Подунавка Земун

рили су обично шапутагоћи да го неби разбудили, и кадЂ се Жерарг уда.по, Тереза е лгобила ватрено свого тетку у образе, одђ кои се полгобаца она увекЂ разбудила, а девонка помагагоћи Јои да устане са столице, говорила е смешећи се: — Време е већв да спавамо, лгобезна тетко; већг има четвртг сата како е РудолФг отишо. 6дногт> готра башг кадг е Жерарк доручковао, утрчао е у нћгову собу адвокатг. — Побћда! вико е адвокатг бацивши шеширг: р г ћшено е! . . Сђ концемг текуће недел!) бићете намирени. — А, вм мислите ? одговори упрепашћенг ЖерарЂ. То га е извћст1е већма огорчило, но што га е обрадовало. Ако насл "ћдство добје, подђ каквимЂ ће се изговоромг задржавати у Д*? Морао бн се натрагЂ вратити, а истину говорећи, насл"ћдство се мало тицало Жерара. Онђ е молш адвоката, да се за ту стварв тако заузме, како бм сво насл^ћдство у еданв путЂ добјо, говорећн, да нема волго но друпВ иутЂ долазнги у — М тако, додао е на свршетку таи младћ1и човекЂ, ако вамЂ е нужно и више времена, то нечоите итати; а ћу драговолћио пречекати. У вече, доста жалостанг, ношо е у башту, и 10штг ше преко прага првкорач '10 6 б 10, а Тереза га е већг за руку зграбнла, и повикала: В б 1 одлазите ! — Ко вамг е то казо ? брзо е запито Жерарг. — Бико, но н сама знамг. После тш реч1и нокрила е лице рукама, што е обнчно чинила у великонг душевномг узбуђенго. — Мени е то некакавг гласг у сну казо, прошле ноћи, продужи она: а после а самв то и сама иредчувствовала, како еа»њ васг првогг дана по другји нутг видила. Кажите ми дал' има кога, кои иеодлази? И, после некогг размишллин додала е: — У почетку — првш РудолФг, за нбимђ другш . . . сви одлазу, текг а една остаемг! . . . Како су ми већг додјала та одлазена! Каква ме тама по нБИномг одлазку окружава. Неколико суза заблистали су се у очима Терезинимг, но она необраћагоћи ка то внимаше, гледала е замишлћно у далБину. Ветарг е тихо шапутао међу лишћемг. Она е подигла главу и жалосно се насмеала. — И ветарг плаче, прошапће она. Садг е она оставила Жерара, и неколико пута е прошла брзимг корацвша но стази горе и доле. На лицу 10и се видила велика жалоств; Жерарг е тео кг нбои приступити, но н!е смео, тео е угћшити, а међутимг ше имао волго да ла.ке. И тако е ћутао, боећи се, да 6 б 1 каква несмотрена речБ шштг већма раздражила н1ша узбунћна чувства. После неколико минута, Тереза се вратила и рекла му: — Будући да одлазите, то оћу да вамг дамг мо0 портретг, кои су пре две године сг мене скинули, у оно време, кадг самв а 1оштг памтила. То е мала медалБица, и говорпду да е врло добро потрвФлћна. Обећаите се, да се никадг нећете сг нБОме растати. — Даемг вамЂ речв, одговори ЖерарЂ. — Чувапте се! Ако га изгубите или коме поклонпте, а ћу то осетити и таки умрети.

Но звуку гласа и светлећимг очима, морао бм човекЂ мислити, да е Тереза у грозницБ!. Жерарг е узме за руку: ова е сасвимг врела била. — Зашто сте тако узбуђеии ? запита е онг, трудећи се да се насмее. Дал' вб 1 веруете, да животг вашг стои у свези сг тимг портретомг ? — 0, одговорп Тереза, има ствари, кое ВБ1 неразумете. И самв имала врло ленг иотретг Рудолфовђ ; свако самв се готро поздравлала сг нвнме, као да е онг самг ту 6бш, и мене чуо и впдш. Сдногб готра нашла самв таи портретг на землки, коегг се рамг случаино запал^о, и портретг е до половине изгиро. Срце ми се цепало одг жалости, и мене е наиала нека несрећна слутна. Одг тогг су ми времена престали говорити о РудолФу, и а самв добила главоболго, кол ме нпкако неоставла. Вм сте дошли а а се јоштг нисамк излечила. Садг е Тереза оставила Жерара, отрчала у собу, и за часг се одтудг вратила сг портрегомг на плаветникастои пантлБики. — Ево иортретг, рекла е она, узмите га; а немамг вбшш таи веселвш изгледЂ, но срце се иое ше нроменуло. — Она обеси медалш Жерару око врата, кои се едва уздржао одг с.уза, и кои е пошо сг девонкомг у собу, у кокш е госпон Лгобнерг читагоћн седила на столицм сг наслонима. Осимг мало бледоће н!е ннкаквогг трага вБние 0Б1Л0 на Терези одг раздражености и узбуђена, у коме се мало пре тога налазила. Она е села за Фортешано и засвирала е и певала пспрво тихо, а после тако ватрено „растанакг" одг Шуберта, и сг такниг изразомг чувства, да е Жерарг мисл1о, да то првм& путг у животу слуша. И сама тетка н-ћна, удивл1;на томг несмомг, испустида е кнБПгу, и шапнула Жерару на уво : — Л мислимг да шв се расудакг повраћа. — А а, одговори Жерарг, а мислпмг да се сг душомг растае. Тешко бн могли погодити, шта бм чишо Жерарг, да ше предг тимг догађаемЂ добш нисмо одђ свогб друга изг Париза, коме е онг таки ио долазку своае у Д* писо. Другг га е извештавао, да сгварБ, одг кое цело нћгово иман'ћ завпси, зло стои. и да онг ако се ше радг имапа лпшити, безг одлагана у Паризг дође. То е известје брзо прекратило нерешителностБ Жерарову, као што велшпи теретг на еданг ма прсвлачи вагу на едну страну. Упроппшћетћ кое му е грозило, удалавало е одђ п - ћга сиа ;у мнсао -— иреднолагагоћа, да му е така мисао долазила у главу — да заиште руку тако богате насл - ћдпце, као што е бБ1ла та особита девонка. А елк и мого оиг на зло употребити болестно срце, и женити се нодт> имеиомЂ РудолФа ? Жерар в е дакле ношо у башту сђ намеромЂ, да каже Терези о своме одлазку. (Свршетакг с.ткдуе,)

Перра-Мореиа. (НреводЂ сђ рускогг изђ Карамзина.) У цветагоћои Андалуз1И — тамо, гди шуште горде палме, гди задишу мирисомг миртове шумице, гди величественБШ Гвадалквнвирг полако вала таласе евое, гди се узвишава рузманиромг ув^ћпчана С1ерра-Морепа — тамо самБ видш а ленотицу, коа у тугђ