Подунавка Земун

ннБижевномх взику усвонти. У езику нема аукторитета, као ни у свету разума; езикг се сг напредовагћмг народа менд, поправла и дотеруе. Кадг и самх г. Вукг, строго придржа•агоћи се народногх говора, кадшто несавршешго Форму употреблгое, н. пр. „Кад кљижевник хоће да измишљава нове ријечи за какав језик незнајући, које ријечи ујезику нмају које ли немају" — онда намг то неће нимало сметати, да савршенш изразт. изберемо, и оие многима неразумителне речи овима заменимо : „незнагоћи, кои' речји у езикуима, коили нем'а" Овде Н1е речк о томе, да речи нешто имаго (§а6еп, ћаћеге), као н. пр. пр^итности или непрјлтности, него да нби има, т. е да се у езику налазе (еб вип1. @6 5рС)Ј(о[орђеп, Ј»е1фе беђаирЈеп, 8ип1 рМ1о8орМ (Исип!,) а за оваа е смисао друга Форма много бола и познат. Тако е исто тежко, кадг се мора употребити суштествително одг они глагола, кои се слажу сг дателнимг падежомг, као што е н. пр. надати се; „добро ми е и бол^ћмг се надамг." Неки глаголи захтеваго известне падеже сг предлогомг. Одг овакви глагола поставша суштесвителна имена захтвваго одг прилога и с т н И падежг сг предлогомг, као : уздати се у кога, и уздан4 у квга; двоумити о чему, и двоуил&кћ о чему; слагати се сг кимг, и слаган^ сгкимг, и т. д. Но како бн требало горнвш примерг, неприбегавагоћи кг другимг Формама говора, изразити, нека реше наши езикослови. Да ту иотнИ падежг, кои е захтевао такавг глаголг, остати неможе, то е лсно; н. пр. „НаданЂ моимг будућимг радостима олакшава ми у полакг садашна гоненн судбине." Овакве ствари требало бн да намг разаснн речникг или синтаксисг; но кадг засадг ио несрећи немамо таквогг речника и синтаксиса, то се морамо довјнти како можемо. Сви готово полажемо предлоге: међу, између у еднакимг одношеннма, и мислимо, да су то два савршено еднака предлога, само што се по захтеванго различногг падежа ме!)у собомг разликуго. Но мени се чини, да су ови предлози онако исто различни по своша природи, као што су по своме саставу. Предлогг између сложенг е сг предлогомг изг и међу; неможе дакле имати оногг истогг значенн, кое има и простнИ предлогг м е ђ у. Кадг е езикг поставш разлику уподгиизподги у подобнимг предлозима и нареч1нма, онда мислимг, да мора постолти разлика и у предлозима м е 1) у и између, кадг насг већг и самми саставг последн-ЈЈга на то упућуе. Да бн се ово лакше познало, разнсни'ћу навпре преддогг подг и изподг. I. Предлогг подг противоположенг е предлогу надг, и изражава: 1. Обстонтелство дублБине и низкости у одношенго на другу одозгорг стоећу стварв, или само одношен& низкости према каквов висини; н. пр. „Подг ономг горомг зеленомг И подг набвишомг планииомг, Врани се конби играго, Подг собомг землго копаго." (Нар. пес.) 2. Одношен4 времена, и значи п р е д г; н. пр, „Цодг ноћв пођо низг пол^ћ." (Нар. пес.) 3. Изражава горнћ обстонтелство и онда, кадг какавг глаголг паказуе покретан^ одг каквогг предмета кг другоме, дакле промену места, или покретан& безг промене места; н.п. „Капу скиде, баци подг пазухо." „А у руку узима нбуку, И подг руку боцу трусовине." (Нар. пес,)

„Подг подомг трче мишеви." и т. д. II. Предлогг изподг. Као годг што е оваИ предлогг сложенг са изг и подг, тако и сложено одношен-ћ показуе. Предлогг и з г показуе одношен^ простора, одг коегг какво покретан^ почин4, а подг показуе обстонтелство дублкине и низкости, ка® што е показано. Изподг показуе дакле почетакг покретанл у дублвини, у низкости,кг другомг предмету (наравно сдруженг сг глаголомг), на пнтан& : о д г к у д а ?; н. пр. „Пружи руку изподг ме1једине." „ћошакг паде на Максима твога, Подг ћошкомг му ништа небмлшо, Изподг ћошка здраво изишао." (Нар. пес.) Кадшто е опетг сроданг предлогу поредг, и показуе правацг покретана у низкости поредг каквогг предмета; н. пр. „Ударише изподг танке куле, „Изподг куле крала Будимскога, „Кадг су бнли изподг Вучитрна." (Нар. пес.) Кадг е дакле у о в и м г предлозима ова разлика и кадг се еданг место другога неможе поставити, а да се смисао непреиначи, онда мислимг да мора бмти иу предлозима међу и између неке разлике. Н бн дакле рекао, да се предлогг међу употреблгое сг глаголима, кадг се показуе неко станћ у друлини, и покретан& кг преомету одг друге стране, и да изражава скупг, множину, причисллван-ћ множини, а никадг одваанЉ одг те множине; н. пр. „Првни међу првима. Онг е међу нама напврстнш." Како у стар1имг, тако и у касн1имг србскимг дипломама, повеллма, саписима и т. д. нигде се неналазе предлози м е 1) у и и з м е 1) у мешовите употребл!;ни, већг само м е 1) у, по потребп самогг смисла и по природи истога предлога; н. пр. „Иакесе згоди размирше мсжду крал-ћвими иградомв дуброввчкимг" -(СтсФанБ КралБ, год. 1334). „Иклесе господнб царк ша ивластеле господина цара како дасу пршателие дубровниш икоЈасесу зла чинила дослеи м е г го нами дасе тои непомене" (У време Цара Уроша, Кнезг Воиславг, год. 1362). „Говореће разумно ичбсно увсихв дилихб кралевствуми и м е го (ме1)у) '"') иними работами слатко просише имолише говореће дабиимБ платило кралествоми" (СтеФанБ иста КралБ СрБблемк босни ипримориго, год. 1398). „Акосе учини коЈа пра (разпра) мегго дубровчани и мегго срБбли" (год. 1429). Само на едномг месту (види у Србскимг Споменицнма год. 1840. стр. 267) налази се између: „Раз-ћ (разв^ћ) акобимисе шоо вид-ћло одвлучити и зме| у ниго укрухк кућам! наншеемБ а матер г 1; нихб ако остане наконБ мене даее утомв неусилуго занее живота аконв нее живота даионои раздиеле наполи право м е 1) у собомк." Тако се исто правилно употребл-ћнг предлогг међу налази и у народшшг песмама; н. пр. „Да е коме погледати бмо, Кадг удари у катане Марко Како соко ме!)у голубове." (Удари га) Међу п} т ца, где му срдце куца. „Ранила е Евросима стара, Ранила е и у домила е, У Рудника града б1елога У велику кућу Диздарића М е 1) у милн деветг братенаца, *) Овде бн сваии нашг списател, место лрсдлоге међу, ст *ш 'о између,