Подунавка Земун

и жалости сталше узг Алонзовг споменикг ослонивши се на н^ћга нребеломЂ рукомг сво1омг. Зраци готрен г Ј )Гг суица иозлаћиваху бћлми мермерг и узвишаваху умилителне красоте нћжне Елвире; н1зна плавушаста коврџаста коса, распростравши се по плећима, падаше доле на нрнми мермерг. Елвира е лгобила младои. Ллонза: Алонза е лго610 Елвиру, и крозт. кратко време надао се 6б1ти супругг н 4 зинђ ; но лађа, на коши е онђ плов!0 изђ Машрке (гди е отацЂ н1зговђ јкивјо ), погопи се у море. СтрашнмВ оваи гласЂ порази Елвиру. Жпвотђ нНнђ бвшше у опасности Наипосле очааваић н-ћно претвори се у тиху тугу, мрачностБ и жалоств. Она подигне мермерииИ споменикЂ лгобимцу душе свое, и свакШ данЂ орошаваше га топлимђ сузама 04110 свои. Сузама н1>нимг н самБ и мое сузе придао. Оџа виде у моимђ очима изображен1"> свое туге, у чувствама срца мога познаде она собствена своа чувства и зато ие назва другомг своимг. Другомг! . .. како сладостно бвшше ово име у устима лгобезне! — Тада самћ а ирввш иутг руку нћну полгоб10. Еливера е мени нриповедала о свомг незаборавленомг Алонзу; описивала ми е доброту и врлину душе Јгћгове; онисивала ми е свого лгобовв, своа умилена и свое блаженство; затимг очалван1>, тугу, жалоств и наипосле — ут"ћху, кого срце и1зно налази у миломг друштву. У оваи ма 1 погледг се Елвиринг блистао светл1е ; ружице на лицу п^номг оживлавале су и нламтиле : и ватрена рука н1>на стезала е мого руку. Ахг! У груди М010И свирЂпствоваше нламенг дгобави; срце се мое растаиаше одг свои чувствованл, крвћ киплише — а а самв морао таити мого страств. Л самв е та1о, и таЈо залуго. бзикг мои нЈе се усуд1о изрећи оно, што е душа мсш у себи подранвивала, ербо се Елвира заклела, нелгобити никога осимђ Алонза; заклела се више не лгобити. Страшна иетва! Она е затворала уста моа. Мв1 се нисмо едио одђ другогЂ одваали; заедно !ио- се шетали но зеленимЂ бреговима величеетвеногг Гвадалквивира: заедно смо седили надг жуборећпмг таласима н^ћговимг, иоредг тужногг споменика Алонзова у тшшпш и ћутапго; само су се срца наша разговарала Елвира, кадг бм годг у мене иогледала, свагда бвг, потомг, оборила очи у землго или бм погледала у небо. Два уздисаа излетаху изг груди наши, с'единивши се, мешалп су се они са зеФиромг и изчезавали у простору воздуха. Жарг мои 1 дружевни' загрл-ћна' производјо е понекадг некЈИ страа у н1зжнои Елвпринои груди — брзв1и пламенг разливао се по дицу Ј^номг — а са,чљ осећао жестоко бјенћ пулса нћногг —- прим'ћчавао самв да се она желила успокоити, желила утишати узбун1>ну крвв, хтела говорити . . . но речи су ши га устнама умирале. — Л сазљ трп10 муку и уживао сладостБ. Више пута насг е мракг ватао у далекоИ усамл1зности. Кадг или аснни одзивг повтораваше шумг водопада, кои се разлежаше крозЂ брда и гудуре Сиерре-Морене *). — Силпи ветрови потресаху воздухЂ ; или итра мугш разсецаше небо, или тихш бледни месецг густимЂ облацима на сусретг трчаше. — Едви-

*) Црна Гора.

ри су се милиле страоте природе: опе су узвишавале, умилавале и раниле нћну душу. И самБ бмо сђ нвоме ! . . . и радовао самБ се густини ноћнога мрака, кои е неотично наша срца едпо другоме приближавао, и кои е крш Елвиру одђ целе природе, а тиме самв а живл1>, тиме неодвоен1 е наслађивао се нЂиимђ присутствомЂ. Ахђ ! Са срцемг се сражавати дуже и постоаше могућна е стварв; али, ко ће нЂга поб1>дити ? Бурнми ударг разлгоћеими вода сваку преграду р} г ши, и камене се горе распадаго одђ силне ватрене матер!е, коа се у н1здрима НБинимг заклгочена наоди. Сила чувства мои' све претегие, и тако дуго кривепа страстБ напоследку се изл^е у н1зжномг признанго. Н самБ клечао, и очи мое рониле су потоке суза. Елвира е часг бледила — часг ее опетг руменила као маИска ружа. Знаци страха, суми1з, жалости, туге и нЂжве мрачности мегшли су се на лицу н1зномг!... Она му пружи руку сг умилнимг погледомг. „Тиране I" рекне Елвира — но сладкји гласг н1знг умекша местину овогг прекора — „Тиране!" тм ниси задоволанг кроткимг чувствама дружбе; тб ! меие принуђавашг да нарушимг зав1зтг свештенмИ и торжественми! . . . Нека — сг иеба громг порази клетвопреступницу! . ... Н тебе лгобимг!" .... И ватрени мои полгобци запечате садг уста н1зна. Боже моВ! . . . ОваИ минутг бмо е наисрећнш минутг у момг животу! Елвира приђе кг Алонзовомг спомеиику, клекне предг нБимг и грлећи белмИ мермерг рекне срцепарагоћимг гласомг: „С1знко лгобезиога Алонза ! оћешг ли онростити тв010и Елвири? . . . Н самБ се заклела да тебе вечно лгобимг, и вечио ћу те и лгобити; ликг твои иребмваће у срцу моме; свак^и 60Ж1В данг а ћу цвећемг китити споиеникг тво0; сузе ће се мое свагда мешати са готренвомг и вечернвомг росомг на ладномг овоме мермеру! — Но а самБ се шшг заклела нелгобити никога, до тебе .... и лго . . . бимг! Но ! л самБ се поуздала у срце мое и текг доцне увидила самБ опасностБ. Опо туговаше — баше само у пространомг свету - - тражаше ут1зхе — дружба му се ави у веицу невиности и доброд ^телБИ .... Ахг! .... мила сенко! оћешг ли опростити твоши Елвири? — " ЛгобовБ мон бнше краснор1зчива: н умирпмг и успокоимг милу лепотицу и сви облаци изчезну изг анђелски очјго н1знм. Елвира опред1зли дапг за нагае вечно саединеггћ и преда се н1зжнимг чувствама своима и сладостномг оп1енго, а а самв се небомг наслађивао! — Но надг главомг нашомг громг се спремаше . .. руке ми дркће кадг помислимг! Све се радоваше у замку Елвириномг, све се спремаше за брачно торжество. Рођаци н!зни мене су лгобили — АндалузЈл имађаше бмти мое друго отечество. ВећЂ ружице и лбилнни пуштаху свои мирисг на олтару, и већЂ л приступи кђ истоме сђ прелепомђ ЕлвиромЂ, сђ умилен1змЂ у души и са сладкимЂ потресомЂ у срцу; већЂ се и свештеникЂ спремаше да утврди нашЂ согозђ своимб благословомг, кадг наеданпугг указа се непознатми човекг, у црномг о-