукомг не нође иешто сг лукавштиномг а повише снломг оружа исту странку разбити. Она се по пусгиннма АрабЈв разбегне, а н^ћзинг ведики Имамг, кога бм амачно смртв сустигла бмла, да су га поб^дителБи жива ухватили, сретно се морскпмг обалама преближи, где га една енглезка га.па ирими и у самг Лондонг довезе. Изг Лондона е исти Ииамг } г Паризг одпутовао и ту ое више одг три годиие дана бавјо. Имао е прплично блага кодг себе и тако е могао у ФранцузкоН безбрижно живити. Бнло му е одг прилике 48 година, а бмо е одг нарави мужг здрава разума и знатижелвне ћуди. Онг дакле за време свога у Паризу бавлена добро проучи не само Фраицузки езБ1кг , но и европеДскпмг наукама, нарочито у лекарству аи у богословш, многоврстно знан^ћ себп иабави. Вукла га е нпакг крвв свошИ кући и своме роду натрагг у АрабЈго, те тако онг преко Фра ,ЦЈ т зкога двора, кому се знао препоручити, до скоро изпослуе, да му Султанг Махмудг опрости и дозволи, да се мирно врати, но то е подг томг погодбомг учинш, ако се т. е. Имамг н-ћму и Алкорану опетг покори и преко тога своерј^чно писмо даде. На то се Имамг приволео, писмо нћгово буде у Цариградг послато и тамо добро примл-ћно. Онг дакле изг Париза се крене и у Земунг дође, где се е три дана бавш и затимг у Београдг прешао. У оно време бмо е заповедникг у Земуну генералг Червенка, мужг заиста безсмртне хвале достоннг за ради важни услуга, кое е онг цару и целокупноИ домовини учпн10. Бмо е човекг колико у воепимг толико и у другимг наукама посве изкусанг и тсмолбито изображенг, тако, да се е ученимг лго шма милило, слушати га и одг н г 1зга шта научити се. Кг тому е 6 бш човекозгобивг и сиротинго е лепо пазш, те свакогг 10 и месеца по више Форинти дарежелБиво пружао, безг да е оиа дознала, одг кога ту новчану помоћв