Подунавка Земун

126

ближе и преда му писмо. Депутирацг погледи у писмо, затимг у просителвку, промумла нешто, но пошто е писмо прочитао бвш, буде пристоин^и и рекне грађанки, да за нвимг иде. У соби кодт. жирондисте бмло е све неуредно, као кодђ младогг, веома запатогт. , ! еселго и страстима оданогг човека; но опетг е намештаи у соби лепЂ 6 бш, и то по ономг вкусу, кои е пре револуц16 6 бш . По дуваровима стое Фигуре представлжоће понабвише бБ1тке, гди 10штт. крал^ћви и принцеви наивећу ролу играго; но изме1)у прочи бша е и една икона. По асталу и столицама сталле су новине, разне брошуре, слова и акта. Депутирацг збаци сг едее столице арт1е на землго и понуди грађанку да седне. „Грађанинт. Дантонг," рекне онг и седпе краи писаћегг астала, „као што ми се чини ше у варопш, већт, е у пол-ћ изишао. Н ћу вамг дати писмо, кое му морате ВБ1 сами предати, па ћемо видити, оће ли се што усп'ћти." — „Кадг ће се вратити грађашшг Дантонг?" — „До неколико дана - " — „Алм свак ^и тренутакг ..." — Она е хтела додати, да е свак1и тренутакг убиточанг, ерг се гилБотина неодмара; но жирондиста слегне раменима и почне писагн. - - „Може 6 бп' И , да ће се грађанинг Дантонг и сутра у Паризг вратити," рекне јои депутирацг, кадг е примћТ10, да низг лице сузе рони. Депутирацг папише писмо и рекне госпођи Д б1портелБ: „Ево грађанко! Мои ће пр ^ателБ самномг задоволанг бити. Н чинимг барг што ми е могуће и изг свегг срдца." Ово рекавши преда Гои писмо па Дантона, узме шеширг и настави: „Опростите, л морамг у засћдаше."— Лдна просителвка устане и тужнимг гласомг упБ1та: „Да ли сте сигурни, да ће се грађанинг Даитопг смиловати?" — Н иесумнамг. Дантонг е доброгг срдца, особито е милостивг према жеискимг лицама. Алп вамг оиетг кажемг, да му башг вб1 морате то предати. 11 — На то иоклони 10и се и брзимг коракомг оде. Бћдна госпо5)а изпђе као безг срдца изг авл^е; тако су 10и мисли растроеие бБ1ле, да сама ше знала, коимг е сокакомг пошла. Идући овако збун^на чуе, гди иокраи нћ нек1И издрпанБП! човекг виче: „Ево листе садрнсавагоће имена онб 1 несрећпБ! созаклетника, кои ће 1оштг данасг .. . и — Госпол ДБШортелБ разумела е овогг викача, дркћући пр ,втура се до нћга и за еданг новчићг купи печатану листу. Као укоиана стаала е и читала имена, стан'ћ и годиие осуђеии. На нрвои странн 1пе ббио име ј Н шогб мужа ; са страомг преврпе листг, алг на срећу нћпу и овде га не бм. Ш нгб е мужг дакле- 10штг живг, барг за даиасг; ио ко' ће за сутрашнБ1И данг добарг сћаати ? Како е б ћдна дапг провела, излиниЛГби 6 бгјо описати. Она е распитпвала за нћговг нроцесУ. за тамницу, у коЈои лежп, за средства и начинг, коимг би га индити могла; али одг целогг ^гогг само б,.-јјр дфивла, да се у тамницп названои ораторјумг налази и да се сг нБимг састати иикако Аеће моћи. Сутра данг са зоромг о"де Дантону. Грађаиинг ПопечителБ правосудја' јоштг • спава. Вратари одбјго к} г кавпу гофо!)у сг онакрмг н^ристоиности, сг каквомг су обичио тада ка'о праве патрјоте обичество/С вале свакогг миролгобивогг дочекивати. Кадг доцпш опетг дође, одговори јои . да грађанинг ПопечителБ 1Пе у вароши. „Куда е отишао ?" — „У От4лг. в — Она ш упБпа , да л' 6 бј се могла тамо сг нбимђ састати ? Стадоше се смелти и поругателпо уНшавати, да и сутра ииа времена. Шта е могла чинити ? вазданг е бмла у муци и неволви. Читала е новине, и представлнла себи, као да ће у ко.чг буџаку наићи на судбу и избавленје свогг мужа. Но суетанг трудг. Оаа наново покуша, не 6 б 1 л ' се сг мужемг икако састала, али све е бадава 6 б1ло. Сутра данг преобуче се госпођа ДкшортелБ тако, да го вратари никако познати нису могли. Али служителви исто онако неучтиви буду. Опи ши одговоре, да ПопечителБ ради у свокји канцеларш и да га нико узнемиривати несме. — Госпођа ДипортелБ чекала у е еднои оближнвои крчми читава четирг сата и тако е клонула бша, да е и сама крчмарица приметила, да ши се треба одморити; узеде е дакле за руку и одведе у собу. — Бећг е сваиуло 6 бмо. Кукавиа жеиа тако е оолабила бмла, да е едва сг тежкомг мукомг устала. Обуче се ко^како, благодари крчмарици иа лгобави и упути се управо Даитопу, сг томг наигћромг, да сг нБимг мора говорити, па макарг е главе стало. СлужигелБИ одбпо е оиако исто као и пре, но оиа извадн писмо и одважно рекне: „пис-мо е ово одг грађанина Р . . члена Коивента; и а га морамг сама предати." Пусте е садг у авл1ГО и она се попне на велике и камене степене. У одсудномг овомг часу добје нешто снаге. У предвор'по бБМше право замеш ггелБство ; служителБИ су се •гамо и амо устумарали; едни су тапБире, други ножеве и друго посуђе, а неки ела носили. Госпођа ДмпортелБ уђе у иредшо собу. — „ Ко' сте ви и куда ћеге?" Зачу се сб више страна гласг; она н«г ништа неодговори, већг пође сг едннмг служител^ћмг, !Оме е писмо иоказала, управо у салу. Иа то еданг одг служитела викне на шо : „натрагг! зарг се безг ПБЈтана у салу улази ?" — И текг што су е служителБИ счепали, да е изг сале извуку, иоави се на врати големг и широки плећа човекг, кои громовнимг гласомг рекие: „Шта е то?" — „Грађанине Понечителго, овде е нека жепа, коа ..." — „На кадг « жена, а вб 1 будите иристоини и пустите е унутра." (Свршетакв сдкдуе.) Наша е зсмлн многе револуше издржала, докг е постала оваквоиг, каква е садг. (Ил> Хсрдерови идеа за исторш о човечеству.) Ово намг доказуе она сама. па и самииг онииг, што памг на свомг површго и лодг површ'емг показуе (ерг дал-ћ е нпсу Д10ди изпитали.) Вода е топила, и слоеве (таване), брда и долине произвела, огаи«. е беснш, землану кору развалћивао, брда у висг дизао и разтоплћну утробу землЈј гбре избадивао, воздз т хг е, у землви затворенг, пештере издубЈо и нроб1нн1; онм силни елсмснта подпомогао : ветрови су на н^нои повргаини беснили, а 10штг силнји узрокг промешо е и самг н-ћнг поасг. Много се одг овога збило у оно деба,