Подунавка Земун

24. ГОша.

40/)ДТДК1 КЂ П04УНДВКИ.

1856. год.

СИТНИЦЕ 63ИК0СЛ0ВПЕ. Написао ђ. Малстићх. Ме1ју свима падежима наптсже е употреблнванћ родителногђ , тако да, по момђ мн г Јћн1го, сви у томе више или ман^ грешимо. Мм смо се дугимт. читан^ћмг и употреблнвашћмг на оваи падежЂ тако привикли, да погрешноств и неприм^ћчавамо. Тако н. пр. пишемо готово сви: „Узрокг н^гове несреће, као шго сви држе, 6бш е раздорг воивода." Ово е, по момг мн 1 јн 110, погрешно, што смисао неизражава п о д п у н о. Точно изражаван^ понн™ изискуе често наЛФишегг цепанн и разликованн. Савршенсгво слога зависи одт> савршене разгмителности ј тако да чигаоци савршено погоде смисао писда. Истина е, да ниракавг езикг ше толико богатг и усавршенЂ, да сваку мисао и свако чувство точно изрази; али опетЂ великп1 трудг и те тегобе више или ман-ђ савлађуе, по различнои природи езика, коимђ се пише. Ништа ту непомаже начело: „Пиши, као што говоришг." Не, него : „пиши, као што т"р е б а да говоришЂ." Сви у устшеномг говору грешимо и у мислима и у граматики, па кадшго и сувише, или што е мисао бржа одђ езика, или што намЂ ту ше толико до правилности и точности; ал' у писменомг говору сви се трудимо, да не само уредше мислимо, него да се и точше изразимо, што ту едно понатје недостаточно или противно изражено, често дае повода наопакомЂ излаганго и толкованго. Тога ради мора иисацг ч®сто и н о в е речи за точнш изразг свои' пошшн стварати, ако му постоеће речи или по свомђ преносномђ смислу, или по двонкомг и троакомг значенго могу мисли номрачити. Ако е дакле каква ненсноству изразу, то намЂ уобичаено употреблнван^ћ неће нимало сметати, да га неизправимо, па ако ће начинг изправлннн нешто и необичанг бити. Тако чине и други народи. У наведеномЂ дакле примеру неможе остати родигелнмИ надежЂ, већЂ бм се морало рећи: „Узрокг н-ћговои несрећи бвш е раздорг међу воиводама." Сходно овоме говоримо и у обичномг разговору; томе е узрокг то и то," а не: тога е узрокг. Друг1и примерг : „Мени е увекг неповолБно 6бмо опоминнн^ овогђ трговца. што ми е увекЂ на паметв приводило н'ћгова невалнлства." Овде бм писацг израз10 сасвимг друго, него што бм м1сл10. Истина е, да овакви глаголи захтеваго родителнии падежг, као : опоменути се свое младости; сетити се упокоеногг родителн и т. д.; али ако се одђ оваквм глагола у говору употребе имена суштествителна : онда сл^дугоћа имеиа, кон показуго у исто време и раднго и предметЂ, на кои се она односи, мораго се, рекао 6 б1, сђ каквимг предлогомг сложити. Да се дакле у наведеномЂ примеру небБ1 помислило, да е оно „опоминанФ.", трговчево, а не ппсчево, то бм се морало ма како другч1е рећи. Сг предлогомг на не бм се могло изразити, и. пр. „Мепи е увекЂ неповолБно 6 бно опомининћ н а овогг трговца," што бм онда значило, да е писца неко другхи на трговца опоменуо. а не, да га се онђ снмђ опоменуо. Бн ли се даке морало рећи : „Опомишнгћ о овомђ трговцу," или како другчје, нека реше наши езикослови. Истина, та неразумнителностБ може се овде избећи, као: „Увекг ми е неповолБно бмло, кадЂ годг самв се овогг трговца опоменуо;" али избегаван4 показуе сиромашство и неразвјеностб езика. Какавг бм н. пр. 6бш онаи езикг, у комг бм се морале непрестано едне и исте Форме употреблнвати ?; н.

