Подунавка Земун

вз

ба, кого су Млетке о томе Порти у Цариграду поднеле, остаде неуважена, те тако Република заклгочи, сама себи дати удовлетворенл. Воивода Алтомановићг доби дакле заповестБ, да са десетв тисућа воиника у Босну упадне и тамо сву воену силу развје. Премда е ово предузиман& у великои таИиости и предосторожности бнло, то е опетг Ахметг Соколовићг преко свои' увода о томе рано дознао и збогг тога ме!)е свога пашалука лко уТврдто. Алтомановићг е дакле вашао непр!нтела већг оружана и спремна, и н^ћму е садг бвоо више него д1>ло чести, започетвш ратг с^авно окончати и иредузету намеру извршити, па ма га шта стало. Више недела траала е жестока и крвава борба сг непр1ател :ћмг иза грма стене, и изг шуме стреллгоћимг, докг е оваи мало по мало изг свое заседе потиснјтг и дубл^ћ у унутрашнБОСТБ земл1> стеранг 6бјо. Ту наскоро дође до битке на отвореномг полго, где е талентг воиводе Алтомановића надг двоиномг ачимг непр^ател-ћиг наипосле набсн&шго поб^ду одржао. Ахметг Соколовићг мол10 е садг за мирг и вратш е сву 1шчку, отету некадг далматинскимг трговцима. Поб^ћда ова, кон е славу Алтомановићеву толико узвисила умало га ше живота лишила. НешИ Турчинг, докг е 10штг битка тралла, тако е добро воИводу на око узео, да га е зрно изг пушке у прси ударило. По срећи удари зрно у нешв предметг на прсима воиводе внсећЈВ, те тако одг н1>га одскочи и одлети, доста дко сдеравши кожу на ребрииа. ТаИ предметг, кои е сиртоносно зрно тако напрасно одвратт, баше — поменикг или новацг, кои е Алтомановићг као светми спеменг одг свои родители, непрестано о врату носЈо, комг е садг на спасенјго свога живота благодар(0, као некадг у детинству на знаменитомг одкровенго. ВоЛвода, у жестокои борби нје толико мотрјо на задобивену рану. Истоиг после одсуђене поб1>де, пошто н непр1ателБ савршепо поб1енг био, прим+то е по све то лчомг поставшои бол^зтиди на левои страни ребара, да му е помоћв и нега нуждна. Брзо дакле •положи сг Ахметомг Соколовићемг уеловја мира, и оде у своВшаторг, прим^тноразслаблЉнг и грозничавг. Онасностг, у којоп се налазјо, садг му истомг упадне у очи, кадг е помепикг на прсима смотрјо, кои е одг зрна лко угнутг био. Да га е зрпо само за едапг палацг дал4 одг поменика на прсима ударило, 3|)но бв! крозг срдце гонака прошто и свећу н1>гова Јп вота угасило. Обузетг »'ћжномг благодарности према благомг Бож1емг промислу, кои га е таквимг чудноватпмг начиномг спасао, еносш е трпе.њиво болове одг свое ране, надагоћи се скоромЂ изцелешо. Тога ради даде се на носилама дал!> однети, путугоћи свак1и данг иомало, те тако до\)е у вокШ стенама обкружеиБШ пред!злг, у комг угледа гостопримлвивиб кровг некогг моиастира. При угледу овогг монастира роде се у п1>;иу чувствована и овемене, изражавагоће пола туге, а пола радости, и што е дуже н1>говг изпкттуЈоћЈи иогледг свудг уоколо на предметима почивао, г ј о се све више унутрашн1> побуђенимг, све вмшо троиутимг осећао. Ахг, таи монастирг, кои е предг нБИмг лежао, бдше онаи истбш , у кои е пре толико година као сиромашио, блудеће, постоибиие неимагоће цигаиче дошао бмо, а у кои е садг као поб^доноснми вобвода улазЈо.

Иноци, о долазку госта одг н1>говб1 дгод1В извештени, примили су га као милогг пр!лтела и брата. Добродошлнца е бнла трогавагоћа. Стари познати иноци шштг су живили у монастиру, као весели и окретни старци. Отацг Герасимг, готово у деведесетоИ годинн свога живота , 6 бјо е , благословомг Божшмг, шштг ирилично здравогг и живостногг тела, имао е шштг здраве очи, и добро памтен&, те тако е дужности Настонтела у монастиру сг ономг истомг ревности, сг ономг истомг благости и добротомг одправлао, као пекадг у млађимг годинама. Отацг ТеОФИлактг, отацг Леотче и остали монастиру принадлежећи, тако су исто здрави и крепки бвии, и на НБИовимг речма , движешама и на нвиовомг лицу могло се приметити, да ту право хриспанско саглас1в влада, и да е свакомг одг овб1 лгобави достошш стараца теретг земалвскогг бБ1ћа олакшанг. И тако е безбрижнБШ животг, кои е у овомг монастиру садг као и пре тихо и увекг иеузмућеиг протицао, нсибј И доказг о врломг дћиству душевногг снокоиства међу лгодма. Међусобни поздрави и саобштена сврше се, Алтомановићг е 6 бјо затимг духовно весео, премда т :ћлесна бола нје попустила, и премда е постелго чувати морао, што га е наиово жестока грозница спопала. Лекг и мелемг, кои му е вр'овнБШ лекарг у воМсци прописивао, остадоше безг усп^ћха, и садг се чинило, као да е болестБ много ача и опасша, иего што е лекарг у почетку мислш. Садг му приступи отацг ТеоФилактг, кои 6 некада свогг учеиика лгобовиомг брижлвивости иеговао, и рече му : „Воиводо, мени се чини, да вешгина твогг лекара одг твое грознице непомаже. Знаи дакле, да се у нашои околини , одма до моиастирске градине налази редкШ, али врстнБ10 и иоштениб старацг у едноИ колеби, кого е себи ту пре толико година саградш, кои е особито срећанг у виданго одг грознице, одг сломивенБ! костш, одг рана, убоа и свакоаки поврвфепа. Онг е многимг лгодма у околини помогао, на ако иначе немашг никаквкг ^предразсуда према онимг лгодма, кои безг лекарске науке по собственомг дару н изкуству лече, то мислимг неће с' горега 6 б 1 ти, да тогг призовемо и одг нбга помоћн иоиштемо. /1 се иадамг, да ће онг болестБ скрозг пронићи и ибо Ј ј правогг лека наћи. „Ако тб 1 мислишг, отче Теофилакте," одговори воивода, „да ће ми таи старацЂ иомоћи, то нека буде, даи га звати. Л сл'ћдуемг твоме савету, као што видишг, та макарг се и моме лекару замерш." „Што се те замерке тиче," рекне на то ТеоФилактг, ,.то му се можешг снокоиио поверити ; ерг ако старцу лечен'ћ за рукомг изпадпе, то ће се таквимг уенћхомг твоИ лекарг амачио узпокоити и прилике добити свое лекарско знан1> сг иовимг лекомг обогатити, предпоставлагоћи, да старацг. неће свое лечен-ћ крити." После едногг сата до!)е старацг ТеоФилактг, праћенг погуренимг и полако ступагоћимг старцемг, у собу рекавши : „Воиводо, ово е нашг лекарг." СтарацЂ, когг су очи подг великииг ако спуштенимг обрвама сакривене бБ1ле, сматраше болестника дуго и пазлБиво, поздрави га затимг у неколико ре~