Подунавка Земун

Брои 11. У Зеиуну 12. Маа 1856. Година I. Оваи .тистс. излази сваке Суботе, а цена иу в иа годину 4 Форинта, на полу годиие 2 Фвриита ср. безт. иоштариис; поштанска такса износи на 6 »есецШ 30 кр. ср. Пренумерирати с .е ио;кс у Лустрјн кодђ сваке погате ији познати наши скуннте.т иди управо кодг. изданателн у плаћенимт. писмама, а у Кнежевипи Србје у главнои кнБижари ЈЗелимира Валожића у Београду. За огласе плаћа се за редг 3 кр. ср.

Последеш Алтом шоопиг, (Продужнв4.) Зажаренпич. лицемг поклони се Алтоиановићг крпјбици , докт) е ЕвдоксЈа готово уплашена. што су о ИшоИ лгобови, пре нег 1 што е и помислила, дознали, дакжну забуну ноказивала и свого агфелску главицу тихо спустмла. КралБица заповеди, да се торжество продужи, и кадЂ се ово сђ наипрјатншмг шалолт, и наипеселппп, разпо.?ожеп1 >мђ окончало, рече гонаку Алтоиановићу: сп;!Б ово торжество опредЂлила, да бм васт. изненада обрадовала. Знаите, ваша нАжна наклоноств прсла Евдоксји Н1е ми могла сакривена остати, а ночемт. вамЂ одг грца срећу желииг, и почеаг сг.мб взмђ з 6 огђ ваши' одличнб1 заслуга, кое сте овои землБИ указали, врло обвезана, то самв сздђ м 010 мђ власги као кралБица ове земл1>, у којов в лгобовБ одђ прастарв1 времена своИ престолЂ подигла, ваше вепчанћ сђ Евдокс!омђ момђ цслоиђ двору обавнла. Но томе нека црква вашу свезу скоримЂ благослови. 5' осталомЂ ивлимђ взиђ , да су ии бродови изђ Млетака сг добрилЂ гласовииа приспели. Међу писмаиа, кое спиб добила, нма неколпко и на взсђ управлФ.нм. Н се нпдамЂ, да ће впсђ нбиовђ садржаи обрадовати," Алтомаповнћг благодпри кралБици на таквимЂ мпјостивнлђ речма са страопочптан1 >МЂ, н уклони се. Дома приспћвши на|)е вигае ппсама, кое редоиЂ отвори и прочита. Радостно дивл'ћн1; обузе га, кадг е

наГшосле неко важно писмо, кое е на нергаменту написано, и на комђ е у сребрноИ кутици затвореннб великји печатЂ Млетачке Републике свиленимЂ концемЂ крозЂ пергаментЂ прошивенимЂ сасвимЂ иа краго утврђенЂ 6 б !0, у руке узео и сл1>дугоће нрочитао: „Нетре Алтоманорићу 1 Ренублика ВасЂ поздрапли . и авла ВаиЂ, сл'1'.дугоће: „Република е у договору сђ кралБицомЂ, ћеркомЂ своЈоиЂ, заклгочила, помоћпу воиску у Кппру оставити и допустити. да се воЈЈска истога острова сђ реченоиЂ ВО0СКОМЂ с^едини. ИадЂ овомђ овако сЧдин1>номђ воИскоиђ кма'ћете главну унраву Ви." „КралБица е Ваше заслуге особито похвалила, по чему Републнка, прпзнавшоћи и уважавагоћи исте, Висђ, Петре Алтомановнћу, овимђ поставла д ^истмптелнимЂ воиводоиђ сђ уступап1 >»1ђ св5 10 онб1 прпва. почестШ и уживани, кол су сђ ш-кнпмђ закономт. утврђена." „Дал!> е Републкка, кол у тоие радости налази, што може милости раздавати, Ваиа вонводо, Петре Алтомановићу, у Вашои постоибипи Далиацји лежеће добро „Б-ћлу-реку 4 ' поклонила, и то тако, да прнходе одђ туда — они износе годиншћ тисућу и две стотине цекина — сами уживате и сђ шшма по волби разполажете." „Ово добро покланл се Вама и ВаншиЂ потомцпиа тако , да ВамЂ истбш поклонђ несме нико порећи, ни н1>га коснути се, нити га оборити, а да у велику неиилостб Републике непадне, докђ годђ узжпви сдна