пр. ..П судимг о граматики, али често судимг неосновано. Како л мислимђ , онако немисле сви лгоди. бданг мисли плитко и просто, а другШ дубоко и виспрено." Н неверуемЂ, да бм се овакавг начинг писанл икоме допао. Тако е и сђ горнБИмг избегавашћмЂ: веће е савршенство езика, ако се може по свакомЂ ображаванго мислш и чувства савЈнти. Но на свакШ начинЂ бол4 е показати и сиромашство у езику, него неразумителностБ у слогу. Горн^мЂ прим-ђру подобанЂ е и оваИ: „Бави се сђ мислима вечности." Н незнамЂ, да ли е писацЂ ово сг немачкогђ езика превео, или намЂ е свое мисли изложш. У нашоИ белетристики често е писцу мало затимЂ стало, да ли су мисли туђе или шћгове, и тако се често прећути, да е преводђ . Но бмло како му драго, свакоако е изразЂ погрешанЂ. ПисацЂ намЂ нге хтео казати, да вечностБ има свои мисл18, него да се човекЂ сђ мислима о вечности бави. Требало в дакле рећи: „Бави се сђ мислима о вечности." Не манго забуну производе ови родителни падежи, кадг се по потреби мораго ставити сами, безг помоћи други' оиред^ћлителнн речШ као што су н. пр. предлози. Ово нарочито бвша онда, кадг неозначуго какву собственоств или какво притнжан^ пређе именованогг лица, него само предметг, на комг се раднн каквогг подлога извршила; н. пр. „Убиство Цезара великогг." Овде могу бмти два смисла: или да е убиство учинш Цезарг, или да е н4га д]руг1И уб1о. У оваквимг приликама они писци, коима е до точности у изразу и до савршене разумителности, прибегаваго кђ другимЂ Формама говора. Истина, за другш смисао имамо имена прилигателна, и тако бм се могло ре«и: „Цезаоево убиство," премда е иу томе слаба помоћв; али ако е већЂ име суштествително сг прилагателнимг скопчано, као што е у наведеномг примеру, онда се суштествително неможе преобратити у прилагателно а шштђ ман-ћ, ако е посл^дугоће предложсшћ местоимен1ем % одиосителнимЂ сђ нбимђ свезано. Наведенми дакле примерЂ у свошИ Форми мора сметати разумителиости, ако се писацг СЂдругимг Формама иеуме помоћн. Тако исто невалл ни: учителБ Гимназ1е, Ликен, и тако дал4, већг бн се морало рећи: учителБ у Гимназш, у Ликего, и тако ,адл г ћ, као што и Немци пишу: „фпфЈТог ат @»ти«5Пит," кое е опетг некс одг наши' навело, те пишу: „ПроФесорг на ГимназЈи." Невалн: „ЛгобовБ р о д а нек' насг снажи," него: „Лгобовв кг роду некг насг снажи." У овомг неможе намг туђг езикг правацг показати, ако се у н-ћму подобне погрешке налазе, као што е н. пр. у немачкомг: „1Лс 2ккг1апШ!еђе," кое врстнји списателги поправлнго са: 3)1е 2ге0е јит 58а(ег»: (апђе." РазумЂ е стварао езикЂ, разумг ће га дакле и поправлнти и допунлвати, необзирући се ни наиманЉ, да ли су се 10штђ у каквомг езику немарлвивосћу неке погрешке уобичаиле и узакониле. Кадг н. нр. нашг народг често неразликуе дателннв падежг одђ винителногЂ по шћговои ч»орми, као што е у народ-? нимђ песмама: „0 моп сине Кра.гћвићу Марко! бси л' м е н е мирно путовао ? (зси л' ме не снаху испросјо? М е и е снаху, т е б е верну лгобу ?" „Дав ти мене правогг синџилата." „Вала тебе, Крал4вићу Марко." „Па га зове себе на вечеру." и т. д. (Нар. нес.) онда ћемо ово нмачно одбацити и новго савршешго Форму у