Подунавка Земун

дћлу, сг бледимг лицемг сг намрштенимг изгледомг; анџарг се сипие у руци нћговои. „Нсвернидо !" рекне онг Елвнри : „тм си се заклела довека бмти мол, иа си заборавмла клетву! Л самв се заклео лгобити те до гроба: умиремг .... и лгобимг те!" . . . . крвв пишну изг срца н г 1>гова; онг већг бвшше с'гор1о анџарг у груди свое и пао мртавг па иатосг црквенми. Елвира, као громомг иоражена у страу и изванг себе викне: „Ллонзо! Алопзо!" и обумре. — Сви наоколо стааху као окамен-ћни. Изнепадна ова поава обезуме све присутствугоће страомг. Оваи бледми незнанацг, оваи грознии самоубцјца бмо е Алонзо. Лађа, на ко!оИ е онг иутовао пзг Машрке истина се потопила, но н!>га Алжирци избаве изг таласа да га окуго у тежке сипџире робства. Крозг годину дана оиг некако утече и полети кг предмету лгобави свое — чуе о преудаи ЕлвирпноИ и науми казнити е . . . свошмг смрћу. Л изнесемг Елвнру изг цркве. Она дође кг себи — но пламенг лгобави бв!аше се већг за нав&кг угас1о у очима и срцу нЂномг. „Небо е страшно казнило клетвопрестушшцу" рекне Елвира мени : „а самв уб!Ица Алонзовг! Ш>гова крвв оће да ме сагоре! бјзжи и клонисе одг мене несрећнице. Земла се већг разпукла ме!ју нама и тв1 ћешг бадава пружатп кг меии твое руке ! Безна ће насг на в1>ки раздвонти. Тв! можешг само еднимг погледима твоима 10шг већма тровати неирсболну рану срца мога. Бежи одг мене. Н самв несрећна!" • Мон туга, мое очанванћ ни су могли ни наилан1> е тронути. — Елвира сарани несрећногг Алонза на оиомг истомг мћсту, гди е пре мниму смртв нћгову оплакивала а потомв се затвори у еданг одг наистрожји женски манастира. Ио: она нехтеде ни опростиги се самномг! . . . недозволи ми да е последивш путг загрлвимг са свомг ватромг лгобави и да видимг у очима нјзнимг барг и наиманћ сажален1> о судбини м010в ! Л бвш изванг себе, — тражи' у себи оио чувствително срце, но оно као студенвш каменг лежаше у грудма моима, желл", суза 1 , но и нби небвшше — мртва, страовита самоћа мене окружаваше. Предг моимг очима дапг и ноћв небвшше ништа друго него в1зчнбш мракг. Задуго нисамв а имао ни

сана ни одмора; скитао самв и тумарао ио оиимг местима, гди самв бвшао заедно — сг немилостивомг и несрећномг; желјо самв иаћи трагове, остатке, части мое Елвире, но дебелв1М ладг и густа тама свуда су ме сретали! Понекадг самв се нриближавао кг усамл-ћноИ каменои огради оногг манастира , у кои се неумолпиа Елвира затворила бвиа: страовите куле узвишавгио се ту до облака, гвоздене браве црне ее на вратима, ту в г }>чна типшна царстоваше, и као некш подмулв !и гласч. рекие ми: „више нема за тебе Елвире!" Маипосле а се удалимг одг Сјсрре-Морепе, ■ оставимг Андалуз1го, Шпашго и Европу, прегледамг жалостне остатке древне Палмире негда славне и великол!>пне, — и ту ослонивши се на развалине, сматрао самв а на дубоку и краснор1>чиву тишину, коа царствуе у овомг запуштенго, н кого само едни громовн прекидаго. Ту, у наруч'ио мелапхолЈе, срце е мое омекшало — ту е суза моа ороеила суву трулеасв ту самв а помишлагоћи о животу и смрти иарода, живо почувствовао ништоћу свега иодг небомг и рекао самомг себи: „Шга е животг човеческш ? Шта е наше бв^ће? За едно тренуће ока све изчезне! Осмешка среће и сузе иесреће покриће се едномг прегршкомг земл1з! л — Ове мисли, на некш чудиоватг начинг поуспокое мого душу. Л се вратимг у Европу и будемг неко врсме игра злобе онв1 лгод'Ш, кое самв некада лгобш; захтемт. и опетг видити Оерру-Морену, н дознамг, да се Елвира већг преселила на истину ; прол^емг сузе на икномг гробу и иотомг јД утремг за довека. ЛаднвШ свете! а самв тебе оставт! — вв1 луда створенн, што се лгодма именуете! а самв н васг оставш! СвирЈшствуите у вашемг беснилу, мучите и убЈаИте еданг другога! Срце е мое за васг мртво, н судба ваша мене ни наиман1> необезпокоава. Сада живимг у предћлу тужногг с1>вера, гди су очи мое нрввш путг свеглоств сунца угледале; гди ме величествена природа изг н1>дара нечувственостн иримила у своа наручја — жпвимг у самоћи и слушамг и сматрамг на буру. Тиха ноћи — в&чпвШ мпру— света тишино! кг вама, кг вама иростнремг а моа наручГа! I Мид. Т). Мили^свић'!..

ФортепЈапо лродал. ФортепЈани са особнто лепммг и аснвшг звукомг, кои се збогг свое изредности, дутогг траана и сталности у гласу нарочито отликуго, непрестано су на продаи, и изсвирани Фортешаии прима«осе у промеиу кодг Алоиза Лми, органисте у Земуну.

Облвледје на книп: „Девовчица како гроба да се изобрази. Преводг сг н'ћмецкогг, Кнћига ова корисгна за сво матере. кћери, домаћице и пр. износиће до 18 табака, и коштоваће 30 кр. да к> сваши лакше набави. Иозивавд се браћа СрбЛБИ, да ову „Д ћвоИчицу" удостое свое лгобови Пренумерацја трае до поатћдиЉгв Ма1а. Имена Г. Г. Пренумеранта нека се попшо ила на издавателн Подунавке, или мени у Дубровншп> (Кадива.) У Добровнику, 10. Авр. 1856. Гсоргја Николаевићг, Протопресвитерг,"

ОдтоворпшВ издавахели !. К. Солронг.

Исштнло кицјгопсчатнкоиг 1. к. Сопрома