Подунавка Земун

чШ и заиоли, да му приповеди све, што се н'ћговогг боловапн тпче. Во&вода, на когх е гласт. у речма овога старца чудно под1)!1сгво1:ао, кое у овомт> тренутку н!е умео себи разаснити, приповеди му садв, како некомг новцу, кои на прсима носи, има благодарити, што е непрјателћско зрно одт> н1>га одскочило, и по ребрима га доватило, те е тако у животу остао. СтарацЂ га е ст. особитомг. пазлвивосћу слушао, и кад -б е затнмт. прстима рану на болестниковомг тело опипао, а гомг приликомв и новацв уочјо, сматрао е овагј за еданг тренутакг сб наивећимг лгооопбггствомђ. Наеданпутг га спопаде ако дрктанћ, очи му се наводне, и сб дркћућим -б од -б радости гласомБ викне чудноватии, непознатни старацБ : „Боже, Боже, тако 6, као што самБ слу гш. кадг самБ га вид'10, и наскоро му за тимб говорг чуо. 6 стб , ти сн, моИ сладиш, моИ одб толико годипа изгублћнмИ смне, когб самБ до даиаст. непрестано тражјо, у надежди, да ћу те иаћн. 0 сладшИ моИ, добрни моВ Наоде, зарБ непознаешг више старогБ циганина, твогб некадашнћгЂ поочима?" „Насман -б, ИасмапБ!" узкликне на то воИвода аснимб гласомБ. „И ти сн 10шгБ живб , тв1, кога самБ давно међу мртви 1 счисллвао ? Тб^лиси , мои ноочиме, иои избавителго, мо'1 ранителго у детинству моме? Хвала Господу на небеси на овои извапредноВ радости, на овомб нашем б сасганку! 0 добра, стара душо, како ме крепи и блажи, што те опет 'б жива видимг, што могу целомБ свету казати, да си ми ранителБ 6 б 10 , да ти мон благодарностБ родителБска права уступа, и да самБ л твоп посинакг. Пасмане ! одсадг ћете са.^о смргБ одђ мене одгргнути. ЗнаИ, да твои сБнгћ има доста средсгва, те да ти, свомг поочиму, дане спокоИне радостии животб , свободаггћ одг сваке бриге и неволћ, приуготови. (зли, Пасмане, да те мое речи веселе?" „6 стб , естћ, сб1н6 моП, л одговорн ецагоћи старћ18 циганинћ, кои е рукавомћ свое дуге набране алћине сузе утирао. Пошто е сила првогЂ упечатленн, кое е морала та полва ироизвестн, мало попустила, настави Насманг : „Касше ћешг мп, свше, прииоведити твоИ живогђ, као што ћу и а теби изнричаги, шта ми се одђ вреиена нашегЂ последнћгЂ разстанка догодпло. Сад г б мн пакЂ доиусти, да сву пазлвивостБ на твого болестБ обратимЂ. Твое е стан!>, као што ми се чини, мало опасио, што е у почетку теби паменћио нспрЈателБско зрно на некимЂ местима едно н друго ребро новредило. Зато се на краго оба последна ребра 0Т0К'Б П0ЛВ1О, кои почшгћ у залаленћ прелазити, па одтуда и твоа грозница. По немои се збогг тога толико бринути. Разлађугоће пиће, разтера'ће ти грозницу, а благш мелемг, кои ћу ти одма донети, отокђ ће ти уманБити, разтерати, извући, и ако будешћ у миру лежао, кое ћешћ, као што се надамЂ, чинити, то ћешЂ за грипутг двадесетг и четирн сата 6 бгги изванг сваке онасности." Отацг ТеоФилактг обш е сведокг ове поаве. Кадг е и1шг смисао савршено сватјо, прштно упренашћенг узвикнуо е: „0, Божчи су путови тамни, неизиБпапн, а.Г то е известно, да Богб страданћмБ и изкушен1змг увекг води лгоде само кг срећи ленше будућности."

Затимг изиђе изг собе и одтрчи, да осталоб манастирскои братп1 редкјВ случаи саобшти. Пасманг е садг учшио, као што е казао, и средства, коа е сг пола и изнутра на болестнику употреблавао, тако су благотворно д4иствовала, да се воивода после неколико дана сг постел1) предигао и помало се проодати могао. Вр 1 овнБШ лекарг, убеђенг вештиномг циганина, 6 бш е толико учтивг, да е истоме, кои е толико вештине у лечешо показао, руку пружш, и редко знанћ, вештину и срећу у леченго честитао. „Господипе," рече Пасманг овоме лекару, „ово, што садг упражнавамг, научш самБ пре толико година одг некогг врстногг лекара, кои ме е учш. Ако имашг вол г !>, то ћу ти радо показатн сва она средства, коима самБ мое болестнике срећно леч1о, п збогг кои самБ одг излеченм увекг добро награђенг бмо; ерг а самв већг сг едномг ногомг у гробу, и тако не бгл желш, да мое заан1), кое е тако снасоносно увекг 6 бјло , саипомг у гробг оде. л Л карг прими благодарно ову понуду, и самг воивода сматрао е то као велику користв за воиску, што Пасманг н!е ништа одг лекара сакрити, већг му е све таине одкрити желјо, што е Пасмапг сг некористолгобивомг ревности и учшпо. Пошто е воДвода Алтомановићг савршено оздраВ10 имаде доста времена, свомг поочиму приповедити све оно, што му се одг тога доба догодило. ПасмаиБ е цоломђ душомг сваку н1згову речв слушао, а за тимг му рекне: „Сине мои, како те волимг, како се поносимг, што си као иоследнБш Алтомановићћ, тако срећннн, гако поб -ћдоноснмв воВвода постао, и што савносћу твоп' дћла добрмп, храбрБт, госголгобивмО народг, коме принадлежишЂ тако нроелавлашг ! Чуи тадг мого новесгБ одг оногг дана, одг како с» ннсмо виднли. (Заклгачен-ђ слћдуе.).

Тереза. Изт. Коуие Је^ Јеих тииЈе«. (Продужен^.) — Колико самБ васг путш виђала а ире састанкгг, казала е она Жерару. Уготру оногб дама кадч, самћ вамг се поклонила, вндмла самБ васг у сну, и зато се 11и нанман1> нисамв зачудила нашемг састанку. Оиа е желила да ши Жерарг преноведа штогодг, о своме нутовашо, и благодарећи иаставлен1го, кое му е госпоа Лгобиерг дала, онг се срећно пзбавш изг забуне ; но башг кадг е тео довршити преповедку, Тереза му прекине речв. —- А зашто непреповедате штогодг о Повомг Орлеану ? зарг вм нисте 6 б 1 ЛИ у нћму ? Жерарг се сбунјо. — Дакако, одговори напоследку, бмо самБ. Затимг е слћдовало ћутанћ за еданг иинутг, докг е међутнмг преповедачг паметаиг одговорг смишлао. — Разумемг! повикала в дввоПка, вм сте онуда текг пропутовали, а после сте отишлн ; Богг зна на кого страну.