Подунавка Земун

127

кадг е пеТ>т> организиранн и живм створена било; па шштт, е овде и онде, као што се чини, и више таквм преврата бмдо, где бржи', где спорш, као што готово свуда, па и у великимђ висинама и дублБинама окамен1>нс животинћ сђ окамеиЉншгв бнлћмг показук). Многи одг овм револупјн тичу се већг образоваие земл4 и могу се можда као случаине сматратп; друге су, рекао бм, у землви по нужди и потреби наступиле, и првобнтно е образовале. По свему овоме неможе се одрећи, да е ирирода и у оволе свога великогг плана држеНи се, наивећу многостручаостБ Изг простоте развила, коа се у безконачноств пружа. Пре него што е могао нашг воздухг сг нашомг водомг и нашомг землг,омг постати, бнла су нуждна многа едно друго разгварашћа и на дно обарашћа всштества (Жапипа); и многоструке врсге земл-ћ, каменн, рристализацјл, на и саме организаше у школвкама, бмлго, жпвогиннма, нанпосле у човеку — колико су револуцјн и разтварана еднога у друго ова предпоставллла! Иочемг дакле природа *) свуда и сада шшгг све изг нзифин1ега, наИман-ћга производи, и, неосланагоћи се ин напмап^ на нашу меру у времену, наИвеће богатство сг наИвећомг штеднвомг излива; то се чини, да е овако, и по самомг Моисеовомг преданјго, поступала и онда, кадг е кг стваранго, или бол-ћ рећи кг усавршаванго и развјанго сгворена првми основг положила. Маса дМствугоћи' сила и елемента, изг кои' е землд иостала, садржавала е по свои прилици као хаосг (смеша) све, што е на нбо И требало и могло постати. У перјодичнимг временимг просторима развјно се изг духовшл п т4леснм вештесгва воздухг, развила се ватра, вода и земла. Различна сагожавана воде, воздуха и светлости морала су предходити, ире него што е сеие прве билвне организаиде, можда иаовина, постати могло. Мпого бмли морало. е ироизићи и умрети, пре него што е организацјн какве животин-ћ иостала; па и у овоИ предходиле су бубе, пгице, водае и ноћне животин-ћ савршегпимг земнимг и дневнимг животинама, докг се наипосле после свио човекг , ова круна организаше на нашоИ землБИ, понв10, названнИ мални светг (микрокрозмосг). Синг св1го елемента и суштества, нвјовг наЛодабранЈи садржаи и тако рећи цветг земногг створенн ше могао другчје^већг мезимацг природе бнти, комг су морала предходити многа развјннн и иноги превраги, да би га образовали и примили. Међутимг тако е исто природно бнло, да е и онг многе реголупдн дожив1о; и почемг природа никадг одг свога створа неодустае, а Јоштг манћ, лази за лгобовв, истБ1Н заиушта или се сг нБимг закаснпва: то е морало сушен^ћ и образован^ћ землћ унуграшнБ1в оганБ. потопг и све друго што е изг тога с.гћдова10, шшгб дуго транти и продужавати се, и онда, кадг е већг лодМ на земгБИ бнло. И наистарји иисмени споменици споминго о овимг револуцЈнма; 'а каснје ћемо видпти, како е_у ова страшна поавленн у прво доба готово иа цео човечш родг дко дћВствовала. Садг су овакви страшни преврати ређи, што е землн ве11г усавршепа , или, болћ рећи, стара: али 111 неће никадг сасвимг нестати. Оно бнше неФилосоФична вика , кого е Волтерг приликомг порушенм Лисабона подигао, обвишогоћи тога ради готово сг хулен-ћмг Божество. Нисмо ли овпмг елементима благодарити дужни на нашемг бмћу и на свему, што нашимг називлћмо, па и на самомг нашемг обиталишту, землБИ? Кадг се ови, по непрестано дћДствугоћимг природнкмг законима, першдично пробуде и свое опетг натрагг и-

*) Хердерг се у овоимг спнсанјлма попаивише овомт. речи служн, и да га пебн читателви паопако разумелм, каже у свомт. предговору кђ идеама: „Нека никога незбушое то. што самк кадшто природу као особу иредставјо. Природа н1е сааостално суштество; него 6 Богх све у нћговимг дћлима. Но ово наисветје име, кое никакво еловесно суштество неби требало да безг наидублћгЂ страоночитанн именуе , нисамк хтео злоупотребити чешћимх употребливанћмт., у коме му нисамв умео увекг доволћно светости придати. Коме е дакле име природа у новј« време читаићмт. различнм кнкига ностало одвећЂ низко и просто, таи нека га за мене са Свемогућомг силомђ, добротомЂ и мудростп, инека у свомђ духу именуе оно невидимо суштество, кое иеложе никака†«зикђ на землђи именовати."

