Подунавка Земун

добшза. То се е текг после н-ћгове смрти прочуло, и оида га е сиротинл искреномг благодарносћу споминлла, тужнимЂ гласомг говорећн : ахг, неродн га више маГпа. Исто е тако глеменити таи мужг оне сиромашне младиће, кои су се особипшг даромг з г ма и срдца одлнковали, креико нодпомагао, давагоћи имг новаца и нреаоручугоћи високоИ власти, коа бн онда на нгихг обзирг Ј'зела и нвне имг службе поделнла. Рецимо дакле, име тога мужа по заслуги хвалећи: Слава му, п вратимо се кг нашои преповедки. Генералг Червенка прими Имама гостолгобиво и н-ћму за чссп. позове многа отмена лнца на ручакг, коа су слушала, иако паметно и оштроумно исти Имнмг о европенскпмг стварима се разговара ? и да е занста »швекг, кон миогостручну науку имаде. Им1мг после тога на царскоГ! шаПкн, праћенг царскимг толмачемг, пређе у Београдг и ту до паше оде. ГПе два дана прошло, а паша бм већг послао био свога писара и некога хоџу на контумацку парлаторно, и ови лгоди, будући да су желили са самимг генераломг разговДрати се, буду Ч(Језг толмача кг н'ћму доведени. Сада иосланици овако стадоше говорнти: „Здраво, господине Генералу! Честити Паша лспо те поздравла и моли те, да му кажешг, каквога си му -') госта овн дана послао? 0 чему таи човекг живи? Нити иашу каву те, нити иаша ела бегенише, но, само ти изг своихг бнсага сувогг леба (цвибака) вади, тиме се понешто рани а кг тому ладну воду пје. Друго видити е, да таи човекг пуно среб|>а н злата имаде, те трговци му носе и даго талира и дуката онолико, колико хоће. Одг куда нћму сада ова моћв надг туђомг кесомг, и управг одкуда толико благо ? А треће, господине генера .13', таи ти се човекг вавекг самг собомг разговара, а сг нами башг слабо кадг по гдекого речцу прослови. Шта сада да .мислимо о нћму? Вере намг наше, видн намг се, да е таи човекг иеки живи ђаво." Генералг Червенка, пошто е Турке озбилвномг пазлг.ивошћу слушао, овако нмг одговори : „Фала честитоме паши на лепоме поздраву, свесрдно га н н поздравлнмг." „Човекг таи, за кога ме паша пита, достоннг е сваке стн. Што онг вашу (горку) кач>у непје и ваша ела слабо геннше, тому се немоите чудити. Онг долази изг столногг града Французкога Сулгана, т. е. изг Париза, где е внше година живш. Тамо се горка каФа не ше, ннти се еду пплави и онакова ела, какова ви у Београду имате, но, тамошнви кувари посве по другоке вкз 'С}' ела готове, и зато пашинг гостб, да се неби иоболео, кадг би себи стомакг са необичнимг шма препун1о, управо воду пити и сувимг се лебомг хранити мора, докг т. е. вашему обичаго опетг ненавикне." (ОваВ разлогг ви!јаше се турцима прилично темелвитг, но оштроумногг читатела неће избећи, да се е Имамг чувао пашнне трапеее изг тога узрока, шго се е можда боио, да му — отрова небуде.) „Надалћ," продужи Червенка, „немоГгте се главу ни наиманћ разбшти ради тога, што пашинг гостб много блага ииаде. Онг е родомг изг Араб1е, и то изг оне стране Арабје, коа се срећномг землвомг зове, и туда се налази доста блага. Шшу дакле камогодерг дође трговци, знагоћи да е човекг богатг, даго писма т. е. вексле, на кое новаца дићи може, колнко му драго било." „А треће," закличн генералг Червенка, ше башг чудити се, ако пашинг госгв самг собомг се разговара. Онг е у Нарнзу многе науке слушао и,силне кнвиге проуч^о, а ви то нисте. Онг дакле, неимагоћи шта сг Вама се разговарати, принужденг е самг собомг се поразговорити, да оно, што е иегда уч1о, незаборави. У осталоме мои лгоди, како то можете само и помислати, да таи учении мужг живи ђа-

