Подунавка Земун

иужка глава одг Ваше крви, или, ако 6б1 мужке главе нзумрле, една женска глава." „НаИпосле, почемв е Република одг свое кћери, тамошн1з кралице разумела, да Вв1, воИводо, Петре Алтомановићу, намеравате сђ тамошнвомт. девоикоаг, Евдоксшмг Мегистидовомг, леиотомЂ и доброд-ћтелм! одличномђ , у бракг ступити, то Вамг опа — Република кг томе радо допуштен'ћ дае, упућумћи Васг тамошибоИ државпои благаиници, да на нћнг рачунг изх исте благаинице петг тисућа цекина узмете, и трошкове око ВашегЂ предстоећепв Вамг веселл по желви подмирите. ■' „Богђ ВасЂ жив10, воиводо!" Но прочитаномг овоиг писму бмо е Алтомановићг тронутг како великодунпемг Реиублико, коа е, као што му се чинило, н^ћгове мале услуге готово безгранично наградила, тако и добротомг кралвице, код га е Републики онако лепо описала и преиоручила. Што се пакг нћгове радости збогг поклонћногг му добра тиче, ту е наивише узвисило то обстоателство, што се исто добро налазило иедалеко одђ главногЂ монастира, у комђ е воивода АлтомановићЂ нре толико година као ученикЂ живш и подђ уиравомг достоиногг Архимандрита 'ГеоФана много доброга и полезнога научш. Онг се већг у духу тамо пренешена видш и пр1атни образи будућности облетали су га, нЉговомг огн4номг силомг уображеин створени. Лгобовв брзо предузима свое намере и извршуе Ш нагло и незадржано, па тако е и кодг Алтомановића 6 бјло . Наскоро затимг нроведена е воиводина и Евдоксина сватба саино и торжествено. Садг се Алгомановићу чинило, да е достигао врг земиогг блаженства. Годину дана, пуну радости и надземне усладе, провео е са евошмг лгобомг Евдокс!омг, и та.му е као едапг секундг протекла. Надг нвимг е небо безоблачне земалвске радости дражестно прострто лежало. Но срећа подг супцемг ше стална, ше иостоана. Часг изкушена куца свакоме, раше ил' позднЈе, и тада настае време горке жалости, тежкогг страданл, а за овимг лежи садг лепо проведенвпј животг као каква обсена, као каквми обчаранни светг, на кои се чезна залудг обзире, докг насг грозна садашнвостБ немилостиво тишги и стрпелБивостБ нашу на мегданг иззазива. Тако хтеде Богг. Египетг, некада земла чудеса, па и дандаиаппљш збогг свои' огромнв1 споменика предметг дивл1нш, у исто е време и земла, у коши е често неизказана не срећа постала, коа се носле до наиудал ^нш царства кг истоку, гогу и западу прострла. Одг давнашнБИ времепа постои гатан -ћ, мн'ћн1е, иа и тврдо верован'1), да е Египетг 6 бш колевка куги, оиои страшиои прилеилБивои болести, коа е гроЗЈпе него икакавг бичг човечество кинБила и затирала. Где се она пошзи, ту се народг десеткуе а цветагоћа землл, лишена обд1злавагоћи 1 руку, претвара се у страшпу пуст шо. У простомг народу постои шштг овде и онде то суев!>р1е, да куга као какво страшило у облику жене часг црно, а часг бело обучена изг Египта повремено излази и смртБ преко мора и землЂ у она царства, оне градове и она места преноси, коа су одвећг многолгодна. бдиивш отровнми задаи овогг страшила дово-

лннг е, да нБиме задануте лгоде 6бгло напрасно или лакше, каква му е кадг вола, убје. Овомг подобно страшило говораше иародг, да е у Кипру видш, премда су ман^ћ суев1>рне потвр!)ивали, да су Египетски трговци брзо разиростируће се прил^ћпчиво вештество куге у своимг денацима у Кипрг унели. Доста да се ова зараза на острову у таквоВ сили поавила, да е све ужасг обузео, и недоумеван^, забуна и смртнвш стра прекидоше свак!0 саобраштаи, а свакји, когг су шштг ноге држале, тумарао е тамо и овамо, и бежао, да само свои животђ спасе, оставлагоћи кућу и кућиште и иманЂ. Међу тимг несрећа страшно брзо корача и стижв свого жртву оштримг дубоко забадагоћимг се ноктима, па ако ће иста жртва брзиномг мун^ћ незнамг куда бежати. Страшна зараза беснила е немилостиво у палати као у колеби; 6 б 10 онг благородникг или простакг, богатг или сирома, — желвна гладна куга шв никогг ноштедила, и у некимг местама нестаде наипосле доволбно радепика, кои бм мртваце саранБИвали. Евдоксја, наИлепш10[ цветг на острову Кипру, светлила е у томг времену обште невол-ћ свошмг благосћу и милосрђемг, приносећи подђ кровт, сиротин!) ут-ћху И ПОМОћБ, докђ ГОДЂ Су 100 силе допуштале. Но садв и нго задану задаи кужне грозннце, п пре него што се данЂ кђ заоду клонш, бБтла е већг ан1)елска душа изг свога тела одлетела, и заоставши стоали су око мртвогг тела, биоћи се у прси и ужа- 1 сомг и тугомг савладани. Неизречено горк!Д губитакг наИвшне е потресао ' супруга, тако да е у дублвини душе пораженг, скртшенг и немг 'одш, докг му наипосле. тћлесна снага неклону, те га болестБ у носгелго свали. Неколико не- I дела борјо се у н-ћму животг са смрћу, дочђ нагпто- I сле силомг СвевишиЂга мало по мало неоздрави. Одг I тога времена, свого тугу у прсима крноћи, проводш^ усамлћнми неугћшнБШ животб. У Кипру садг попусти зараза: куга, сг богатимг плћпом задволБиа, уклони се сг острова, и народв опетЂ говораше, да е вид10 и чуо, како е страшшо, радосно подскакугоћи и узклицавагоћи преко мора оти- 1 шло, те да се или у свого постоибину, у Егппетг врптиЈ или где на другои страни нову жегву иразднуеАлтомановићу постаде Кипрг гробомБ н-ћговм радост1И, Задржаван-ћ у опои землви, кого е такво тежко изкушеић посћтило, комђ е опђ , као што му се чи-ј нило, само тога ради избегао, да 6 б 1 се свое брзоЈ прецветане среће тужно опоминао, ше већЂ могло за? н])га никакве дражести имати. Зоогђ тога е молш Републику, да га одђ дужпости вр 'овногг воиводе разреши, и допусти му у Млетке вратити се. Република му изпуни молбу и допусти му шшга одпуста за годину дана, кои е оиђ на веће путова|Л по Европи употребш, угушугоћи тимђ начипомЂ иал по мало свого жалостБ и обраћагоћи се све више I више озбилБнои садашпости. Алтомановићу, наново подкрепл^ћномг храброси и дћлателномг силомг, наново предстоало е скоро м боино пол'ћ ићи. Прилика се кђ томе поавила, кадЈ су неки далматински каравани у суседнои Босни оп.шЈ кани, и кадЂ се тамошнБШ паша АхметЂ СоколовиИ против10 , поданицнма Републике отето вратити. Тужј