шту; кадг огапБ и вода, воздухг и ветарг, кои су нашу землго за обитаванћ сходномг и плодиомг учинили, своЛ токг продужуго и нго руше; кадг би сунце, кое насг е тако дуго као маги гренло, кое е све што живи однеговало и на златнимг узицама око свога развеселавагоћегг лпца водило кадг бн оно старећу силу земл-ћ, кол се већг небн могла дуже обдржати, наипосле у свое гореће крило привукло: шта бн се друго догодило, већг оно, што се по вечнимг законнма мудцрсти и поредка догодити морало? Чимг у природи, пуноВ пременлБивн стварји, мора бмти напредка, то мора бмти и пропасти, т. е привидне пропасти, измеие образа и Форме. Но ова пропастБ никадг се неће коснути унутрашнћга у природи, кон, узвишена надг свакомг пропасти, увекг као Фениксг 'изг свога пепела постае и сг новимг силама ццета. Већг и само образован^ћ наше земл-ћ и св1го вештеСтва, кон е дапу могла, мора насг дакле на слабоств (трошностб ) и променлБивостБ целе повестнице лгодске пр1уготовити ј са свакимг далБимг мн^ћшемг види'ћемо то све више и више.

Писмо, коиитј наИмлађи братг, стар1ему брату, — сиртБ наВсгарјегт. свогб брата оплаиугоћи, чувства свое душе изавлгое *). ДражаВшЈв брате! Изненадна вћстБ Твон о. смрти браца Г. на мене е чудно дћиство имала. Цћлу ноћг до 4 саата заспати нисамБ могао. Дћла ЈсторЈн куће наше одг рођена могг до данасг изишла ми е предг очи. И ако се у друго време ополчавало з^нутрашнве чувство мое ролама, кое е онг у јсторш онои сирома' играо, и између страха и надежде о добромг концу живота нћговогг, нигда слободно развити се н1е могло; садг, по совршеннов, и срећно совршенноВ трагедји, излазе ми предг очи све оне дичне черте рћдки' свовственноспИ н-ћговн': н^ћгова пргимчивосгб , нћгово бистроумЈе, и-ћгова услужлвивостБ, н-ћгово трудолгоб1е, н^ћгова издржателиостБ, н^ћгова чистота, н^ћговг поредакг, нћгово усилдванћ, нћгова изображеноств, н4гова речитостб , н-ћговг штилг, нћгова учтивоств, н4гово поннћ, н4гово гостолгобје, н-ћгова искреносгБ, н^ћгова чз т вствителностБ, н^ћгова досетлвивостБ, нћговг вкусг и естетика, н-ћгово благообразје, — сјнго на н4говомг гробу, као толико снИнн звћздица, кое се усилнваго крозг гуетнв облакг н-ћгове судбине пробјлти, — грдно вслнко тћло у маленомг кавезу заклгочано, — грднм« уминв, волбнн8 и тћлсснмн карактерг у претесномг кругу дћателности и то е бно малнИ кавезг за велико т-ћло! — Ка1ит! У овои см ћси чуветвованЈн ублажавамг судбпну добрн родителн наши' кои испросише кодг Бога, даимг онг на овако красанг начииг у наручш отпде. Ониће лгобимца свогг загрлБитп, подг руке узети, и благословг му Судје измолиги; —• ублажавамг судбину нашу, у коЈои се велике бриге ослободисмо, нрагећи одлазакг н -ћговг топломг сузомг лгобовп, сожален1н, Ј 'важен1Л, и нћжнммг споченомг н^говнмг; преузносимг правду и благостб божјго, кон е тавнственномг завћсомг сво1омг све сгреле паклене злобе одг целе многобропне, честите Фамил1е наше одбмла; и колико самв тужанг, што га нигда више видити нећу: толико самв споколнг, што му сунце живота безг облачка зај)е, и што ми е подобно заслађавагоћемг елу, кое цео ручакг заслађуе, споменг свои приеш.пГ и мнлнн заслад10, и изг лгобови братске ставлнмг га у читулго мого! — .... Што се кое кога гиче, н мислимг да оно важи: „1)иш гесДе \л\а8, поп сигез уег1 )а ша1огиш: аг1л1г1| поп ез1 поз1п, ди1 (1 (рпжјие 1о^иа1иг" Светг е злобанг, и кадг е већг такавг, нуждно е злоби не давати раану, ерг само ћемо тако бнги спокоИни иначе морамо искушаваги немирг. Сг Богомг — уа1е е1 |цуе. У Б. НН. ') ПрилогЂ оваи посланЂ намЂ в одг онаквога лиаа, коме нисмо могли одрећи, и хога ради печатамо га у овомђ листу, при свенЂ томђ , што се садржаи сђ нашимг издапимЂ програмом в неподудара, а надамо се, да ће нашЂ иубдикумЂ оваквимЂ предмегима кадикадЂ радо опростити, н неколико тренутака воредЂ занимлмгвн предиета и ОзбшкпЈемЂ сбого пазлћивосгћ кокдоаити. (У.Ј

1С