во ? Иогли сте опазити, да му на врату свилена кесица виси. У тои кесици чува онг као сваки прави Мухамедаиацг 3 натно вамг писменце, где е име великога Алле и свеца Мухамеда по сто пуга написано. Судите сада, да ли се човеку, кои таково писменце при себи има, ^аво преближити можс ? Нмачно не. Не сумнните дакле о томе човеку, већг му даите ону честв и оно поштенћ, кое онг подпуно заслужуе." Турцп б!нху тимг одговоромг добро задоволвни, и два дана затимг пошлћ опетг иаша свога човека на генерала Червенку, кои овому каза: „лепо те поздравлп честити паша и хвала ти рече на мудроме одговору. Тм сп му, господине генералу, свеств умирш и немилу сумнго одг нћга одбм. Да то Богг поживиЈ" На свршетку шшгг примћчавамо, да се е Вехабитски велики Имамг сретно у свои завичав поврат1о, и да се о Вехабитскои секги у наше време и по самоИ Араб1И слабо већг говори, што доказомг служи, да су се Вехабите алкорану поклонили и нћму противна начела одбацили. —

С м г в с п ц е. (Д осетлћива крађа.) У Обштнмг новинама немачкимг читамо слћдугоћји у Трсту догођеимЛ случаК: два човека донесу орманг еднов госпои сг тнмг изавленћмг: што е господарг нћнг нвима исплат1о орманг донети; госпа заповеди имг одма орманг ставити на пожелћно собомг место, то се изврши, и носачи отиду. После тогг на 2 сата дођу опегг носачи натрагг госпои, сг извиненћмг да имг опрости, будући су се онн преварили по казиванго, што нису добро разумели, ерг орманг валнло е другоа кући однети. Госпа извиненћ нмово снесе равнодз'шно и допз т сту имг орманг однети. Али Н0С10ЦИ чимг започпу орманг носити несретно орманг имг се изг руку отисне скотрла се нузг степене доле и разлз'па се а кг томг на велико зачуђенћ госпое еданг човекг изг нћга изи1)е, и млоге ствар1Гг изг ормана поизпадаго кое е прикрпвенми чрезг она два сата покрао бмо. Госпа упознавшШ и сгварји свое сети се злу, подигне вику и тако лгоди одма стеку се, зликовце з'хвате и суду предаду. (Лекг за велику болеств.) У еднимг Французскчмг новина може се слћдугоће читати : „У Опорту падне па средг сокака една женска одг велике болести. Многи се светг скупш око несрећнице, меЈЈу коме се и еданг матрозг налазт. Како оваК опази, чега ради се ту народг сабрао, одма продресе крочг множнну, скинући свого црну свилену мараму сг врата, и покр'ш шВ главу, и одг едаредг попусте грчеви. Трговацг еданг, К0Г1 е исто тако то9 сцени присуствовао, употреблнвао е то средство и кодг едногг свои раденика, кои в такође одг те болести страдао, а то сг наивећимг з'спћхомг. Нападана боле ти кодг овога су све рсђа и слаб^н бнвала, а наГшосле е сасвпмг изчезла. Истнв трговацг обнародовао е то средство за ползу патећи лица. (С р б с к е ш к о л е.) Изг штатистичногг извћопл србски основнн школа у ПанчевачкоЈмг директорату, кое прјнтелго едноме благодарити имамо, видимо, да се у ПанчевачкоВ регименти осимг Панчева 42 срб. школе са 43 учитела налазе. Те школе посћћаваго 2339 мушке и 1880 жекске деце уредно; осимг те има шшг 833 мушк, и 675 жен. неделкни ученпка. У Панчеву има 8 србски школа са 8 учителн, 268 м., 106 ж. уреднв, и 93 само НеделБОмг школу посећавагоће деце.